И Џорџ Орвел би био љубоморан

Нови диктат глобализације – свет без новца

Пише Владислав Панов

Банкарске картице постале су једино платежно средство које можете имати у џепу у низу земаља, а из дана у дан придружују им се нове. Готовина је прогнана из њих, односно у њима има све мање ствари које можете купити банкнотама, а овај су процес готово у потпуности комплетирале Холандија и скандинвске земље где готово ништа не можете платити готовим новцем

Није се баш тако давно сматрало да је поседовање готовог новца у џепу нормална, чак врло значајна ствар у животу сваког човека, представљао је сигурност од свега што носи време. С друге стране, обављање платног промета у готовини у сопственој валути многи су сматрали извесним доказом суверености земље у којој живе. Глобализација је све то поништила. Прво су националне валуте бројних земаља поклекле пред неком од оних „јединствених“, а сада је увелико у току процес превазилажења и те валуте. Када је популарни „кеш“ у питању, његово поседовање у све више земаља представља непремостив проблем у свакодневном функционисању. Као и у многим другим случајевима, крупни кораци друштвеног напретка стижу из Холандије и скандинавских земаља. Легализација проституције, лаких дрога, подржавање мешовитих бракова, укидање смртне казне, геј бракови и слободе, све су то чари савремене цивилизације у којима су прво уживали становници северних земаља. И управо је у њима започела револуција у „реконструкцији“ платног промета. Најдаље је у истребљивању готовине из фискалног промета отишла Холандија, а одмах за њом и све скандинавске земље. „Пластика“, односно картице, превасходно дебитне, постале су једино платежно средство које можете имати у џепу. Кеш је прогнан из њих – њиме има све мање ствари које можете да купите. Тај се процес убрзано и отворено силеџијски покреће и у другим земљама у којима се јавност бомбардује углавном лажним информацијама о непрактичности готовине, односно о бројним предностима плаћања картицама.

[restrict]

Диктат глобализације заповеда… Истребљење готовине из оптицаја у свакодневном животу многих људи доводи до врло непријатних и апсурдних ситуација. Рецимо, ако одлучите да посетите Холандију носећи само готовину, па још и заборавите или (гле чуда) немате електронску картицу неке банке, може вам се догодити да буквално осванете на улици и да усред града и мноштва продавница не можете ни да једете. Из стана, који сте несмотрено изнајмили мислећи да ћете платити готовином, бићете избачени уколико ренту не платите картицом. Иста ствар вас чека и ако се одлучите за хотел. Процес изопштавања „кеша“ из свакодневног живота отишао је толико далеко да данас преовлађују супермаркети и мање продавнице где се прешло на искључиво плаћање картицама. Тамо где овај процес неким чудом још није окончан спроводи се својеврсно шиканирање оних тврдоглавих, супротстављених диктату глобализације који заповеда да готов новац више не треба да постоји. Такве бунџије ће, рецимо, сачекати дугачки редови у неком од поменутих супермаркета са само једном, сигурно намерно спором, касом која прима готовину. У Холандији више није могуће платити чак ни паркинг без електронске картице или телефона. Пожар који прождире готов новац има за резултат још неке бизарне крајности. Чак и просјаци којима држава дотира продају такозваних просјачких новина неће желети, па ни моћи, да од вас приме готовину.

Прошле године је у овим земљама однос готовог новца и електронског био скоро пола-пола. Већ данас плаћање картицама је значајно преузело примат, а планирано је да током наредних неколико година овај однос буде драстично већи у корист картица. Не само да ће ретко ко имати паре у свом џепу или сламарици већ ће упорнима у том смислу бити наметнуте и посебне казне што су заостало задрти и воле готовину и то у форми високих дажбина за њено поседовање и коришћење. Те су, заправо, дажбине и главна полуга присиле да се људи одрекну готовине. Власти су у овим „напредним“ земљама препустиле ствар грамзивости банака, па су њихови високи намети на рачун коришћења кеша помогли да се ова транзиција обави брже и ефикасније. Банке су на себе преузеле задатак да са сцене избришу готов новац. Наводно је постао превише скуп, те се помињу намети за депозит новца у банку, скупа је нужност поседовања трезора и обезбеђења, свакодневног транспорта, па и додатне радне снаге. А пошто профит банкара никако не сме да буде угрожен или, још страшније, окрњен, онда је организовано одбијање да се све ово пружи клијентима сасвим јасно. Заправо, ствар иде још корак даље у супротном смеру не само од досадашњег модела плаћања него и од овог који га је поништио. Ем је све преваљено на картице, ем увелико и оне постају прошлост. Наиме, сада је тренд да се искључиво плаћа телефоном. Довољно је преузети одговарајућу апликацију и од тог момента надаље све своје обавезе плаћања извршавате једноставним прислањањем телефона на одговарајуће читаче или их обављате једноставним и брзим телефонским уплатама с рачуна на рачун. То је најмилији банкарски сан. У последњој варијанти, на којој се сада највише инсистира, банка коначно више нема никакве трошкове. Занимљиво је да су управо захваљујући „паметним телефонима“ доскочили традиционалном обожавању „кеша“ чак и у неким земљама трећег света у којима је доскоро готовина била „бог“. Ова је појава узела маха и у појединим афричким земљама где расте број власника електронских рачуна којима управљају путем телефона.

Комплетно поништавањe приватности Да се којим случајем добар ветар промена у њихову корист не заустави, банке су се постарале тако што су драстично повећале цену „услуге“ пријема и складиштења готовине. Наплата ове услуге понегде иде и до више десетина евра по уплати. Усмеравање „стада“ од стране лихварског „пастира“, јасно, увек иде само у правцу који банци одговара. Иако ће клијенте засипати мноштвом разлога који дивно звуче, једини прави је њихов профит. Међутим, постоји још један мотив за овако ефикасно организовано истребљење готовине из оптицаја. Преласком на електронска плаћања људи су себи намакнули још један поданички јарам. Тотална контрола и ефикасно праћење сваког појединца у, да тако кажемо, електронски афирмисаној држави, управо је с избацивањем готовине из платног промета добило кључно значајни темељ. Праћење мобилног телефона власника преко мреже и разних апликација створених баш у ту сврху сада је допуњено праћењем његових потрошачких склоности и активности с једне стране и, још важније, имовног стања с друге стране. Уз остала помна праћења, снимања и шпијунирања свих могућих навика и активности сваког појединца на овом свету која обављају посебни програми усађени у претраживаче интернета, овај финансијски шпијун додаје суштинску карику у процесу комплетног поништавања приватности појединца као самосталне јединке, а све у циљу стварања најефикаснијег могућег потрошачког поданика који ће као саставни део стада трошити свој тешко зарађени новац на по банку најјефтинији могући начин, и који ће при том оставити трагове за контролоре његовог понашања и навика. Чак би и Џорџ Орвел био љубоморан на ова достигнућа тоталитарне „демократије“ у којој данас „ужива“ потрошачко човечанство безимених и суштински досад најкомплетније обесправљених поданика.           

[/restrict]