Уставни идентитет Србије

ustavПише Слободан Самарџић

Данас је још мање разлога за промену Устава Србије због њених европских интеграција него што је разлога било 2006. за уношење тзв. интеграционе клаузуле. Ако се на томе и данас инсистира, реч је и онда и данас о незадовољству што је Србија добила „класичан“ а не постмодерни устав. Да се десило ово друго, или када би се то десило, Србија би уставно изгледала као обичан експеримент за тешке постмодерне лекове којима се тестира егзистенцијална издржљивост једног народа. Званична политика Србије ипак је одлучила да изврши делимичну промену Устава. То сазнајемо из једног документа који је непознат и стручној а не само широј јавности Србије. Он носи наслов: „Акциони план за поглавље 23“ и тиче се прихваћене обавезе Србије да изврши измену уставних одредaбa о правосуђу. Ова одлука припрема пузећу промену данашњег уставног идентитета Србије

У разматрању које следи, осврнућу се на четири аспекта, односно четири важна питања која одређују основну тему Уставни идентитет Србије: 1) Опште дилеме у вези са уставом Србије пре његовог усвајања; 2) Однос уставног и националног идентитета – решење у Уставу Србије; 3) Европска дилема у уставном руху; 4) Најаве о промени Устава и враћање стању предуставности. Ова посебна питања биће, дакле, размотрена као аспекти основне теме.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *