Почетна / Култура / Уметничке праксе и туризам

Уметничке праксе и туризам

Untitled-1Пише др Драгана Гњатовић

Књига проф. др Смиљке Исаковић писана јасним књижевним језиком важан је научни допринос истраживањима у области културног туризма

У књизи „Уметничке праксе у контексту културнoг туризма“ аутора проф. др Смиљке Исаковић на малом простору, у једној књизи, обухватају се широка културолошка знања, као и научне и стручне информације о уметничким праксама у свету и на просторима Србије у контексту културног туризма. Такве синтезе, са веома наглашеном оријентацијом да буду енциклопедијске и да дубоко задиру у историјску димензију, могу да пишу само изузетно образовани посленици научне мисли, претачући велики фонд знања, мукотрпно стицаног великим, дугогодишњим радом, на мањи број страница. Аутор проф. др Смиљка Исаковић се овим рукописом сврстава у ред научних радника који су способни за овакве подухвате. Она се показује као зналац основних историјских токова у култури и уметности који су били темељи настанка и развоја културног туризма, као и уметничких пракси које су обележиле савремену епоху развоја ове области туризма посебних интересовања.
Рукопис је заснован на релевантној, домaћој и иностраној, научној литератури. Проф. др Смиљка Исаковић цитира изворно 140 аутора представљајући се на тај начин као добар познавалац њихових дела. То такође сведочи о енциклопедијском карактеру рукописа и великој заступљености историјске димензије. Рукопис је подељен на 12 тематских целина које су методолошки конципиране тако да постоји равнотежа између текстова посвећених уметничким праксама у контексту културног туризма у међународним размерама с једне стране и у размерама Републике Србије с друге стране.
Кроз поглавља о значају културног туризма, рудиментарним облицима културног туризма и седам светских градитељских чуда Старог света, средњовековним верским путовањима у Јерусалим, као и о најстаријим градовима у Еврoпи у које је путовао и велики српски просветитељ 23Доситеј, о нематеријалном културном наслеђу: музици, позоришту, балету, опери, фламенку и фаду и фолклорној музици, али и о материјалном културном наслеђу, са акцентом на листи културних добара Унеска, о утицају глобализације и савремених медија на културни туризам, о руралном и урбаном културном туризму (о домаћим и иностраним музичким фестивалима на отвореном и свим значајнијим музичким догађајима у Србији – овај приказ, сам за себе, представља својеврсну монографску целину), о чувању културног наслеђа у музејима, збиркама, као и кроз изложбе и аукције, о верском и мрачном туризму, и културним рутама у Србији, др Исаковић поручује да без чувања светске културне баштине нема културног туризма, али ни човечанства.
У намери да читаоцу приближи највише домете градитељске културне баштине Србије, проф. Смиљка Исаковић наводи „Сeдaм српских чудa грaдитeљствa“, oдaбрaних у aкциjи „Политикиног“ дoдaткa „Maгaзин“ и Туристичке организације Србије 2015. године. То су Београдска тврђава, Шарганска осмица, Манастир Студеница, Гамзиград – Ромулијана, Манастир Високи Дечани, Храм Светог Саве и Градска кућа у Суботици.

Из рецензије рукописа

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *