Почетна / Култура / Догодине на мору

Догодине на мору

Гледајући у леђа 2016. години

kultura-anketaРазговарала Мила Милосављевић

Српској култури се није посрећило да од „демократске револуције” 2000. године крене ка сунчаном хоризонту „срећне будућности”. Напротив, из године у годину проблеми се продубљују подједнако забрињавајуће без обзира да ли је реч о све озбиљнијој беспарици, недораслим кадровима, конфузној, злосрећној или погрешној културној политици, недостајућој законској регулативи… Шта је и да ли се у том смислу понешто променило током  управо минуле године, која је иначе у свету, па и у Србији, била време неспорно значајних догађања? Из одговора које су „Печатови” саговорници – истакнути ствараоци и делатници српске културно-уметничке сцене – дали на три постављена питања сазнајемо и многе занимљиве и релевантне појединости о приликама у култури Србије

1.
Шта мислите да је највеће достигнуће, а шта најозбиљнији промашај српске културе у 2016?

2.
Да ли је култура на трагу преломних политичких и историјских промена у ширем светском контексту, и да ли је – у складу с тим – кадра да промени своју парадигму, заправо парадигму коју је следила последњу деценију и по?

3.
Какву бисте културну политику предложили министру Владану Вукосављевићу, шта би били њени приоритети?

АЛЕКСАНДАР ГАТАЛИЦА

Самосвесни појединац може све

 gatalicaБила је тешка 2016. година. Није било огромних подухвата, па самим тим ни прилике за велике промашаје. Чини се по ономе што чујем да би велики продор наше културе могло бити веће присуство наших уметника у огромној Кини, али ти се плодови могу очекивати тек у 2017. години.

 Не. Да би култура у најширем смислу променила своју улогу у свету, потребно је да нас окружују пристојне околности у којима се негују и уважавају разлике; где се камионом не газе невини људи на божићним базарима; где оно што је најбоље за једну средину не мора обавезно бити добар модел и за другу која је од ње удаљена десет хиљада километара и десет раздвојених векова развоја. Само у таквим околностима културно опхођење произвело би културне навике, па би у таквом окружењу и култура могла да промени оно што сте назвали њеном парадигмом.

 Колико ми је познато, нацрт културне политике се управо довршава у Министарству културе. Нисам имао увида у тај документ, али надам се да ће у њему постојати место за подршку културном појединцу из једног једноставног разлога. Када погледамо нашу, не само културну историју, приметићемо да је већина иновација, већина покрета, већина културних и цивилизацијских стандарда, па и већина институција на почетку стајала на прегалаштву једног човека, или уског круга људи који за тај посао никако нису историјски делегирани, вeћ су сами изградили и узор, и себе, и норму. Тај моменат самосвесног појединца који надилази своје време није случајност и требало би на њега обратити пажњу и оснажити га и данас као нашу срећну карактеролошку одлику која нам је деценијама помагала да смањимо разлику између наше и средина које се ослањају на традицију усаглашеног рада многих генерација.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *