Почетна / Култура / Излог књиге

Излог књиге

ЛУДУС бр. 198–199
Удружење драмских уметника Србије, децембар 2016

После вишегодишње паузе позоришне новине ЛУДУС добиле су своје штампано издање. Овај двоброј посвећен је великим јубилејима позоришта у Србији и постојању овог вида уметности (негде присутне више од века!) у градовима у којима су настали значајни српски театри – претходна 2016. била је свечарска за: Атеље 212, Шабачко позориште, НП Сомбор, НП „Бора Станковић“ из Врања, НП „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, НП „Стерија“ из Вршца, НП „Лесковац“, Крушевачко позориште и Дах театар.
Од интервјуа издвајамо разговор с Миленом Марковић, реализован поводом праизведбе њеног комада „Деца радости“, наменски писаног за обележавање шест деценија Атељеа 212, те са Зораном Карајићем, глумцем и управником Шабачког позоришта, као и са првакињом Драме Народног позоришта у Београду Надом Шаргин, лауреаткињом Награде „Раша Плаовић“ и још неколико значајних признања додељених јој почетком актуелне позоришне сезоне.
Вести из региона посвећене су сарајевском МЕСС-у, Филозофском театру (циклусу разговора о актуелним темама са значајним светским именима филозофске и уметничке сцене) који се, поред Загреба, реализује и у националном театру у Београду, те новој представи Црногорског народног театра (Шекспирова „Бура“) која најављује интригантну сезону ове куће са новом управом.

Љиљана Ђурђић
СИЛВА ЈУГОСЛОВЕНКА
„Агора“, Зрењанин, 2017

Ова збирка прича обилује наративним стратегијама док се стварност проналази у врцавом језику ненаметљивог хумора. Пажња се усмерава ка уобичајеним ситуацијама, уз дубоко познавање људске психе. Књижевност Љиљане Ђурђић издваја се осећајем за детаљ и храброшћу да се истакну човекове слабости. А самим тим и ствари назову њиховим именом.
„Измишљање светова и људи мени не помаже“, пише ауторка. У њеној новој збирци од осам прича, дакле, свега неколико слика из живота, доминира управо реалистичка перспектива с фокусом на збиљу, без улепшавања. На збијеном простору у баналној колотечини она успева да ухвати оно значајно, како лично, тако и универзално. Кратка проза показује се као погодна форма која омогућава карактеризацију ликова у оштрим покретима. Уз доминацију фемининог угла посматрања, било кроз приповедање у женском лицу, било кроз низање судбина различитих јунакиња, ова збирка приступа свакодневним темама истовремено забављајући читаоца непосредним, разговорним језиком, али и нагнајући га на размишљање поводом тешких ситуација.

Сали Грин
ИЗГУБЉЕН И НАЂЕН
„Evro Book“, Београд , 2016

Роман британске ауторке Сали Грин трећи је и финални део серијала „Полуживот“ из жанра фантастике за младе. Ова књига наставља причу из „Беле вране“ и „Црног срца“ које су и код младих у Србији постигле велики успех, с обзиром на то да је серијал ушао у Гинисову књигу рекорда као најпревођенији дебитантски роман (права су продата у чак 45 земаља). Написана веома оригинално и оштро, ова књига оправдала је висока очекивања – серијал је најављен као „нови Хари Потер“: свет црних и белих вештица у коме се дешава радња „Полуживота“ веома је сличан чаробњачком свету у коме живи Хари Потер, док су ликови веома оригинални и непредвидљиви. Уосталом, критика је серијал углавном и представила као бруталнију и оштрију верзију прича о Потеру. Чувена продукцијска кућа „Фокс“ откупила је права за екранизацију „Полуживота“ и очекује се снимање првог филма.

Бранко Милановић
ГЛОБАЛНА НЕЈЕДНАКОСТ
„Академска књига“, Београд, 2016

У књизи коју су рецензирали нобеловци Ангус Дитон и Џозеф Стиглиц, те планетарни економиста Тома Пикети, Бранко Милановић наставља вишедеценијско емпиријско истраживање прошлости, садашњости и будућности неједнакости унутар и између земаља, али испитује и ефекте глобализације на дистрибуцију дохотка у свету. Милановић у својој монографији открива огроман јаз у расподели дохотка у данашњем свету, поставља питање: Како ће се ниво неједнакости између грађана света мењати у неколико наредних деценија? Ако се доходовна конвергенција Азије и Запада настави, то ће бити снажан фактор конвергенције индивидуалних доходака. Свет ће се ускоро суочити, сматра аутор, са ситуацијом у којој ће даљи успон урбане Кине почети да доприноси расту уместо смањивању глобалне неједнакости. Књигу је с енглеског превео Ђорђе Томић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *