ЧУДАН СЛУЧАЈ ЉУБАВИ У 21. ВЕКУ

Праизведба комада „Хипноза једне љубави“ Душка Ковачевића у Звездара театру

Пише Рашко В. Јовановић

Сваке године у Србији нестане један мањи град од четрдесет до педесет хиљада становника. Толико нас је мање јер одлазимо – напуштамо земљу, селимо се у неке друге крајеве или пут неба. А године брзо пролазе и за десет година нестаће град од петсто хиљада становника и ако се тако настави, Срби ће у Србији бити национална мањина за сто година. Једина нада је љубав према ближњима и земљи којој дугујемо све што имамо“, овим речима творац чувених драма Маратонци трче почасни круг, Радован Трећи, Сабирни центар, Клаустрофобична комедија… Душан Ковачевић објаснио је шта га је навело да напише свој нови текст Хипноза  једне љубави, премијерно изведен у Звездара театру у режији писца.
[restrict] Додајмо да је овом представом поменута позоришна кућа обележила 175. годишњицу од оснивања Друштва српске словесности Јована Стерије Поповића и Атанасија Николића, из кога ће проистећи све најважније институције културе у Србији, а међу њима, на првом месту, Српска академија наука и уметности.
Свакако да Хипноза једне љубави, која се жанровски може одредити као савремена сценска бајка, после Кумова и Генералне пробе самоубиства, може само донекле изненадити гледаоце и читаоце, будући да се на известан начин на њих надовезује – ако не тематски, онда развојем комичне драмске радње. Сместивши место збивања  негде „на крају света“, како би се мирне душе могао означити удаљени врх шумовите планине, Ковачевић је у погледу радње ефектно применио и друга два јединства: све се догађа испред дома Ранка Шумара и супруге му Соје, учитељице, и читава прича почиње када се једне мајске ноћи пробудила њихова кћерка Мила и сан јој је постао јава – зачула је глас младића с којим је разговарала у сновима… Невоље ће доћи по доласку Васе, доктора, те његовог сина Драгог, немог од смрти мајке а заљубљеног у Милу. Најзад, догодиће се и чудо невиђено када се појави Мај, младић са удаљене планете…
Као већ толико пута на сцени Звездара театра Душан Ковачевић режирао је свој најновији комад као бајковиту причу из живота у специфичном амбијенту под звезданим небом – ефектна сценографија Ненада Бркића и Николе Николића у пуној мери дочарала је прелепу мајску ноћ. Окупивши прилично уједначену глумачку екипу, Ковачевић је једноставним сценским средствима испричао причу о одласку Миле у сфере непознатог васионског света. Нема сумње да је његова врлина као редитеља у томе што не изневерава себе као писца, тако да смо гледали ову чудну летњу ноћ као могућни догађај у 21. веку у којем нас више ништа не може изненадити! Љубомир Бандовић као Ранко Шумар одиграо је заљубљеника у планину и звезде спонтано изражавајући одушевљење природом, али и забринутост због чуда које се десило када је његова ћерка нашла своју љубав. Нина Јанковић као Мила била је задовољна због остварене љубавне среће. Аница Добра, Ранкова животна сапутница Соја, доследно је преносила учитељску строгост из школске учионице у домаћи мир, што је понекад због понављања појединих гегова и ефеката (често лупање штапом!) деловало и досадно. Драган Петровић Пеле прибегао је у улози Доктора Васе карикатуралном поступку у представљању те карактеристичне личности, док је Урош Јаковљевић, глумећи Васиног сина, уз помоћ свируцкања на гајдама, на оригиналан начин оживео прилично необичну фигуру хиперсензибилног Милиног заљубљеника. Иван Михаиловић као Мај, младић с онога света, одиграо је своју двоструку улогу стилски доследно: као званичник-хипнотизер био је строг и непристрасан, а као љубавник свестан заводничке моћи.
Све у свему, гледали смо симпатичну представу о чудном случају, али данас ипак појмљивом. Музика Владимира Марковића, тематски богата и мелодична, значајно је допринела сценској фантастици читавог извођења.

ПИСАЦ Душан Ковачевић КОМАД „Хипноза једне љубави” ПОЗОРИШТЕ Звездара театар, Сцена „Данило Бата Стојковић“ РЕДИТЕЉ Душан Ковачевић ПРАИЗВЕДБА 17. децембра 2016
[/restrict]