Сабрат Хијеронимуса Боша

Уз репрезентативне монографије Васка Ташковског

Пише Дејан Ђорић

Изненађује колико сликар има воље за преношењем свог измаштаног (или реалног) света у медиј цртежа и графике. Као цртач влада скоро свим видовима и форматима, од вињете, скице, крокија до студије

После обимне и квалитетне монографије о сликарству Васка Ташковског (Битољ, 1937), једног од најбољих македонских уметника, прошле године објављена је књига посвећена његовим цртежима, скицама и графикама. Издавачи су Македонска академија наука и уметности и Матица македонска у Скопљу. Монографија је ауторски подухват, писац текста (на македонском и енглеском) у исповедној форми, дизајнер и фотограф је управоТашковски. Тог су академика запазили и светски историчари уметности, па је његов рад представљен у књизи познатог Вилијама Гаунта о фантастичном сликарству од Хијеронимуса Боша до Салвадора Далија.

[restrict]

Ташковски је познат по условно речено еколошким визијама, сновиђењима о (будућем или прошлом) стању наше или неке друге планете погодне за живот. Прошао је дуг пут до заснивања такве поетике, међу првима се њоме бавећи. Његове слике, цртеже и графике ништа не дели, реч је о истој иконографији. Изненађује колико сликар има воље за преношењем свог измаштаног (или реалног) света у медиј цртежа и графике. Као цртач влада скоро свим видовима и форматима, од вињете, скице, крокија до студије. „Животно путовање почиње првим корацима, а путовање у уметност започиње цртежом“, каже овај мајстор у уводу своје цртачке исповести. Ташковски се изразио у многим цртачким техникама, од обичног, топографског и калиграфског пера, сепије, оловке и оловке у боји до комбиноване технике и колажа. Важније је, међутим, његово сазревање као цртача.

Прве цртеже мостова и старог Скопља урадио је у шеснаестој години и они одају вешту руку. У том реалистичком маниру, идеалном полазишту, нацртао је и студије актова, аутопортрете, студије шаке и мртве природе на београдској Академији за примењену уметност. После студија, како често бива, уследило је стваралачко плодно преиспитивање и дубоко сондирање подсвесног. Ташковски проналази фосилна кретања, археолошка наслојавања, животиње и биљке из прадавне прошлости или несазнатљиве будућности. Свет маште има темеље у реалности, али је она недоступна, јер није од овога света. После служења војног рока, уметник није поклекао пред животним изазовима већ је дао најбоље. Почео је, како каже, да се занима за космичко корење, непознате просторе у бескрају, асоцијативне летилице, киборге, месечев и космички пејзаж и техничке изуме. Том интересовању треба додати и центричне поставке, истраживања форме једра, вегеталне обале, острва, мочваре и плаже, пресеке тла испод површине снега, као и прожимања биљног, животињског и чудовишног.

Ташковски се истрајно и цртачки студиозно бави усвајањем цивилизације израсле на техничком и органском отпаду, њеном преображају у нов животни поредак; у пустоши после катаклизме ничу зооморфне стене и планине. У слојевима и наносима уочава заробљена створења, контролисану и неспутану енергију као пулсирање живота. Он се први цртежом и сликом бавио оним што је у авангарди названо енвајронмент – уметност као студија околине и средине, посвећена екологији и простору. Ташковски није као концептуалисти у природном отворио ментални већ имагинарни простор. По томе није само један од напредних сликара и цртача, футуриста уметник који одлази испред свог времена већ је драгоцен и по оптимизму којим сагледава космичке несреће. Он шири мир, његове плаже успокојавају, на њима још увек има места за жирафу и слона, ма колико они били измењени, а ту је и човек, усавршен попут јогина, свезнадар и уравнотежитељ. Трагајући за шкољкама на обали неке друге стварности, за планетама у правилном поретку и небеским јахачем, Васко Ташковски није открио само немогуће укрштаје простора и времена него и дубине уметности, тајну како да стваралац храни визију као у космичком јајету, док не пукне и не распрсне се у хиљаде ликовних дела.

[/restrict]