Почетна / Свет / У потрази за изгубљеним кандидатом

У потрази за изгубљеним кандидатом

ХОДОРКОВСКИ ПРОТИВ ПУТИНА

hodorkovskiПише  ЗОРАН  МИЛОШЕВИЋ

Тајкун Михаил Ходорковски покренуо је потрагу за човеком који би могао да победи председника Владимира Путина на изборима и преокрене правац којим Русија сада иде и, вероватно, врати је на колосек из „веселих деведесетих“, веселих само за њега и још неколицину олигарха који су се у тадашњем хаосу баснословно обогатили

Познати и неомиљени руски олигарх, бивши власник ЈУКОС-а, криминалац, привредни преступник, затвореник и условни „политички дисидент“ Михаил Ходорковски, 12. септембра 2016, објавио је у Лондону да покреће пројекат „Уместо Путина“, којим жели да одабере алтернативног кандидата за председника Русије, како би победио Владимира Путина на изборима 2018. године. Том приликом је нагласио „да им је досадила несмењива власт и несмењива опозиција“, те да су „предложили алтернативу, како кадровску, тако и идеолошку“.

На дан почетка акције проналажења „великог лидера“ који ће победити Путина на изборима, али кога ће контролисати Ходорковски, покренут је сајт vmestoputina.ru, где ће се налазити списак претендената. Изабраном кандидату Ходорковски и Запад ће пружити неопходну подршку: правну, информациону, финансијску, али ће и асистирати у прикупљању потписа и организацији изборног штаба који ће водити кампању.

[restrictedarea]

ЈЕДАНАЕСТ ВЕЛИЧАНСТВЕНИХ На поменутом сајту објављена су имена 11 кандидата, и сви имају крајње проблематичне политичке биографије. То су оснивач „Јаблока“ Григориј Јавлински, руководилац ПАРНАС-а Михаил Касјанов, бивши министар финансија Алексеј Кудрин, градоначелник Јекатеринбурга Евгениј Ројзман, члан Политичког комитета „Јаблока“ Лев Шлосберг, бивши губернатор пермског краја Олег Чиркунов, ћерка Бориса Јељцина Татјана Јумашева, бивши судија Уставног суда Татјана Моршћакова, потпредседник руске филијале „Транспаренси интернешенел“ Јелена Панфилова, историчар Иван Курила и шеф нерегистроване Партије прогреса Алексеј Навални. Последњи ће се на списку задржати уколико до избора буде донесена судска одлука да може да се кандидује, јер има условну казну на пет година збор преваре и забрану учествовања на изборима до 2033.

Чињенички, лидерство међу опозиционарима припада Навалном, који је већ први дан гласања добио 720 гласова, на другом месту је Шлосберг са 345 гласова, а на трећем Кудрин са 290 гласова, на четвртом је Ројзман са 284 гласа, док пето место заузима Панфилова са 36 гласова. Остали „кандидати“ имају негативни рејтинг.

С првобитног списка, на којем је било 14 имена, нестали су новинар Сергеј Медведев, Олга Бешлеј и Јелена Риковцева, а листа, према речима руководиоца овог пројекта Тимура Валева, није окончана, јер сваки грађанин Русије може предложити свог кандидата. После гласања на сајту комисија ће, уважавајући резултате, одредити победника. Њега ће Ходорковски подржати на изборима.

 

ЕГЗОТИЧНА ИНИЦИЈАТИВА ИЛИ ЛОВ НА ПОКЕМОНЕ Прес-секретар руског председника Дмитриј Песков на питање новинара да прокоментарише ову акцију казао је да она не интересује Кремљ, додавши да то раде „људи који су се бесповратно отуђили од Русије“.

Директор Центра политичких информација из Москве Алексеј Мухин пак сматра да опозиција нема прави програм и да је своју делатност пребацила на интернет, тј. друштвене мреже и сајтове, што је бесмислено, „јер све то личи на ловљење покемона у храму“. Но, постоји и друга страна, истиче Мухин. Наиме, избори за Државну думу су одржани 18. септембра, а Ходорковски је пројект „пустио“ 12. септембра, што значи да је био свестан да његови кандидати неће утицати на исход избора. Ходорковски је, иначе, подржао 19 кандидата на изборима за Државну думу Русије.

Зато је, према мишљењу директора Института регионалних проблема Русије Дмитрија Журављева, Ходорковски проширио свој пројекат „Отворени избори“ и започео припреме за председничке изборе. На сајту већ постоји списак претендената за председничке кандидате Ходорковског. У медијима који помажу Ходорковском већ се ствара стереотип да „опозициони олигарх припрема опозиционог кандидата за шефа Русије“.

Но, ако се дубље анализира поменути пројекат, открива се много тога. На пример, објавили су списак кандидата, али претходно нису добили сагласност неких људи да се то уради. „Од момента пријаве за председничког кандидата нас више његово мишљење не интересује“, објаснио је поступак Тимур Валев.

Друго, надати се да ће неки кандидат Ходорковског заиста бити претендент на место председника је, благо речено, наивно. Међутим, Ходорковски је све само није наиван. Другим речима, ако победа на председничким изборима није циљ, шта јесте?

На ово питање одговара сам Ходорковски: „Опозициони кандидат за председника у ауторитарним режимима не може добити власт на изборима по садашњим правилима… Власт он може да добије у неочекиваним променама, после којих се политичка клима мења…“ Циљ Ходорковског, дакле, није победа већ „неочекиване промене“, то јест слом постојећег политичког система, или, једноставније речено – револуција или преврат. Избори су, у овом случају, средство ступања на пут преврата. После пораза његовог кандидата, Ходорковски ће окривити руски политички систем. Вероватно је и то да се нада ће дестабилизовати тај систем, односно пре или касније разрушити.

На утицајном руском порталу iarex.ru већ су се појавили коментари: „Шта ће то нама!“ Читаоци истичу да се у Русији после свих револуција живело горе, те да су од промена имали корист само појединци, а сав терет промена се сваљивало на становништво. Зато указују да сагледавање руских проблема кроз призму нове „револуције“ обичним људима није потребно.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *