ДОМ НА ПАНТОВЧАКУ

Драгомир Антонић 

Пантовчак је име улице у којој је 1942. била званична резиденција поглавника НДХ Анте Павелића. Ту је данас председнички двор Колинде Грабар. Није то једина ствар која их везује

Уред сигурносне службе у Загребу поднео је „Извјешће“ 16. јула 1942. године следећег садржаја: „Тито (Броз) уочен је 15. VII 1942. после подне око 4 сата на Пантовчаку у пратњи 9-10 особа обружаних комуниста. Он је ишао испред сам, а десетак корака иза њега појединачно с једне и друге стране улице поменута пратња.“

Документ је као препис оверен у Архиву СУП-а града Загреба 1974, страна 673. Документ ће бити ускоро објављен у студији коју пише  угледан архивски радник, аутор више објављених студија из историје Срба 20. века. Име не помињем. Јавно ће се огласити кад студија буде штампана. Захвалан сам што ми је дозволио да за читаоце „Печата“ објавим текст „Извјешћа“.

[restrict]

ПОЗДРАВ СВАКОГ СВЕСНОГ ХРВАТА За оне који не знају, Пантовчак је име улице у којој је 1942. била званична резиденција поглавника НДХ Анте Павелића. Ту је данас председнички двор Колинде Грабар. Документ је вероватно познат и другим архиварима, историчарима. За њега знају и поједини политичари у пензији, али из само њима знаног разлога не само да не воле да  причају него не воле о документу ни да слушају.

Сакупљам и читам архивску грађу, поготову јавна гласила или српски речено новине, које су у време Другог светског рата штампане и на улицама продаване у окупираној Србији и Независној Држави Хрватској. Радознао сам да видим како су изгледале и о чему су писале новине у Србији под немачком окупацијом и у слободној НДХ. Има разних догодовштина и написа. Новине се могу пронаћи, сем у приватним колекцијама, и у јавним установама: библиотекама и архивима.

Како је ових дана поново актуелна прича о поздраву За дом спремни којим Хрвати воле да се диче, пронашао сам у новинама које се зову „Хрватски народ“ број 318, од 6. 1. 1942. следећи текст: „У усташкој Хрватској има само један поздрав За дом спремни. За дом спремни је поздрав сваког свејснога Хрвата и Хрватице.“ Даље у тексту пише како су поздрављања са „слуга покорни“, „слуга сам понизан“ или „љубим руке“, који су уобичајени у Хрватској, „страни начини поздрављања“, те их треба потпуно избацити из међусобног општења, јер не само да су страни него не одговарају ни карактеру јуначког и непобедивог Хрвата. Хрватице су изостављене јер су вероватно победиве за разлику од непобедивих Хрвата. Текст у новинама је писан латиницом. То је једина измена. Коментар о победивим и непобедивим је признајем мој. Изјављујем: Нико из врха државе Србије није ме подстицао да га напишем! Ово истичем јер, у недостатку других захтева, коментар ће сигурно користити да Србију блокирају на евроунијатском путу у суноврат.

 

КО ЈЕ ИЗНЕДРИО ФРАЊУ ТУЂМАНА Од народа кога уче да не сме рећи „љубим руке“, или не дај Боже пољубити нежну дамску ручицу или целивати руку старије а драге особе, свашта се може очекивати. Важно је да сви ми, наша власт посебно, знамо да њихов поздрав није од јуче. С тим узвиком заклано је и у јаме бачено на стотине хиљада Срба, српских мајки, српске деце и остале српске нејачи. Обнова поздрава значи мобилизацију Хрвата да понове злочине које су чинили не само од почетка двадесетог века или 1941. већ и за време грађанског рата 1991–1995. За дом спремни је рехабилитација усташа и позив младима да понове злочине – убијање и клање православнихСрба – које су чинили њихови очеви и дедови.

Логично, за бујање усташке идеје биће окривљени Срби. Чим је покренута прича о поздраву, разни тетреболози и чанколисци су нашли за сходно да организују неколико „студената“, прогласе их следбеницима извесног Фирера, који иначе није српскога рода и укажу на дивљање „фашиста и неонациста у Србији, с којима се мора оштро обрачунати“. Наследници су само преузели учење југословенских комуниста. Кад су Хрватском нове усташе дивљале за време МАСПОК-а, одмах се морао наћи некакав четник или српски националиста у Србији.

Новине и телевизије су се са свих страна обрушиле на унутрашње непријатеље. Телевизија и новине у Београду су предњачиле у обрачуну са српским национализмом. МАСПОК је изнедрио Фрању Туђмана, оца свих данашњих Хрвата, иначе комунисту и генерала, миљеника Броза и великог пријатеља Мирослава Грабара. Да ли је он на Пантовчаку дочекао Броза или је био један од „обружаних комуниста“ показаће време.

Не заборавимо Србе хероје које НАТО злочинци и евроунијатске сецикесе држе у својим казаматима. Помолимо се и за Капетана Драгана који је спасао многе Србе у Крајини од хрватског покоља. У недељу 25. децембра 2016/7524.године су Материце. Један од најлепших породичних празника у Срба. Поштујмо своје обичаје. Бићемо снажнији.             

[/restrict]