Drang nach Osten

Амерички тенкови долазе на Балтик и Балкан

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Слањем великог војног контингента на исток Европе, ратни лоби у САД продужио је себи живот на неодређено време, и без великих унутрашњих и спољних ломова неће бити лако размонтирати га

Почетак нове године донео је Европи нове контингенте америчке војне технике, која ће завршити у Пољској, Прибалтику и на Балкану. Почев од 6. јануара чак 900 вагона са америчком тешком оклопном техником пребаченo je из САД преко немачке луке Бремерхафен, како би наставили свој пут према источној Европи. Укупни потенцијал смртоносног терета пројектован је за сада на 4.500 војника, 250 тенкова, самоходних хаубица и оклопних возила, плус још 1.700 других транспортних средстава. Све то коштаће Пентагон најмање 3,4 милијарде долара годишње. У Немачкој, која је послужила као станица за претовар и преседање америчких војника, било је протестних окупљања против ратних игара на њиховој територији и у суседству, са јасним питањем – зашто је и коме неопходан овај амерички Drang nach Osten? И зашто он неодољиво подсећа на немачки „продор на исток“ из 20. века?

[restrict]

СВЕЧАНИ ДОЧЕК С друге стране, у Варшави и балтичким престоницама долазак америчке армије прослављан је као национални празник. Посебно је питање зашто су амерички тенкови потребни великој држави попут Пољске, којој не прети опасност од било чијег напада? Према мишљењу руског сенатора и експерта за спољну политику Алексеја Пушкова, једино објашњење могло би да буде у антируским комплексима пољске елите. Како тврди Пушков, пребацивање америчких војних контингената Вашингтону је потребно као део стратегије конфронтације с Русијом. „Ако нова америчка администрација почне да преиспитује ову стратегију, сва та оклопна техника остаће да рђа на источноевропским просторима и причињаваће задовољство само остарелим пољским и прибалтичким русофобима. Биће то заборављена и непотребна гвоздена заоставштина Барака Обаме“, истиче Пушков.

У првој фази допремљено је 87 тенкова „М-1 Абрамс“, 18 хаубица „Паладин“, 144 оклопних возила пешадије „Бредли“ и 400 теренаца „Хамви“. Овом силом управљаће 3.500 припадника 4. механизоване дивизије из базе Форт Карсон у Колораду. Ово је први пут за последњих 30 година да се америчке трупе искрцавају у Европи у толиком броју, а одлука о слању војних контингената донета је у склопу „Иницијативе за осигурање безбедности у Европи“. Амерички војници одржаваће у Пољској и Прибалтику маневре и инструктажу локалних снага, са циљем јачања њихових одбрамбених капацитета, саопштили су представници Пентагона.

Амерички генерал Тим Реј, који командује овим снагама на терену, тврди да је то само део плана и да је Иницијатива покренута као „одговор на покушаје руске владе да дестабилизује ситуацију у Украјини“. Како би формално обезбедили поштовање споразума НАТО–Русија из 1997, којим је забрањено трајно груписање значајних војних снага у источној Европи, Американци ће „ротирати“ трупе на сваких девет месеци. Суштински то ће бити кршење споразума, јер ће хиљаде америчких војника и ратне технике бити у сваком тренутку на борбеним позицијама надомак руских граница.

Упркос протестима у Немачкој против ових акција које увлаче њихову земљу у војнополитичке авантуре, амерички тенкови су ипак прошли и стигли у Пољску, где су размештени у накадашњој совјетској бази у граду Жагањ на западу државе. Војна операција заснована је на позиву источноевропских чланица НАТО, које убеђују сопствену јавност, ма како то парадоксално звучало, да једино амерички тенкови могу да спрече руску окупацију њихове територије. Другим речима, више воле да њихову земљу газе гусенице америчких него руских тенкова – којих, узгред, нигде у близини засада и нема. Они уверавају да је Русија прекршила међународно право и да је „напала суседну државу“, што је становиште које се ни најмање не разликује од ставова Обамине администрације. По овој аргументацији, ако је Русија напала Украјину, онда су следеће на мети прибалтичке државе, због чега је неопходно обуздати Москву војним средствима. Наравно, не наводи се ниједан доказ да су руске регуларне снаге било где напале било ког украјинског војника. Зато су ове тврдње увод у класичну спиралу нарастајуће војне конфронтације, где се уместо дипломатских разговора у ход пуштају тенкови и оклопни транспортери.

Несумњиво, реч је о припремама за прави, врући рат великих размера, који ће бити све теже избећи. Кључна одлука о размештању војних контингената донета је на прошлогодишњем НАТО самиту у Варшави. „Лидери Пољске и других земаља, који су много година прижељкивали стално присуство НАТО трупа на источном крилу Алијансе како би обуздали ’оног типа са истока’, то јест руског председника Владимира Путина, били су ван себе од радости када је на самиту Алијансе у Варшави прошлог лета донет план размештања ротационог контингента од неколико хиљада војника“, прокоментарисао је амерички „Њујорк тајмс“ слање трупа на исток Европе.

 

КАКО ПРЕДУХИТРИТИ ТРАМПА Прве америчке снаге требало је да стигну у Европу тек крајем јануара, али је Обама журио и предузео све да се то догоди раније и да заједнички маневри с пољским војницима буду одржани одмах по доласку. Након тога војска ће бити распоређена на борбене позиције у државама које су њихово коначно одредиште. Први батаљон тенкова „Абрамс“ упутиће се у Естонију, Летонију и Литванију. Други механизовани батаљон вратиће се поново у Немачку, а још два батаљона са „Амбрамсима“ и „Бредлијима“ биће послата у Румунију и Бугарску. Команда бригаде остаће у Пољској, док ће истурену караулу поставити на самој граници са руском Калињинградском облашћу.

Ова очигледна и нимало безопасна провокација највише је обрадовала пољске политичаре. Своје деценијске снове остварио је и министар одбране Антони Маћеревич. „Јалта је завршена. Може се рећи да је условљавање постојања пољске државе совјетском одлуком због које смо током још многих година после 1989. морали стално да бринемо да ли ће Руси да ставе вето на ову или ону одлуку, и да ли можемо заиста да чинимо оно што је добро за народ, све је то завршено. Руски вето на територији централне Европе, у Пољској, једном засвагда је завршен“, оценио је Маћеревич да је дошао крај „доминације Русије у Европи“.

Амерички војници служиће на истоку Европе на бази ротације, по девет месеци, а затим ће на њихово место долазити нови, у истом броју. Ратна техника неће ни напуштати „освојене“ позиције. На све то, у Холандији, Белгији, Италији и Немачкој биће распоређени „пунктови благовременог складиштења“ за још хиљаде комада технике и људства. То је пракса из Хладног рата, када су Американци процењивали да не морају у Европи физички да држе целокупне контингенте своје војске – довољно је да само благовремено допреме сву неопходну опрему за њих. Само људство потом је могуће веома брзо пребацити у случају потребе, где их већ чека све спремно. За ову сврху Американци ће покренути и старе базе у Европи, конзервиране после Хладног рата. Очито се стварају услови за будући сукоб, ма кад ратни планери одлучили да га покрену – за годину, две или десет.

Наравно да ови батаљони са око 5.000 припадника нису велика снага која у овом тренутку може озбиљно да припрети Русији, али њихово размештање показује изразито негативну тенденцију. Руски експерти оцењују да се Вашингтон враћа на ниво конфронтације из 70-их и 80-их година прошлог века. Следећи корак могао би да буде покретање војних маневара са пребацивањем великих војних контингената дуж руских граница, као јасна демонстрација силе. То би већ био опасан сигнал за континент. Путинов портпарол Дмитриј Песков је управо тако и прокоментарисао најновије догађаје: „Свака држава би увећање иностраног војног присуства на својим границама могла да доживи, и доживљава негативно. Управо тако и ми то доживљавамо.“

Али Москва није у улози пасивног посматрача. Без много буке већ је предузела читав низ војних корака и контрамера, укључујући и формирање две потпуно нове дивизије на својим западним границама. Долазак Доналда Трампа у Белу кућу могао би бар донекле да промени насталу динамику. Нови амерички председник је у више наврата оценио да је НАТО превазиђен механизам и да САД треба да троше мање сопствених средстава за његово финансирање, а већи да понесу европски савезници. Зато је разумљива радост Маћеревича што је Обама у последњим данима свог мандата ипак упутио солидан војни контигент у Пољску – наравно о трошку америчких грађана.

Тако је врућ кромпир бачен директно Трампу у крило. Он сада мора да донесе много теже одлуке, имајући у виду да је Обама у одласку начинио много дугорочно обавезујућих потеза. Трамп не може сада да нареди повлачење војске из Европе, јер би био оптужен за националну издају. На тај начин створен је чврст темељ конфронтације за будућност који Трамп, чак и ако буде желео, неће моћи лако да разруши. Амерички ратни лоби тако је себи продужио живот на неодређено време и сва је прилика да без великих унутрашњих, али и спољних ломова неће бити могуће размонтирати га.       

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *