Почетна / Економија / ДОЈЧЕ БАНКА И КРАЈ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ДОЈЧЕ БАНКА И КРАЈ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

dojce-bankaПише Момир Булатовић

Дојче банка је превише велика да би пропала, а њени директори превише значајни да би допали затвора. Зато се многи кладе да ће она бити „спасена“ и да ће ту улогу преузети на себе Ангела Меркел, упркос недвосмисленом и гласном заклињању да то неће учинити

Шта се дешава са Дојче банком? Прије неколико мјесеци је Међународни монетарни фонд, на изненађење многих, ову мултинационалну корпорацију са националним именом означио као највећу пријетњу глобалном финансијском систему. У медијима се појавила лавина „анализа“, тј. претпоставки о могућем развоју догађаја, а онда је наступио мук. Као пред сваку буру.

 

БАНКСТЕРСКИ СЦЕНАРИО Пажљивији посматрачи ће ипак примијетити да представа која се спрема јесте нешто већ виђено у досадашњим банкарским преварама, операцијама њихове санације (спасавања) и контроли настале штете. Односно, у читавом низу догађаја који, у ствари, сачињавају саму суштину економске кризе која је притисла свијет, ево скоро пуну деценију. Само, овај пут ваља очекивати много више компликација и драме, будући да се ради о тако великој банци и о огромним губицима које треба надокнадити „у циљу опстанка свјетске економије“. Сцена је, дакле, постављена а прије почетка саме представе ваља знати ко је сценариста и режисер. Сценарио су написали банкстери, оне исте индивидуе због чије је безграничне похлепе и неограничене моћи (њиховог) новца свијет и доспио у кризу. Режија ове верзије припала је, ни мање ни више него Ангели Меркел, новоименованом „лидеру“ западног свијета и кандидату за четврти мандат на челу њемачке владе. У досадашњим верзијама банкарских драмолета њена је улога била много лагоднија. Она је, као „бог из машине“ у античким трагедијама, у погодном тренутку давала неопходна објашњења и одлучивала о даљем току радње. Ту ролу са посебном омразом памте Грци, осјећајући и дан-данас, након година понижавања и патње, колико је сурове бесмислености било у понашању госпође nein у односу на вапаје грчке владе и грађанства. Али једно је кад мечка игра пред туђим вратима, а друго када дође пред сопствена.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *