Респектабилни џентлмени и бандити с истока

БРИТАНСКИ ОБРАЧУН С РУСКИМ ОЛИГАРСИМА

upoznajte-ruse-rijalitiПише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Велика Британија донела је закон који омогућава конфисковање имовине руских олигарха на острву. Поставља се питање који су грех починили. Нелегално богаћење и криминал? То се доказује на суду и за то није потребан посебан закон. Зато је вероватније да британска господа која се обогатила у Индији, по Африци и другде, руске олигархе кажњава због њихове беневолентности према злом Путину

Последњих дана британски медији насловима, благо речено, изненађују јавност, сведочећи да нису заборавили империјални манир пљачке (у овом случају названим конфискацијом) имовине и новца. Наслови су: „Британија конфискује имовину руских олигарха“, „Руски олигарси више не могу куповати дворце у Британији, ако не могу да докажу порекло новца“, „Ко има имовину у Британији биће му конфискована!“, „Велика Британија почиње конфискацију имовине олигарха из Централне Азије и Русије“, „У Британији конфискују имовину руских олигарха“, „Конфискација имовине у Британији је политички притисак на Русију“, „Велика Британија ће конфисковати имовину у оквиру борбе са корупцијом“, „Лондон – више није Чеченија: Британија конфискује имовину руских олигарха“.

Шта је позадина ове изненадне британске акције?

Постоје два повезана образложења. Прво је невероватни раст мржње Британаца према Русима, а други с тим повезано упућивање у парламент предлога Закона о криминалном новцу, који уводи одредбу „богатство непознатог порекла“, дефинитивно значи конфискацију новца и имовине руских олигарха. Но пођимо редом.

Мржња према Русима у Британији, како сведочи портал x-true.info, донела је политички консензус да је потребан политички обрачун с руским олигарсима. „Како сами Британци кажу, нови закон (о конфискацији руских олигарха) представља сјајни пример друштвеног консензуса: без обзира на многовековну традицију уважавања приватног власништва, у британском друштву се назире тренутак када респектибилни џентлмени више не могу да буду комшије с руским бандитима. Сва имовина корумпираних странаца (а у Русији, пише портал, другачијих и нема) купљена капиталом криминалног порекла „биће заплењена у корист британске круне“. Аутор текста више пута понавља да су руски олигарси заправо бандити и корумпирани чиновници, па закључује да им треба одузети не само новац с рачуна у банкама већ и непокретности у Лондону и другим британским градовима.

[restrict]

tenis-partneriТЕНИС С ПРЕМИЈЕРОМ Обрачун се одавно назирао, али грудва која је покренула лавину је за многе невероватно безначајна – ко има право да игра тенис с британским премијером. Та грудва тиче се могућности Руса да играју тенис са сада већ бившим британским премијером и градоначелником Лондона (Дејвидом Камероном и Борисом Џонсоном). Наиме, Рускиња Љубов Чернухина, жена бившег заменика министра финансија Руске Федерације (подсетимо, њен муж је после те функције био директор „Аерофлота“ и председник руске Банке развоја, а у време Путиновог првог председничког мандата и члан владе Михаила Касјанова; обоје одавно имају енглеско држављанство, при чему су се одрекли руског, манифестујући јавни опозициони став према Путину) купила је право да игра тенис с некадашњим британским премијером, што је платила 160.000 фунти. Право је стекла на јавној аукцији у конкуренцији с бројним другим личностима.

Јавност је мимо досадашње медијске праксе о овоме обавештена тако што је спорна куповина стављена у контекст проблема „дружења“, односно блискости никоговића (руских ологарха) и британске политичке елите? Све то је, наравно, изазвало згражавање конзервативне острвске јавности. Коментари су, мало је рећи, прожети незамисливом русофобијом, чак шовинизмом: обични Британци нису могли да „прогутају“ то да њихов политички врх игра „свету“ игру њихове елите – тенис – са тамо неким дивљим и примитивним Русима и Рускињама.

Овако нешто могло се назрети још 2013. године, када су се појавиле књиге о Русима у Британији и ТВ ријалити с Русима и Рускињама у главној улози, те се земљом проширио стереотип „о богатим Русима“ који лагано плаћају у ресторанима флашу вина 400 фунти. Ријалити се звао „Упознајте Русе“ (Meet the Russians). Иако оцењен као скандалозан („Дејли мејл“), имао је изузетну гледаност и донео велику зараду продуцентима. Медији у Краљевини постојано су протестовали због истог, јер је градио позитиван лик о Русима (приказани су као млади, образовани, културни, богати, лепи, са раскошним стилом живота и богатим емотивним животом), насупрот ранијим стереотипима да је реч о примитивцима, противницима демократије, сиромасима…

Потом је уследио нови шок. Утврђено је да се Руси друже с њиховим лордовима и представницима власти, што је у медијима приказано као „штетна могућност да нека друга нација има утицај на власт у Лондону“. Медији су навели бројне примере како су руски олигарси преко лордова и владајуће елите развијали свој бизнис. Као негативни јунак издвојен је Кирил Бабаев, који је запослио као консултанте одређена лица из британске владе и они су за плату присуствовали састанцима управног одбора компаније. Јавност је била скандализована што Британци раде код Руса. После овога скоро сви медији су као „домаћи задатак“ преузели обавезу да „истражују“ и обавештавају јавност о томе који посланици, лордови, министри и чланови краљевске породице Русима продају име, при томе се не ради о мало таквих.

Колико је параноја Британаца узела маха (и пре уношења предлога Закона о криминалном новцу) сведочи чињеница да грађанин Русије, од почетка 2016. године, фактички није могао да отвори рачун у енглеској банци. Сваки подносилац захтева морао је да прође провере, а последњу реч имао је (после сагласности Брисела) Вашингтон. Процедура је, наравно, трајала предуго. Такође, банке су увеле незваничне „санкције“ руским држављанима у Британији, што је доводило до олаких замрзавања постојећих рачуна и одбијања плаћања с тих рачуна. То је пак, по речима Кристофера Кофа из адвокатске канцеларије „Витерс“, произвело бројне тужбе. Но, ту није крај. Разматрају се и „нове казне за Русе“, попут увођења виза, као и укидање већ издатих (на 10 и више година).

roman-abramovic28

ВРБОВАЊЕ ОЛИГАРХА Други аспект проблема „руске олигархије“ у Британији, како истиче утицајни „Фајненшел тајмс“, јесте „борба са Путином“. Наиме, лист повезан с британском владом јавно је позвао све руске олигархе у УК да спасу Русију и Русе од Путина, као што је пре 20 година пошло за руком „групи руских пословних људи“ да онемогући победу на изборима Генадија Зјуганова над већ тада слабим Борисом Јељцином. Да подсетимо, истраживања јавног мњења тада су показивала да је на почетку изборне кампање Јељцин водио само за три одсто гласова, а победио је с 13 одсто разлике, после „интервенције“ поменуте групе руских олигарха. „Сада је сасвим сигурно“, тврди „Фајненшел тајмс“, „да олигархија може то да понови ако се умеша у политички живот државе.“

Поставља се питање да ли је најављена конфискација имовине и новца руских олигарха повезана с њиховом недовољном борбом против Путина?

Одговор је потврдан. Да острвски медији говоре не у своје име већ у име владе, сведочи синхронизована акција предаје у британском парламенту предлога необичног закона (који приличи више каквој комунистичкој земљи него Уједињеном Краљевству) „О криминалном новцу“, који уводи одредбу „богатство непознатог порекла“ – такав новац се конфискује у корист државе. Руски олигарси су, према британским медијима, дошли „ниоткуда и донели невероватно богатство чије се порекло не може утврдити“. Зато сада морају да бирају ангажман против Путина или да остану без новца.

Портал wealthoffshore.net оценио је да предложени закон заправо значи „прогон руских олигарха“. Али шта је њихов грех? Да ли тај да су уместо да руше Путина, освајали власт у Британији, или је разлог пословна успешност? Рат с корупцијом је, преноси поменути портал, само покриће, маска за политички притисак на руске олигархе да се, уместо Британије и Запада, обрачунају с Путином. Други пак оцењују да су се руски олигарси „заиграли“, јер су наводно „покушали да покоре енглеску круну, утичу на власт, као код себе у отаџбини“.

 

ПУТИНОВО УПОЗОРЕЊЕ Интересантно је да је Путин протеклих година упозоравао руске олигархе, објашњавао је, скоро молио власнике капитала да врате новац у Русију. Објавио је и амнестију, којом се држава одрекла права да, у овом случају, пропитује порекло новца. Узалуд! Руски олигарси су, нажалост, веровали Лондону и новац држали у офшор-зонама, које су, гле чуда, по правилу припадале британском Комонвелту. На Путинова упозорења одговарали су: „Отаџбина је тамо где је новац!“

Наравно, острвска влада није оставила руске олигархе на миру већ је од „нових поданика“ тражила да учествују у борби против Путина и Русије. Јавна је, дакле, тајна да су руски олигарси морали да финансирају прозападни невладин сектор у Русији, њихове радио-станице, ТВ канале, писање антируских уџбеника, фалсификовање историје, новине, портале, адвокате… Но Британцима је и то било мало, наводи портал geo-politica.info, мада није јасно да ли је предузета мера о конфискацији њиховог новца и имовине казна или освета.

Тренутно у УК, према различитим подацима, живи око 452.000 Руса, углавном у великим градовима. Посебно много их живи у Лондону, такозваном „Лондонграду“ или „Москви на Темзи“. У британској престоници постоји неколико руских школа, две руске православне цркве, руски ресторани, дечји вртићи итд.

Руски олигарси који живе у Британији дошли су после 2000. године. У Британији има кућу и ћерка Бориса Јељцина Татјана Дјаченко, а ту је и Роман Абрамович са два раскошна стана у Лондону, па олигарх Јевгениј Чичваркин, познат по трговини винима, Алишер Усманов, трговац нафтом, Константин Кагаловски и многи, многи други.  Британски аутори који су се бавили овом тематиком запазили су да се ради о веома образованим људима – професионалцима високог нивоа (правници, економисти, инжењери…) те да их је тешко асимиловати, али и да њихов боравак у Британији представља и својеврсни „политички ризик“.

 

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *