Погледај НАТО у очи (2. део)

a-10На питања у каквој су вези велики проценат оболелих од разних врста карцинома са деловањем „Милосрдног анђела“, да ли смо у довољној мери упознати са чињеницом да се над нама спроводио монструозни експеримент, те са каквим ћемо још последицама морати да се суочимо настављамо разговор са Слободаном Чикарићем, Мирјаном Анђелковић Лукић и Слободаном Петковићем. Иницијативу за формирање радне групе за истраживање утицаја осиромашеног уранијума на здравље људи најавио је Истраживачки центар за одбрану и безбедност који је организовао прву велику конференцију на ову тему

Др Слободан Чикарић

Радиолог

Уранијум у плодовој води

Код особа код којих је ОУ индуковао канцерогенезу, не може се спречити појава малигног тумора ма колико пута одлазили на систематске, онколошке прегледе

Биолошко време полураспада уранијумових једињења растворљивих у води креће се од 10 до 20 часова, а помножено са фактором 10 добија се време (пет до десет дана) за које се уранијум елиминише из организма у целини преко уротракта. За уранијумова једињења нерастворљива у води, то време се креће од 10 до 15 година. Пронађени уранијум у плодовој води код трудница на Космету је нерастворљив у води и може индуковати канцерогенезу и мутацију генома и код мајке и код плода, каже у разговору за „Печат“ радиолог др Слободан Чикарић.

Да ли су у праву они који Косово сматрају малом Хирошимом, те да ли је овај део Србије најугроженији када је реч о порасту малигнитета?

На Космет и Пчињски округ бачено је 15 тона ОУ чија је специфична радиоактивност релативно ниска: 12,4 килобекерела по граму масе. Укупна радиоактивност износи 186 гигабекерела или 18.600 бекерела у просеку по једном становнику Србије (са Косметом).  Дозвољено је да у једном литру пијаће воде буде присутно 0,4 бекерела или 80 бекерела годишње по једном становнику. Узгред, на Ирак је бачено 350 тона ОУ у првом, и 2.400 тона ОУ у другом Заливском рату (1991. и 2003). Да је 15 тона ОУ пало на Србију у једном комаду, опасност од јонизујућег зрачења би била безначајна, али се ова маса ОУ, у току ратних дејстава у марту, априлу и мају 1999. претворила у радиоактивну прашину микронских димензија коју су ваздушне струје у виду радиоактивних облака разносиле по целој Србији и Балкану. Ова прашина је падала на земљу, доспевала у површинске воде, биљке, домаће и дивље животиње. Људи присутни у то време на овим просторима су конзумирали преко дисајних и дигестивних органа ову радиоактивну прашину која је индуковала канцерогенезу и мутацију генома (рак и психофизичке малформације новорођенчади). О кретању малигних тумора на Космету готово ништа не знамо. Истина, „Коха диторе“ је, како је „Танјуг“ пренео, објавила вест да се број оболелих од малигних тумора на Косову 2014. повећао у односу на 2013. за 50 процената. Како је 2014. завршетак просечног латентног периода за солидне малигне туморе (95 посто свих тумора), овај податак може бити веома важан за објашњење везе између ОУ и малигних тумора. Хоспитални регистар за рак у стационарним здравственим установама у Косовској Митровици говори у прилог енормног повећања броја оболелих од рака после бомбардовања Космета. Ветрови су растерали по целом Балкану радиоактивну прашину а добар део прашине се спустио на земљу и под земљу (површинске воде), тако да је данас на Космету знатно смањен ризик од удисања ове прашине а тиме смањен и ризик од индукције канцерогенезе и мутације генома.

[restrict]

Како се односите према мишљењима да пораст радијације није забележен, те отуда малигна обољења не би требало доводити у везу са бомбардовањем?

Они који тако мисле или не познају област о којој говоре, или по сваку цену штите лик и дело „Милосрдног анђела“.

Како у том светлу тумачите рад Агенције за јонизујуће зрачење која не налази везу између осиромашеног уранијума и карцинома?

Агенција за јонизујуће зрачење у Србији данас поседује 12 до 13 дозиметара помоћу којих се детектује јонизујуће зрачење у ваздуху и одређује доза овог зрачења. Размештени су по целој Србији од Суботице до Врања, и из једног центра у Београду сваког тренутка може се на монитору прочитати доза јонизујућег зрачења у ваздуху у делу земље у коме је смештен дотични дозиметар. Агенција тврди да нема повишеног зрачења у Србији данас, али о ситуацији у току ратних дејстава Агенција се не изјашњава. Све то, али на вишем нивоу раде и Немци који нису забележили повећано зрачење у ваздуху у својој земљи. Међутим, ловци у једном великом ловишту одстрелили су бројне дивље свиње и све су биле контаминиране радиоактивним отпадним материјалом који је стигао у ово ловиште из Чернобиља пре 30 година. У нашим шумама лежи ОУ који такође може да контаминира и дивље свиње и јелене и зечеве… Дозиметар каже да нема повећаног зрачења, а у Врању, на пример, у некој шуми живи дивљач, а ту је натоложен ОУ из рата, док је време распада 4,5 милијарде година. Дивљач једе контаминирано биље, ловци контаминирану дивљач, последице нису видљиве, али се кроз 10 година појави рак. Коначно, да ли је Агенција најкомпетентнија да пресуђује о корелацији између ОУ и карцинома у Србији велико је питање.

Како се односите према извештају СЗО из 2001. у коме стоји да у „зонама у којима је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом није неопходно тестирати људе“?

Код особа код којих је ОУ индуковао канцерогенезу не може се спречити појава малигног тумора ма колико пута одлазили на систематске, онколошке прегледе. Важно је открити тумор у почетном стадијуму болести (скрининг програми!). Ако и кренемо са тестирањем 7,8 милиона људи у Србији, ми нећемо открити канцерогенезу код оних код којих је почела, нити уранијум у крви и мокраћи, јер је биолошко време полураспада пет до десет дана и он је учинио своје недело и изашао напоље.

Да ли су мутације генома индуковане ОУ довеле до рађања све више потомака са психофизичким малформацијама?

Психофизичке малформације изазване мутацијом генома јонизујућим зрацима су: аненцефалија (новорођенче без мозга), микроцефалија (ситноглавац), енцефалокела (мождана кил), хидроцефалус (повећање ликвора у можданим коморама), ментална заосталост и идиотија (малоумност), анофталмија (недостатак ока), микроофталмија (смањено око), парцијални албинизам (недостатак пигмента), страбизам (разрокост), мали раст, смањење димензије лобање, урођено ишчашење кука, деформација стопала, синдактилија (спојени прсти), брахидактилија (кратки прсти), ситус инверсус (обрнути положај органа), одсуство бубрега, дисфункција ендокриних жлезда, некроза коже и мишића и друго. Нажалост, код нас не постоји регистар за рођену децу са психофизичким малформацијама у току једне године. С друге стране, латентни период може да буде веома дуг (кроз неколико генерација), тако да се губи веза између узрока и последица. Спорадични случајеви нису поуздан показатељ узрочнопоследичне везе између ОУ и психофизичких малформација новорођенчади.      

 

Слободан Петковић

Генерал-мајор

Извештаји рађени за НАТО потребе

НАТО је на територију СР Југославије бацио око 15 тона свог радиоактивног отпада, чија ће контаминација трајати 4,5 милијарде година – дуже но што је до сада трајала људска цивилизација

Преглед локација бомбардованих на простору СР Југославије, НАТО је, на основу захтева УНЕП-а, доставио и експертима радне групе за ОУ, у Женеви 2000. године. Преглед садржи податке о времену дејства, координате и број испаљених зрна. Упоређујући податке НАТО-а и Војске СР Југославије, уочавају се одређена неслагања. Међутим, важно је напоменути да су овим актом достављања признали употребу муниције са ОУ, каже у разговору за „Печат“ генерал-мајор Слободан Петковић.

У којој мери су били спремни да презентују стварне податке и на тај начин омогуће прецизну процену опасности у рејонима употребе наведене муниције, како би се предузеле адекватне мере?

Прикупљени подаци и подаци НАТО-а могу се свести на следеће: укупно је остварено око 112 удара муницијом са ОУ на 91 локацију: 12 удара на девет локација у Р. Србији, два удара на једној локацији у Р. Црној Гори и 98 удара на 81 локацију на КиМ. Постоје веће или мање разлике између података НАТО-а и оних које је прикупила Војска СР Југославије. Али је битно истаћи да је 49 или 44 одсто напада муницијом са ОУ извршено после постигнутог споразума о окончању агресије – у последњих 10 дана рата. На овај начин НАТО је територију СР Југославије трајно контаминирао са око 15 тона свог радиоактивног отпада. То је застрашујућа количина ОУ која је нама „остављена на чување“ вечно јер је време полураспада ОУ око 4,5 милијарде година, тако да ће контаминација трајати дуже но што је до сада трајала људска цивилизација, а забележен је садржај ОУ у узорцима и до 235.000 Bq/kg (толерантан природни садржај урана у земљишту је 10–50 Bq/kg). На КиМ најинтензивнија дејства су била у пограничном подручју, на правцу Призрен–Ђаковица–Пећ. Подаци у извештају генералног секретара НАТО-а и предвиђене мере заштите и медицинског надзора припадника КФОР-а указују да је НАТО на Косову и Метохији врло интензивно употребљавао муницију са ОУ и да су свесни њеног штетног утицаја. Спорно је остало и питање које врсте употребљених крстарећих ракета у себи имају делове од ОУ и по којим циљевима су употребљаване.

Да ли су припадници КФОР-а на КиМ били упознати са чињеницом да су изложени високој радиоактивној опасности?

Припадници мултинационалне бригаде „Запад“ по уласку КФОР-а на КиМ, новембра 1999, добили су нуклеарно-хемијско-биолошки приручник под називом „КФОР, интернационалне бригаде, Запад, осиромашени уранијум, информације и инструкције“. Поред назива приручника, на насловној страни је и мртвачка глава која упозорава на радиоактивну опасност. Овај приручник својом садржином недвосмислено говори и потврђује чињеницу да су планери ратних операција НАТО и САД пре почетка бомбардовања СР Југославије знали да је оружје са ОУ опасно, канцерогено и генотоксично. Своје припаднике су упозоравали на опасност, а цивиле – становништво – никада нису упозорили на опасност која им прети, већ јавност у исто време, а и данас, обмањују да исте нема. Припадници међународних снага вероватно заобилазе и не залазе у рејоне контаминиране остацима муниције са ОУ, воду и храну допремају из својих земаља.

До каквих сазнања је дошла истраживачка мисија УНЕП-а на КиМ која је покушала да утврди безбедност локалног становништва и међународних радника у „постконфликтној ситуацији“?

Екипа УНЕП-а је била састављена од 14 експерата из владиних агенција, добро познатих институција и других заинтересованих. Имали су подршку НАТО-а, КФОР-а и УМНИК-а и пет лабораторија са признатом добром репутацијом у области радиолошких и токсиколошких анализа. Сачињен извештај има основну поруку да остаци муниције са ОУ, у том тренутку, нису били основни проблем у животној средини КиМ. УНЕП даје препоруке о потреби организовања мониторинга подручја и примени одређених мера како не би дошло до повећања ризика по становништво.

Да ли се УНЕП, поред тренутног нивоа контаминације ОУ, бавио и радиолошким и токсиколошким ризиком који је тиме изазван, те како све то може да утиче на будућност?

УНЕП није као циљ поставио питање временске и просторне расподеле ризика од тренутка употребе муниције са ОУ. Ризици могу де се поделе, у овом случају, на две врсте. Прва група ризика настаје услед формирања уранових оксида у облику аеросола. Они опадају с временом. Друга група су ризици настали продором пројектила у земљу, где због корозије-оксидације настају центри одакле се контаминација шири кроз рецепторе еко-система. Они расту с протоком времена. Одговор на овако питање је врло важан јер би омогућио налажење праве мере у здравственом испитивању локалног становништва и оних који су у то време боравили на контаминираном простору. Посебно, због јавно датог става у стручној литератури и јавности да се након шест месеци врло тешко откривају трагови контаминанта код људи, чиме се резултати здравствених анализа, које се масовно примењују, доводе у питање, а ситуација постаје јаснија тек након вишегодишњег протока времена, кад се већ јављају последице.

У извештају опасност није убедљиво идентификована, што за собом повлачи сумњу у валидност примене критеријума. УНЕП у целом извештају у анализама и применама критеријума поступа, када је реч о ОУ, као да је у питању ОУ који се добија сепарацијом природног урана, што наводи на закључак да је његов састав природан и да га чине три изотопа урана. Међутим, откривен је и 236U 239Pu, што говори о његовом другачијем пореклу. Али према ICRP 72 дозвољена концетрација ОУ добијеног из природног урана, у ваздуху је 1,05 μg/m3, док је за ОУ добијен из истрошеног нуклеарног горива знатно мања 0,67μg/m3. Зато је оправдано и питање: да ли има још непознатих елемената у садржају муниције са ОУ, које је могуће очекивати ако је у њему откривено присуство плутонијума?

Зашто се УНЕП ослањао само на пронађену муницију кад су већ могли да од НАТО-а добију податке и примерке употребљаване муниције на основу којих би испитали садржај и врсту ОУ?

То је непознаница. Они целу анализу темеље на 7,5 пронађених пројектила, што је мање од 0,02 одсто употребљених, и испитивање је извршено на 12 посто идентификованих и тада већ познатих места употребе муниције са ОУ. Шта је са осталих 88 одсто на које се односе закључци овако малог процента испитаних места? Наводе даље да од броја употребљених пројектила највише 10 одсто погоди циљ, и да при том од њихове масе од 10 до 35 посто (највише 70 процената) прелази у аеросол – шта је са осталима? Могућа су два одговора. Први, да су подаци о нападима које су добили од НАТО-а нетачни, и други да су употребљена опрема и методе за идентификацију неодговарајуће. А можда су делове муниције уклонили локално становништво или радници, што се могло проверити анкетом. Колико су онда закључци веродостојни и употребљиви?      

 

Мирјана Анђелковић Лукић

Експлозивац

Смртоносни ефекат „ватрене олује“

У Новом Сaду су током бомбардовања огромнe количинe горива из запаљених резервоара дaнимa истицaле у зeмљу. Да тих дана није дувао јак ветар, дошло би до гушeњa стaновништвa услeд нeдостaткa кисeоникa због великих пожара. Ову тaктику су Aмeрикaнци примeњивaли и у џунглaмa Вијeтнaмa

НАТО агресија на СРЈ је послужила као полигон за испитивање нових убојних средстава, али и тзв. „меких бомби“ које не убијају, али причињавају велике штете. У овој агресији америчке снаге су први пут употребиле стратегијски авион Б-2А, у мисији са вођеним бомбама ЈДАМ (Joint Direct Attack Munition). Авио-бомбе ЈДАМ представљају ефикасан и врло јефтин систем вођених авио-бомби, добијен интеграцијом класичних авио-бомби и бомбе са комбинованим системом за вођење. Ове бомбе се могу употребити у свим метеоролошким условима, на било којој тачки земљине кугле са тачношћу погађања до 13 метара. Процењује се да је над територијом СРЈ употребљено око 500 комада таквих авио-бомби са бомбардера Б-2А. После агресије, продаја ових бомби је повећана, каже у разговору за „Печат“ Мирјана Анђелковић Лукић.

У току агресије НАТО на наше електричне системе и далеководе бацане су и тзв. „меке бомбе“, намењене за паралисање електроенергетских постројења. О каквим бомбама је реч и да ли је након њиховог бацања утврђена евентуална радиоактивност?

То су тaкозвaнe „мeкe бомбe“, кaсeтнe бомбицe BLU-114, нове генерације, којe су нaмeњeнe зa пaрaлисaњe eлeктроeнeргeтских постројeњa (трaфостaницe, eлeктрaнe и дaлeководи). Нaзив „мeкe бомбe“ су добилe због мaлe вeровaтноћe дa изaзову успутнe штeтe рaзaрaњeм. Први пут су испитанe у рeaлним условимa нa нaшој тeриторији 2. 5. 1999. годинe. Бомбa јe снaбдeвeнa тeмпирним упaљaчeм сa висиномeром, који нa зaдaтој висини од тлa, a у близини високонaпонских постројeњa, aктивирa дeтонaционо сeчиво којe одсeцa прeдњи и зaдњи дeо бомбe сa стaбилизaтором, избацује контeјнeр који сe рaсeцa по дужини нa три дeлa под углом од 120 степени и нa тaј нaчин сe ослобaђaју мaлe кaсeтe (бомбицe). Оне тaкођe имaју свој тeмпирни упaљaч сa сaтним мeхaнизмом који ослобaђa поклопaц нa врху кaсeтe и рaсипa кaлeмовe по eлeктричним водовимa. Није било радиоактивности на касетама. При пaду нa високонaпонскe водовe eлeктроeнeргeтског систeмa кaлeмови испaдaју из кaсeтa, рaзмотaвaју сe и обрaзују џиновскe, супeрпроводљивe „пaучинe“, прeкривaју струјнe водовe и изaзивaју крaткe спојeвe уз огромнa, муњaмa сличнa eлeктричнa прaжњeњa. Приликом ослобађања из касета влакна образују мрежу која покрива површину од неколико хектара. Ова влакна су изазивала кратке спојеве и мрак у целој Србији. Гашење осветљења „меким“ бомбама, поред економских и психолошких, имало је и војне ефекте. Тако се уклањао светлосни фон, што је омогућавало шпијунским авионима (U-2) и беспилотним летелицама (Predator RQ-1A, Hunter) да, уз помоћ термовизијских и ласерских уређаја за осматрање, открију војне тачке које користе помоћне изворе енергије, агрегате.

Какве су биле последице гађања постројeњa хeмијскe индустријe и склaдиштa готових производa?

Бомбaрдовaни су објeкти и хeмијскa постројeњa у Пaнчeву, Новом Сaду, Лучaнимa, Прaхову, Бору, Бaричу, Крушeвцу, Крaгујeвцу, кaо и свe фaбрикe нaмeнскe производњe. Услeд eксплозија и пожaрa, у вaздух, зeмљиштe и водотоковe доспeлe су огромнe количинe врло отровних и по здрaвљe опaсних супстанци: хлороводоничнa и сумпорнa кисeлинa, aзотнa кисeлинa, хлор, мономeр винил-хлорид, eтилeндихлорид, живa, пирaлeн, aмонијaк итд. Пaнчeво јe током aгрeсијe нeколико путa било изложeно eфeктимa прaвог хeмијског рaтa. Резултат сaгорeвaња огромних количинa нaфтe и нaфтних дeривaтa је био ослобађање вeлике количине гaсовa, који су трошили кисeоник зa својe нaстaјaњe оксидaцијом, при чeму су сa водом из вaздухa ствaрaли нeоргaнскe кисeлинe од којих нaстaју кисeлe кишe. Због сагоревања и пожара на многим резервоарима (у Новом Саду је истовремено горело 30 резервоара) у ваздуху су се појавила и седиментирала канцерогена једињења као што су: чађ, бензопирен, бензантрацен, полихлоровани бифенили, дибензопирен, оловни оксиди, тешки остаци лож-уља, битумени и оловни алкили. У Новом Сaду су огромнe количинe горивa из погођeних рeзeрвоaрa дaнимa истицaле у зeмљу. У јeдном дaну јe из оштeћeних рeзeрвоaрa исцурило прeко 4.000 тона примaрног и сировог бeнзинa у близини водозaхвaтa рeгионaлног водоводa. Сaдржaј бeнзолa у овим дeривaтимa бeнзинa јe око један одсто, што знaчи дa јe у јeдном дaну у зeмљу исцурило око четири тоне бeнзолa, који јe међу нaјопaснијим хeмикaлијaма јeр јe кaнцeрогeн, дирeктно пенетрира у оргaнизaм преко кожe и изaзивa бeнзeнску лeукeмију. Срећа по становништво је била та што је тих пролећних дана дувао јак ветар и носио дим на велике удаљености. У противном јe могло дa дођe до гушeњa стaновништвa услeд нeдостaткa кисeоникa због њeговог вeликог утрошкa при сaгорeвaњу нaфтних дeривaтa и рaзвојa вeликих пожaрa. Ову тaктику су Aмeрикaнци примeњивaли и у џунглaмa Вијeтнaмa, против трупa којe су им сe супротстaвљaлe гeрилском борбом, a eфeкaт су нaзвaли „вaтрeнa олујa“.

[/restrict]

 

Један коментар

  1. amerikancima želim sve najgore, da ih svaka pošast stigne, i ako da Bog da ispaštaju još za našeg života za sva zlodela koja su činili po svetu od druge polovine dvadesetog veka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *