Излог књиге

Приредили Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић
ГЕНОЦИД НАД СРБИМА, САРАЈЕВО 1992–1995
„Пешић и синови“, Београд, 2016

„Геноцид над Србима, Сарајево 1992–1995“ књига је потресних сведочанстава невиних Срба, мученика Сарајева који су преживели страхоте муслиманских затвора и логора. Ова сведочанства су најубедљивији доказ да је Сарајево без сумње једно од највећих, добро чуваних од јавности и скриваних, злочина геноцида над Србима. Томе у прилог говори и чињеница о постојању 123 концентрациона логора, јавне куће са српским робињама, преко 7.500 убијених Срба и десетине ексхумираних масовних гробница. Одговорних за злочине над Србима у Сарајеву евидентирано је 3.567 лица, али скоро нико од њих није изведен пред суд.

Драган Коларевић
МАСОНИ И САРАЈЕВСКИ АТЕНТАТ
„Чигоја“, Београд, 2016

Невидљиви истражитељ провалио је у стан извесног Алфонса и нашао обиље старих папира, оригиналних докумената непознатих јавности, фотокопија и преписа… Алфонсо је скривао књиге које су у супротности са званичном истином, недовршене текстове, белешке о раду масонских ложа, сценарио за ТВ серију „Дамјан“…
Трагајући за оним што је Алфонсо тражио или скривао у старим документима, невидљиви истражитељ открива роман у коме су главни ликови Дамјан Бранковић, Светомир Николајевић, Ђорђе Вајферт, Јован Алексијевић, Васа И. Јовановић, Јован Вељић, Божин Симић, Васа У. Јовановић, Павле Хорстиг, Шарл Дусе, Леон Деко и многи други масони о којима се готово ништа не зна, а пресудно су утицали на токове историје на овим просторима, чак и на наше данашње судбине. Међу њима су људи који су учествовали у преврату 29. маја 1903, Сарајевском атентату 1914, али и у пучу 27. марта 1941…
У старим папирима Алфонса Лудаковића је истина коју је неко скривао од нас. Зашто је то чинио?

Дејан Сретеновић
УРНЕБЕСНИ КЛИКЕР – УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА БЕОГРАДСКОГ НАДРЕАЛИЗМА
„Службени гласник“, Београд, 2016

Текстови који чине ову књигу доносе критичко-аналитичко осавремењавање интерпретације и контекстуализације београдског надреализма, засновано на ревизији, ремапирању, ремећењу и међусобном сучељавању многоструких аспеката и чињеница које творе свет ове последње историјске авангарде у Југославији (есеји: „С оне стране књижевности и уметности“; „Надреалистички зид Марка Ристића“; „Лудило, психоанализа и симулација“; „Надреализам и марксизам“). Књига је плод ауторових вишегодишњих истраживања београдског надреализма, али на новим теоријским и методолошким премисама у односу на постојећу литературу.

Франц Кафка
АМЕРИКА
„Лагуна“, Београд, 2016

Седамнаестогодишњи Карл Росман истеран је из родитељског дома и отпремљен у Америку због несрећног сексуалног чина са служавком, која је родила његово дете. Већ од првих редова романа видно је да Кафкина Америка није и не може бити стварна Америка Кафкиних савременика: кип богиње слободе која диже мач уместо бакље биће прво што ће млади Росман угледати из прекоокеанског брода када уплови у њујоршку луку. Читалац је тако намах уведен у Кафкин гротескни, изобличени свет у којем се злосрећни јунак бори са бременом имагинарне или стварне кривице. Очекујући искупљење у обећаној земљи, Росман покушава да се образује и да упорним трудом и радом поправи свој положај у друштву. Његови покушаји остају без успеха. Он путује од места до места, среће путнике и ниткове, упада у безизлазне ситуације, трпи неправду. Али ма како мрачне биле неприлике у којима ће се наћи јунак „Америке“, Кафка никада не губи свој смисао за хумор, а Америка као својеврсна пародија „америчког сна“ пружа нам запањујуће модерну и визионарску представу ужурбаног масовног друштва.