Почетна / Колумне / Зона сумрака – Сребренички апартхејд

Зона сумрака – Сребренички апартхејд

Филип РодићПише ФИЛИП РОДИЋ

До сада смо, када су у питању Сребреница и околина, били сведоци верске сегрегације жртава. Док је од комеморације Бошњацима у Поточарима прављен међународни спектакл, српске жртве нису биле вредне помена. Да ли се сада, после најновијих локалних избора, уводи и политичка сегрегација живих попут оне за време апартхејда у Јужноафричкој Унији?

Није прошло много од како је бивши начелник Генералштаба Армије БиХ Сефер Халиловић због референдума о Дану Републике Српске запретио да ће овај ентитет нестати. Халиловић је физичким уништењем запретио због демократског чина одржавања референдума, изражавања политичке воље народа гласањем. И ником ништа. Референдум је прошао, на срећу, без инцидената и без рата. Без уништења. Али исто тако и без јасне и недвосмислене осуде крајње ратнохушкачке, да не кажемо геноцидне, изјаве-претње. Недељу дана после референдума народ у Републици Српској, и у остатку БиХ, поново је излазио на гласање да изрази своју политичку вољу на демократски начин. И опет стижу изјаве-претње. И опет (макар засад) никоме ништа. Суочен с катастрофалним изборним поразом досадашњи начелник општине Сребреница Ћамил Дураковић изјављује: „Спремни смо на све осим на чињеницу да (кандидат српских странака Младен) Грујичић буде начелник Сребренице.“ На кога Дураковић мисли када каже „ми“ можемо само да претпостављамо. Да ли на цео бошњачки народ или само на присталице свог пријатеља и идола, „светог човека“ како то воли да каже, господара Сребренице и околиша од 1992. до 1995. Насера Орића? Можда не знамо ко спада под „ми“, али знамо шта спада под „све“. О томе нам сведочи око 3.500, најчешће, свирепо убијених Срба у Сребреници и око ње.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *