НЕЈАСНА БУДУЋНОСТ МЕКСИКА И БРАЗИЛА

predsednik-meksikaПише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Какве су перспективе две највеће и најјаче државе Латинске Америке? Обе су запале у озбиљне унутрашњополитичке и спољнополитичке потешкоће, у чему значајну улогу имају и управо одржани председнички избори у САД

Године 2015. државе Латинске Америке, а посебно Бразил и Мексикo, ушле су у рецесију. Према подацима Светске банке, средњи темпо економског раста пао је на 0,9 одсто, што је најнижи ниво за последњих 30 година, уз изузетак кризне 2009. Због тога су бројни аналитичари закључили да је у овом региону дошао крај „златне деценије“ (Decada dorada), 2003–2013, коју су одредиле високе цене сировина, јефтини кредити и доток капитала и инвестиција на тржиште у развоју, као резултат политике ослонца на Кину и „попуштања САД и Европске уније“.

Обим инвестиција умањио се за 7,7 одсто, незапосленост је порасла на седам посто, буџетски дефицит је достигао 6,9 процената бруто националног дохотка, док је ниво инфлације у Бразилу достигао 10 одсто. Истовремено, Мексико је после вишегодишњих успеха у смањењу инфлације, која је 2006. износила 46,36 одсто, свела исту 2015. на три одсто, али је изненада, крајем 2016, национална валута ослабила према долару за 27 посто, а у Бразилу и више од 30 процената, уз поновни раст инфлације. Побољшање ове две државе забележиле су само у извозу сировина и у туристичком сектору (повећање за пет одсто).

[restrict]

СЛОМ НАДЕ Бразил је по броју становника пета држава планете (208 милиона), а Мексико са 120 милиона једанаеста. По економским показатељима Бразил је на 11. месту у свету (а пре неколико година заузимао је 15. место). Истовремено, Мексико је са деветог места пао на 14. Обе државе имају, према оцени економиста, најгори систем расподеле дохотка у свету, односно Бразил је буквално по овом показатељу најгори, а Мексико је трећи отпозади. Иако су се трудили, ни Луис Инасио Лула да Силва ни Дилма Русеф нису ово питање решили (просечна зарада је повећана осам пута), због инфлације примања радника су чак и умањена. У Мексику за исто време плата се није ни дуплирала. Другим речима, грађанска и радна права (слобода, правда, једнакост, благостање) становника Бразила и Мексика су се одједном нашла пред великом опасношћу, да просто, а скоро преко ноћи, нестану. Последица је слом наде милиона сиромашних и радника, као и разочарање средње класе, обе државе, у владајуће елите и систем, а то је повећало ризике од немира. А ниједна значајнија партија, посебно оне на власти, нису унеле корекције у своје програме, односно нису схватиле опасност укидања социјалних и грађанских права.

Две велике државе Јужне Америке, Бразил и Мексико, и по броју становника и по обиму бруто националног дохотка, запале су, дакле, у велике невоље, како због описаних унутрашњополитичких, тако и због спољнополитичких разлога. Интересантно је да главни део спољнополитичког проблема представљају недавно одржани избори у САД, јер победа Доналда Трампа, поменутим државама, према мишљењу мексичког листа Хорнада, не значи спокојство него наставак борбе, јер у њима противници новог америчког председника имају знатан политички и економски утицај, који ће, ако већ и није, бити покренут да би се нашкодило Трампу.

dilma-rusef

ЕФЕКАТ АМЕРИЧКИХ ИЗБОРА Како се сада тумачи, савезници клана Клинтонових из Канаде, а о чему је већ известила телевизија Си-Би-Ес, припремили су терен за налет миграната из Мексика и САД (Латиноамериканаца) после Трампове победе, како би свету показали штетност тог тријумфа. Налет Мексиканаца (из САД и Мексика у Канаду) омогућен је укидањем виза, које су постојале од 2009, тик пред америчке изборе, а договор о томе ступа на снагу 1. децембра 2016. године. Познато је да се Трамп критички изражавао према овом народу, односно Латиноамериканцима, тако да су канадске власти забележиле њихов повећан прилив. Да невоља буде већа, све ово се веома лако може прелити на целу Латинску Америку (пре свега Аргентину, где већ влада експонент Клинтонових Маурисио Макри, Колумбију, Венецуелу, Перу, Боливију…).

Такође, да подсетимо, 2018. године у Мексику и Бразилу одржавају се председнички избори, а клан Клинтонових трудиће се да ојача позиције ради наставка борбе против Трампа. На руку им иде умањен темпо економског раста обе земље, због пада цене нафте и енергената уопште, али и политичка корупција (велике крађе и одлив новца) и некомпетентност владајућих елита две државе, које нису правилно сагледале светска економска кретања и нису на време усвојиле адекватне економске мере, што је све довело до разочарања становништва и његове спремности на протесте (што су већ показали). Међутим, латиноамерички, канадски и неки медији из САД већ су одговорност за кризу пребацили на Трампа, тако да амерички избори, очигледно, нису завршени, пошто се борба преноси и на суседне земље и државе у региону.

Догађаји у САД, дакле, додатно компликују ситуацију у Мексику и Бразилу, јер је међународни углед ове две државе ионако опао – најпре пошто влада нема одговор на актуелне проблеме, али и због америчке блокаде, с механизмом утицаја у две државе, што су САД искористиле како би Бразил удаљиле од БРИКС-а, а очигледни доказ је смена председнице Дилме Русеф 31. августа 2016. године са дужности (владе Венецуеле, Кубе, Еквадора, Боливије и Никарагве су после Дилмине смене изјавиле да се ради о државном удару). Због тога се констатује да је ове године завршена фаза развоја Бразила, а коју је започео Лула да Силва доласком на место председника.

Све ове економско-политичке теме нашле су се и на недавно одржаном Иберијско-јужноамеричком XXV самиту у колумбијском граду Картахена де Индиас одржаног под називом „Омладина, предузетништво и образовање“, јер су та три питања најважнија за овај регион. Пре свега, како смо већ навели Јужна Америка је судећи по становништву млад регион (сваки четврти житељ има од 15 до 29 година), при чему је значајно подигнут образовни ниво, али и даље многи млади немају приступ образовању, јер морају прекинути школовање  како би помогли родитељима да преживе тешка времена.

На економском пољу државе Јужне Америке ослањају се на извоз сировина, чије су цене већ дуже време ниске. Зато се на самиту чуло да је дошло време да се поново погледа у своје двориште и размотри шта учинити. Закључак конефенције је да се би се требало ослободити зависности од извоза сировина и ставити улог на људске ресурсе, иначе прети свеколики крах.

Следећи проблем Јужне Америке је висок степен урбанизације, тј. преласка становника у град, при чему мегаполиси, мимо очекивања, не постају центри знања, иновација и предузетништва. Једноставно, успоставило се стање где корпорације користе своје технологије и знања за потпору политичких лидера и партија које подржавају њихове интересе, а у том пљачкашком кругу нема места за било коју форму развоја. Дакле, јужноамерички градови не користе таленте младих људи. Управо због тога се на XXV Иберијско-јужноамеричком самиту чуло да предлог морају формирати „Градови талената“.

За пример шпански Mundo наводи колумбијски град Медељин, раније познат по нарко-трговцу Паблу Ескобару. Данас је ово град с бројним иновацијама, а такав је постао због транспарентне политике, а посебно због створеног савеза универзитета, компанија и државних институција.

Сарадњом ова три центра млади су усмерени на техничке науке, а управо је то део проблема, јер млади у Јужној Америци избегавају студије информатике, математике, хемије, физике и машинства. Следећи проблем је социјална дисциплина Јужноамериканаца, која је повезана са емпатијом, тј. умећем рада у тиму и с људима других култура. Јер иако заврше неке од природних наука, Јужноамериканци немају социјалну дисциплину, чиме су неконкурентни на тржишту.

Велики проблем Јужне Америке је и то што је само 15 одсто жена укључено у предузетништво. Помак на овом пољу, како се чуло на самиту, могућ је само уз помоћ универзитета. Све ово нашло се у усвојеном документу о омладини (Иберијско-јужноамерички пакт). Но да ли ће записано спровести у дело велико је питање. Наиме, Бразил и Мексико су до 2015. године финансирали социјалне програме, избегавајући директне негативне последице економске кризе из 2008, уз помоћ „кинеског фактора“, при чему су „стање замрзли“, не решавајући кључне проблеме. Међутим, падом цене нафте 2015. године „стање се одмрзло“, па се појавио и огроман буџетски дефицит и песимизам да ни Бразил ни Мексико у насталој ситуацији немају перспективе.       

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *