Почетна / Колумне / Ко је вјера, а ко невјера

Ко је вјера, а ко невјера

dragomir-antonic-BWДрагомир Антонић 

Извесна дружина јавно иступа и држи скупове на којима тврди да рак у Србији нема никакве везе са НАТО бомбардовањем. Да њихове пројекте подржавају фондови и организације из НАТО држава, то и не крију

Важно је да нико не дозна шта радиш, јер ако дозна, ухватићете кад њима буде одговарало! У лето 1972. године кад сам ову, касније ће се испоставити велику мудрост чуо и у теренски свеску забележио, признајем нисам је разумео. Мудрост  долази са годинама, или никад. Нема правила ни природног закона који гарантује да ће старост сама по себи мудрост донети. Старост – пакост, каже народна изрека забележена у Драгачеву, где сам у селу Вичи у фамилији Луја Радовановића и чуо мисао с почетка текста.

Важно је да нико не дозна шта радиш? Обављао сам тада теренска истраживања неопходна за завршни, дипломски рад на катедри за етнологију Филозофског факултета у Београду. У време кад сам студирао било је уобичајено да дипломски рад буде заснован на сопственим истраживањима. Ваљало је показати шта се за четири или пет године студија научило. Шта се из мноштва прочитаних књига разумело и како научено ускладити са оним што се у народу сазна. Свашта ваља питати и испитати. Наћи особе вољне да о себи, селу и другима причају. Како се женило, удавало. Како су се младожења или невеста бирали? Да ли је било проводаџија? Је су ли се родитељи мешали у избор будућег члана своје породице? Где је породица одавно била заснована ваљало је сазнати какви су односи унутар ње. Слажу ли се свекрва и снаја?

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *