Његов пријатељ Сноуден

ВРХОВИ ОВОГОДИШЊЕ СВЕТСКЕ ФИЛМСКЕ ПРОДУКЦИЈЕ: Филм „Сноуден“

kadar-iz-filma-snoudenПише Владислав Панов

Оливер Стоун се прихватањем приче о Едварду Сноудену сместио међу најхрабрије, а можда и најзначајније холивудске ауторе. Јер, када је Сноуден изрекао оно што је планирано да остане неизречено и што амерички систем и његови закони и забрањују да икада буде изречено, Стоунов ангажман да сва та неизрецивост и даље обитава у изрецивости и колико-толико безбедној јавности, представља безобразно храбри корак у опусу чак и о том питању прилично истакнутог синеасте какав, уз све његове мане и калкулантске изборе, он у суштини јесте

Тешко је посумњати да ће ова година у сумирању светске филмске продукције проћи без помињања новог филма Оливера Стоуна „Сноуден“. Иако су бројни поборници квалитета овог филма (неки иду дотле да га сматрају и најбољим делом славног режисера), помињање „Сноудена“ у контексту запажених филмских остварења по којима ће 2016. бити упамћена је далеко више због његовог насловног јунака, односно контроверзне теме коју је он као „лавину истине после које више ништа неће бити као пре“ покренуо пре три године. Ако има оних који не знају, Едвард Сноуден, инспирација за свакојака медијска освртања на њега и оно што је учинио, јесте нови амерички сајбер-херој, то јест, у његовом случају, прецизније је ако се каже да је звезда број један међу одавачима државних тајни. Његов је херојски (издајнички?) подухват донео Американцима крваво болну истину о илузији живота у слободном друштву за који се њихова власт декларативно тако срчано залаже, увек спремна да у одбрани те „слободарске вредности“ бомбардује све за које сматра да нису довољно „слободни“. Сноуден је као „човек изнутра“, неко време био је важан шраф у обавештајном комплексу, обелоданио шта заиста америчка власт чини својим грађанима. Открио је Американцима и свету, све са необоривим доказним материјалима, да америчка власт (ЦИА, „Ен-Ес-Еј“, службе из врха овог обавештајног ланца, а за које је као компјутерски техничар радио неколико година) шпијунира своје поданике и то тако свеобухватно да се практично може рећи да су у прикупљању мета-података („све о свакоме“) жртве сви грађани, сва њихова електронска комуникација и преписка. Невероватно је да је Сноуденово откриће, сасвим веродостојно иначе, показало да су у периоду од када се тзв. терористичка опасност надвила над идиличним америчким слободарским системом, од чувеног атака на њих 11. септембра 2001. године, као одбрамбена реакција система, практично укинута сва демократска права, а приватност потпуно игнорисана и да је при том само америчко друштво било мета домаћих шпијунских служби и то у двоструко већем износу него што је у овом периоду шпијунирана вечита бабарога за Американце и увек непријатељ број један – Русија! Сноуден је, узгред, вишедеценијску робију на коју би сигурно, као велеиздајник, био осуђен за сада избегао управо бекством у Русију!

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *