Излог књиге

Јелена Гускова
О кризи на Балкану
Словенски институт Руске академије наука (РАН), Центар за изучавање савремене балканске кризе, Москва, 2016

Књига Балканска криза коју је припремила и уредила проф. др Јелена Гускова, инострани члан Српске академија наука и уметности, зборник је одабраних текстова српских и руских аутора др Момира Булатовића, Живадина Јовановића, митрополитa Амфилохија Радовића, генерала Ратка Младића, Душана Чукића, Ђорђа Аничића, Славка Никића, те А. М. Сергејева, Ј. С. Донског, С. С. Новикова, А. А. Гридчина, В. В. Бобкова и других. Јелена Гускова је истакла документациону вредност књиге и најавила настављање кола руског издавача (РАН), под заједничким насловом „Сведочења учесника“. Како је рекао Живадин Јовановић, Гускова својим вишедеценијским радом и бројним књигама, било као аутор, било као покретач и уредник, доприноси објективној анализи кризе на Балкану, употпуњује празнину у презентацији српских виђења правих узрока разбијања Југославије и слабљења Србије као геополитичких циљева Запада.

Александар Баљак
Зидови на хоризонту
Архипелаг, 2016.

Књига Зидови на хоризонту настајала је протеклих десет година. Као пажљив и истрајан, промишљен и непоткупљив сведок и хроничар модерних времена и сасвим конкретних искустава, Александар Баљак је у афоризмима у овој књизи исписао несвакидашње сведочанство о различитим кризама и изазовима који потресају наше доба. И судећи по овим афоризмима, у кризи још није само критичка инвенција и несмирени дух сатиричне демистификације стварности. Баљак је ову обимну књигу Зидови на хоризонту поделио на пет целина. У првој од њих у средишту пажњу су друштво, при чему у овим афоризмима добијамо једну од најупечатљивијих и најизазовнијих слика Србије у нашој сатири. Друга целина посвећена је политици. У трећој целини афоризми се баве највише карактером и менталитетом, да би тема четврте били језик и књижевност, уметност и уметници. У петом делу књиге афористичар се окреће темама из свакодневице од жена до мушкараца, од секса до смрти. Организована промишљено, са врло прецизном композицијом, књига доноси тематски распоређене афоризме, због чега се ова књига може читати и као провокативан роман у афоризмима.

Коста Николић
Једна изгубљена историја
Службени гласник, 2017.

За историју Србије карактеристични су чести дубоки преломи и прекретнице, који су стварали потпуно нове историјске околности. То је основни разлог што српски народ ни у времену ни у простору није успео да оствари складну структуру сопственог националног идентитета. Исход Првог светског рата била је Југославија, у којој је српски народ, први пут у својој историји, живео у једној држави. Почетком 21. века Срби живе на њеним рушевинама, враћени читав век уназад. Најважније питање јесте: Како се то догодило? Одговор није могућ без познавања историјских чињеница, а у том процесу централно место има Први светски рат, како због великих жртава и демографског слома чије су последице веома јасно видљиве у савременој епохи, тако и због политичких процеса који су потпуно преокренули српску историју. Утицај који су идеологије имале на стварање и развој српског националног идентитета у 20. веку јесте најважнији феномен који истражује ова монографија.

Марко Алексић
Српски витешки код
Лагуна, 2016.

,,Српски витешки код“ прва је научно утемељена реконструкција времена у којем се развијао витешки систем вредности у Србији. Узбудљива прича о настанку и природи витештва у Европи и путевима којима је нов етички кодекс допирао до нас откриће нам мноштво до сада непознатих детаља о боравку првих крсташких ратника на српском двору, присуству наших људи у Јерусалимском краљевству, утицају тек насталих витешких редова на српску властелу, посети Светог Саве Сиону која је оставила трајне последице на нашу витешку традицију. На основу сачуваних историјских извора оживеће се витешки турнири приређени по узору на европске, протумачити симболика грбова, представити витешка опрема и обичаји који су се неговали на дворовима наших владара. Открићемо имена и судбине првих познатих витезова у Србији, продубити знања о припадности легендарних српских владара и војсковођа витешким редовима, а из дубина прошлости изрониће и заборављене љубавне приче, сазнања о женама витезовима, представама које је народ имао о јунацима у блештавим оклопима. Распричано, динамично и фактографски богато представљање средњовековног живота показаће на крају како је витешки кодекс дубоко усађен у идентитет европских нација, па тиме и у наш, и како без његовог тумачења није могуће спознати све димензије епохалних националних догађаја – од Косовског боја, преко устанка против Турака до Ослободилачких ратова у XX веку.