Почетна / Култура / Свети Петар Цетињски поново међу нама

Свети Петар Цетињски поново међу нама

ploca-u-sremskim-karlovcimaФотографије Милан Тимотић

У Сремским Карловцима је у суботу, 26. новембра 2016. године, свечано освећена плоча посвећена Светом Петру Цетињском. Плочу је поставило Удружење „Цетиње“ из Београда

У цркви Светих апостола Петра и Павла, после литургије, владика сремски Василије је осветио плочу постављену у знак сећања на 13. октобар 1784. године, када је у овој цркви хиротонисан Свети Петар Цетињски (Петар I Петровић Његош) за митрополита црногорско-приморског. То је учинио митрополит Мојсије Путник уз саслуживање четири епископа: вршачког Викентија, бачког Јосифа, карловачког Јована и славонског Павла. Тако је почела једна од најимпресивнијих биографија у нашој црквеној, државној и културној историји.
Дуговеки црквени и световни поглавар Црне Горе, њено перо и њен мач, њена част и поштење, победник у биткама на Мартинићима и Крусима, достојанствени преговарач са млетачким, француским и аустријским генералима, очајнички је позивао на престанак домаћег рата међу својим сународницима, верно следио Русију, уверен да ко је против Русије тај је против Словена, повезивао се са Карађорђем, чију је мученичку смрт истински ожалио. Трагови његових мисли сачувани су у бројним посланицама (две у овом прилогу објављујемо), које класичним језиком наше народне и писане традиције, библијским патосом и неупоредивим личним тоном, спајају различита својства писма као жанра у српској књижевности. Има у њима од Доситејевог поверења у просвећеност, од непрестаног вапаја за оснивањем и унапређивањем школа, ма колико да су се ова два човека разликовала. Има у њима од Вукове тврде рационалности у сагледавању догађаја, од реалистичке процене догађаја и околности, од схватања све опасности која вреба мали народ у суочењу са слепим диктатом великих сила. Али има и од дубоке хероичности наше народне поезије, од поетског поверења у истину и правду, у усправни корак малог народа. Има – и то је најузбудљивије – у њима и скривеног личног тона, дубоко запретаног у слаповима реченица посвећених обавезама, догађајима и људима, као трага једне личне изузетности и отмене генијалности: трага чији одзив проналазимо и у писмима његовог наследника Петра II Петровића Његоша.
На академији посвећеној Светом Петру Цетињском, која је одржана у свечаној сали Карловачке богословије, у присуству и са благословом епископа сремског Василија, коју је водио песник Селимир Радуловић, певао је хор Карловачке богословије, драмски уметник Небојша Кундачина је прочитао одломке из Петрових посланица, присутне је увиђавно и господски – у најбољим традицијама цетињске средине – поздравио професор Цетињске богословије Душан Биговић, док је о изузетном значају и месту Петра I Петровића Његоша у српској култури говорио проф. др Мило Ломпар.

sremski-karlovci[Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *