Велемајстор Путин

valdimir-putinЗа „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

На Кремљу је сада да избегне грешке и одреди стратегију према Трампу и Бриселу, али и степен војног и политичког ангажмана на Блиском истоку и другим врућим тачкама у ближем и даљем окружењу

Званично, све је почело 23. јуна 2016, када је 52 одсто изашлих грађана Велике Британије заокружило референдумско „да“ за напуштање њихове земље из Европске уније. То је био први велики ударац владајућој либералној елити у глобалним размерама. Брегзит је оличење супротног процеса: повратка Британије у националне оквире и жеље изузетно много људи да напусте европски брод који све више тоне. Додатно слабећи ЕУ, ударну песницу светског поретка установљеног 1991, Британија добро зна шта тим потезом чини. Био је то први пуцањ велике револуције на Западу против глобализованог режима. Да ли је стога чудно што је једна од икона брегзита, харизматични Борис Џонсон, именован за шефа дипломатије Уједињеног Краљевства – управо на место одакле се најбоље надзиру глобални револуционарни процеси?

Незванично, све је почело 31. децембра 1999, када је Борис Јељцин уступио своје место у Кремљу Владимиру Путину. Нови руски лидер је тада започео своју 17 година дугу партију шаха са непријатељским Западом. Сваки потез био је срачунат да дејствује на неке будуће ситуације, чак и годинама унапред. Губећи понекад пионе, па и понеку јачу фигуру, Путин је последњих година ушао у велемајсторску завршницу. Коначно је пала и краљица у Вашингтону. По логици ствари – само ваља рутински привести партију крају и не дозволити неку грубу грешку. Глобалистички Запад више не може да контролише све потезе и распоред фигура ни у свом делу света. Једино може да „контролише штету“. И покуша да извуче реми…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *