Почетна / Дух времена / НЕОДОБРЕНЕ МИСЛИ (други део)

НЕОДОБРЕНЕ МИСЛИ (други део)

milo-lomparПоводом појављивања две књиге Мила Ломпара, Похвала несавремености („Лагуна“) и Полихисторска истраживања („Catena mundi“), желели смо да с аутором направимо разговор. Уместо тога, он нам је понудио своје одговоре из једног необјављеног интервјуа, чији смо први део штампали у прошлом броју, а наставак објављујемо сада

Пише Мило Ломпар

Идеје неслагања, полемике и отпора, као витална средишта сваког аутентичног интелектуалног ангажмана, представљају бивше теме. Оне су од значаја за свет модерне. Постмодерна их је склонила са хоризонта младог човека. Основни импулс младог човека данас није побуна, каква је била актуелна пре 50 година. Последња таква побуна, артикулисана или не, била је побуна 1968. Можда ју је због тога Жил Липовецки назвао елегичном побуном

17

 Једини нормални односи између српског и хрватског народа – као колективних и организованих формација – могу се образовати на начелу узајамности: колико тамо, толико овде. Пошто је титоистичко наслеђе такво да подстиче асиметричне односе, а не односе узајамности, онда се сваки покушај уравнотежења тих односа сматра проблематичним. Неколико дана након проглашења независности Косова и Метохије хрватска премијерка Јадранка Косор водила је делегацију привредника у Приштину. Она је тако показала подршку независности Косова и Метохије. Та подршка је директно супротна српским интересима. У исто време постоји доминантни трговински ланац у Србији који својим кредитима подржава хрватска држава. Да ли је то нормално?

Или: Штефан Филе, као европски комесар за придруживање, тражи – то све пише у мојој књизи са подацима и датумима – да фабрика дувана „Ровињ“ продаје своје цигарете у Србији по нижој пореској стопи, иако је Хрватска постала чланица ЕУ и отуд би требало да буде већи порез на те цигарете: као и код других чланица ЕУ. Премда су се побуниле америчке фабрике дувана из Ниша и Врања, остало је онако како је повереник ЕУ рекао. Дакле, ЕУ сматра да би зарад ровињске фабрике требало деградирати на српском тржишту произвођаче из Ниша и Врања. Зар није нормално инсистирати на равноправности?

Или: српска јавна позорница је увек била отворена за гостовања из Загреба, док на супротној страни није тако. Околност да доста позоришних представа из Београда гостује у Загребу не објашњава ништа. Јер, простор театра није једини јавни простор. Не пратим театар, јер га не волим. Тешим се да је о њему лоше мислио и Тин Ујевић. Што се тиче индивидуалних избора и дружења, никада се о томе не изјашњавам. Изјашњавам се против ствари које је наметнула државна политика.

Остајем у својој струци: „Службени гласник“ штампа Теорију књижевности Миливоја Солара из 1994. године из које су избачени сви српски писци. Напомињем да постоји и Соларова Теорија књижевности до 1990. када су у тој књизи српски писци били заступљени. Да државни српски издавач штампа Теорију књижевности у којој нема ниједног српског писца, то ми се не чини нормалним. У Београду је такође штампана Теорија књижевности сарајевског професора Зденка Лешића, која је била далеко уравнотеженија, у којој су сразмерно били заступљени хрватски и српски писци, где је друго издање штампано на ћирилици. То је у реду. Јер, таква књига је саображена средини у којој се појављује.

Подсећам да је Миливој Солар био последњи министар културе леве владе у Хрватској пре распада Југославије. Недавно је председник странке левице Зоран Милановић рекао да је поносан што му је деда био усташа. Србија је са том и таквом левицом правила државу од 1945. до 1990. После свега, најмање што можемо је да ствари именујемо правим именом. Ако пажљиво читате моју књигу, онда ћете видети да немам примедби на хрватску политику, премда о тој политици имам изразито негативно мишљење. Сама по себи, она ме не занима. Имам примедбу на српску државну политику која овде обезбеђује промоцију хрватских интереса као да је то нормално.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Budite kandidat za predsednika Srbije. Srpstvo ce biti u sigurnim rukama. Ja glasam za Vas




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *