Када ће почети распродаја трећинe светског чернозема?

vrhovna-radaПише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

У Украјини се земља формално, на папиру, штити као национално благо, што она доиста и јесте, али се у пракси распродаје у бесцење, при чему је пољопривреда у овој земљи међу најперспективнијим привредним гранама

Сваки пут када је нека лоби група током последњих 20 година поднела какав предлог закона о регулисању продаје земље у Украјини, Врховна рада, тј. депутати Врховне раде, продужили су мораториј на то, према Уставу, национално богатство. У пракси, међутим, постоје огромне рупе изазване пре свега корупцијом, па земља „нелегално“ доспева у руке страних компанија и домаћих тајкуна – будзашто.

ТРЕЋИНА СВЕТСКИХ ОРАНИЦА Сваки разговор о продаји земље у Украјини изазива бурне и хаотичне дискусије које се неретко завршавају и тучом. Популистички политичари јавно говоре да је опасно и штетно продавати земљу, која је здрава, незагађена пестицидима и чини велики национални ресурс. Невероватно, али Украјина поседује скоро трећину светских ораница (28 одсто). Актуелни власници пољопривредних добара подржавају овакву реторику, плашећи јавност страним корпорацијама. Њима, по правилу, противрече економисти, који набрајају добробити од слободног тржишта земље. Између њих налази се седмомилионска армија Украјинаца, некадашњих обрађивача земље а сада власника исте коју не могу да продају јер држава забрањује. Вредност украјинског чернозема износи, према процени тамошњег министарства пољопривреде, 70 милијарди долара, док само тржиште земље вреди много више, јер је највеће у Европи.

Због амбиција Украјине да уђе у Европску унију, ово питање је постало предмет преговора Брисела и Кијева, са јасно уочљивим немачким интересом. Но, нису само Немци бацили око на украјинску земљу. И Међународни монетарни фонд је даље кредитирање Украјине условио либерализацијом законодавства у области пољопривреде, што очигледно користи компанијама из САД. 

Главни проблем је што посланици украјинске Врховне раде до дана данашњег не желе да прихвате закон који би регулисао тржиште земљом. Почетком октобра 2016. Врховна рада је продужила мораторијум на продају земље до 2018, при чему ово продужење, како смо већ горе поменули, није прво. Позадина свега је да украјински политичари не желе да озаконе продају земље, јер на црном тржишту могу да рачунају на стални мито, при чему Немци као главни у овом бизнису имају Јулију Тимошенко и Олега Љашка.

[restrict]

НЕОДЛОЖАН ПОСАО Сада већ далеке 1999. године Украјина је расформирала државна пољопривредна добра, при чему је 52 одсто земље припало радницима на тим добрима (у већини пензионерима, најмање радноактивном делу становника). Марта 2000. тадашњи председник Леонид Кучма рекао је да је „неодложан“ посао израда новог закона о пољопривредном земљишту, давши предлог закона у Врховну раду. Овај „неодложан“ посао отегао се на 16 година. Тренутно Украјина има 6,9 милиона власника земље, од којих је око милион већ умрло, а да се не зна прави статус њихове земље (око 400.000 хектара), тј. ко ју је наследио.

Истовремено, пољопривреда у Украјини је постала једна од најперспективнијих грана привреде. Према подацима Државног статистичког завода, директне стране инвестиције у пољопривреду Украјине током 2015. године износиле су 3,8 милијарди долара. Удео извоза пољопривредних производа достигао је 11,1 милијарду долара у 2015, док је извоз у целокупној извезеној роби 27 одсто (2013. био је чак 38 одсто), а аграр је постао и најважнији извор девиза за државни буџет. Тако је пољопривреда главни гарант стабилности макроекономских показатеља Украјине и регулатор стабилности домаће валуте.

Продаја земље је, међутим, и даље табу за Украјинце, а томе доприноси, поред политичара, и 40.000 домаћих власника који неће конкуренцију страних компанија, па ни оних из Европске уније коју су, углавном, прихватили као пожељну геополитичку оријентацију. Но, нису само „ситни“ власници земље проблем. У државном власништву је 20 одсто све обрадиве земље, која се махом уз помоћ мита и корупције „нашла“ у закупу различитих, углавном, западних компанија. Оваква „страна“ обрада земље није озакоњена, а нико од надлежних „не зна“ како је то могуће, те  да ли се плаћају порези и доприноси и по ком закону. Ова „корупциона црна рупа“ гигантских размера је главни узрок за недоношење закона. Њеним гашењем нестали би и приходи, које надлежни „намирују“ сваке године. Просечна цена закупа земље у Украјини износи 300 долара по хектару (на годишњем нивоу), а пошто у овој држави има око 10 милиона хектара, онда је јасно о којој суми се ради и величини „корупционе црне рупе“, која се прикрива патриотизмом, па чак и национализмом.

Поред политичара и државе који узимају новац од давања земље у закуп, и власници земље су схватили да им је прихватљивије и корисније да сваке године убирају паре за закуп (и помало уцењују закупце), него да продају имања пољопривредним компанијама, чиме губе сва права.

 

СУКОБ ИНТЕРЕСА Но, украјински интереси нису у складу са интересима Европске уније (читај Немачке) и ММФ-а, који су главни кредитори ове државе после „обојене револуције“ 2014. године, па све снажније и немилосрдније притискају владу и председника Порошенка да либерализују тржиште земље. Дикат јасан и гласи, како је то рекао недавно представник ММФ-а: „Унети у парламент предлог закона који регулише продају земље.“

После тога покренута је јавна расправа „о стварању нормалних услова за трговину земљом“. Уколико се закон донесе, према подацима невладине организације Вокс Јукрејн, цена земље у овој држави пашће после прве године слободне трговине, када ће нови власници узети између пет до седам одсто обрадиве површине.

Уважавајући притисак Брисела и ММФ-а, украјински политичари предлажу неколико варијанти либерализације тржишта земље. Најчешћа разматрано решење је да инвеститори преко аукција дођу до власништва над земљом, чиме се припрема јавност да ће цена бити нижа од реалне како би је западне компаније уопште купиле. Ова етапа трајала би две године, после чега би тржиште било отворено и за физичка лица.

Према украјинском Уставу „земља је национално богатство и налази се под посебном бригом државе“. Држава такође гарантује грађанима власништво над земљом, али без права продаје. Због тога се у сектору пољопривреде формирало црно тржиште, без јасних закона и процедура. Уколико Украјина укине мораторијум на продају земље, ризикује да богате компаније и појединци купе земљу будзашто, односно да се земља нађе у рукама странаца, а тада се прича о националном богатству мора заборавити.

Ипак, предлагачи новог закона о тржишту земљом у Украјини желе да задрже полуге утицаја, па предвиђају да власници земље могу бити само грађани Украјине, држава и локалне самоуправе. Но, када се зна да је украјинско држављанство могуће добити за 100 долара, те да Украјинци могу куповати за странце, ово ограничење неће имати ефекат. Поред тога, иако је јасно да странци неће моћи да купују земљу, моћи ће да је узимају у закуп на 99 година, што је према западним правним нормама исто што и власништво. Такође, није регулисано шта бива кад власник земље у Украјини стекне неко друго држављанство, тј. шта ће у том случају бити са земљом? Није регулисано ни поклањање земље итд.

Такође, предлог закона прописује да појединац или компанија могу бити власници само 15 одсто земље неког рејона, али не спречава интеграцију таквих власника, па се може догодити да богате компаније у своје руке концентришу већину обрадиве земље.

Судећи према снази притисака западних политичара и ММФ-а да Украјина коначно прода свој чернозем, аналитичари Карнеги Москоу центра сматрају да ће ово морати да се уради у наредне две до четири године, иначе ће се покренути велика уцена са кредитима. Управо овај диктат паралелан са расправом о варијантама „либерализације тржишта земљом“ покреће и нову лавину новог сепаратизма и проруских опција у Украјини, јер они који се овде виде као губитници окрећу се овим политикама.         

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *