Почетна / Култура / ПЛАТНА НА КОЈИМА СЕ БОРЕ НЕБО И ЗЕМЉА

ПЛАТНА НА КОЈИМА СЕ БОРЕ НЕБО И ЗЕМЉА

goran-mitrovic-svedoci-vecne-istine-tajna-vecera-2015-ulje-na-platnu-100-x-200-cmПоводом недавно објављене монографије сликара Горана Митровића организована је и изложба његових радова у Галерији РТС

Издавачи монографија Горана Митровића су „Париски круг“ са директором и уредником мр Живојином Иванишевићем, ЈМУ Радио–телевизија Србије и „Службени гласник“. Аутори текстова у књизи су Ђорђе Кадијевић, Срето Бошњак, Дејан Ђорић и Мирослав Радовановић. Реч је о једном од наших најбољих фигуративних мајстора који је имао стилски развојни пут од завичајног реализма до потпуно самосвојног вида фантастике, од окретања према прошлости и националном до визионарског и утопијског оличеног у новије време често сликаним времепловима.

Уља Горана Митровића по форми су монументална и на мањем формату, као што су њихов садржај, израз, потез и колорит снажни. Из паганских предела овог сликара (а свако његово дело може се схватити као превредновање пејзажа) исходи данас изгубљен смисао за херојско као једно од кључних обележја предмодерне уметности, подиже се магла, вије се дим историје, а топла, влажна земља испарава. Реч је о завичајном реализму који трага за мирисом и додиром, Мачва и Срем као да су зачарани, мистични, израсли из црнице. После свих експеримената и прогласа смрти уметности, поново се појављује сликарство у најбољем виду: носталгично и драматично, осећајно, налик античким митовима, у ери кризе идентитета, масовности и безличности, уметност која зрачи посебношћу.

Збива се на Митровићевој слици судар елемената, боре се небо и земља, цртеж и боја, сликар и слика, пејзаж је притиснут вишком историје, у складу са Хераклитовом мудрошћу да је „рат отац свих ствари“. Није то само српски предео већ универзални и ванвремени, сликар можда настоји да наслика вечно. Тај трагични пејзаж, претворен у ведуту старог или неког будућег града после катаклизме, на његовим платнима надлећу сада балони и имагинарне летелице, налик оним првим, из почетака авијације, када су се мешали сан и техника. Без било какве теорије, естетског предумишљаја или дискурзивног убеђивања, тих критичарских протеза садашње уметности, лишено испразности гламура и пролазности брзо стечене и још брже изгубљене славе, израсло је сликарство снаге, воље, сокова крви и тла, драме и скривеног ужаса.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *