Руска понуда и српске дилеме

Пише Слободан Иконић

Вишегодишњи напор Србије да после три деценије темељно обнови ратну авијацију оптерећен је недостатком новца, условима МMФ-а, укупним односима са Западом, али и одсуством јасног става о будућем устројству и развоју Војске Србије

Сваки пут када би српски премијер Александар Вучић отишао у Москву, а таквих посета било је неколико – што најављених, што ненајављених – у јавности се спекулисало и нагађало шта је тражио, а шта добио од наоружања. У недостатку званичних потврда, у медијима се малтене надметало у врсти и количини руске опреме која ће нам стићи – од авиона и хеликоптера до противавионских ракета „бук“ и система „С 300“. Још крајем августа ове године руски медији писали су да је војнотехничка помоћ Србији приоритет Путинове политике, наводећи да ће Србији у најкраћем могућем року бити испоручено модерно наоружање и опрема, а српски официри ће у Русији проћи обуку за коришћење и одржавање нових ракетних и ПВО система.

Тако је лицитирања и нагађања око овог „војног пакета“ сустигла и најновија вест да је председник Русије Владимир Путин одобрио Србији испоруку шест „Мигова 29“ и контингент оклопних возила. После ове информације огласио се и председник Србије Томислав Николић, рекавши да је тај гест знак искрене сарадње, поверења и пријатељства две државе.