Печат недеље

Намештене анкете, намештено гласање

Десетак дана уочи председничких избора у Сједињеним Америчким Државама – одржаће се 8. новембра – неке од анкета показују да се Хилари Клинтон налази на пет и више процената предности у односу на Доналда Трампа, док друге, попут „Л. А. тајмса“, који је на прошлим председничким изборима био најтачнији и ИБД/ТИПП-а, који је у просеку био најпрецизнији у последња три изборна циклуса, показују много другачију слику – према „Л. А. тајмсу“ Трамп има проценат већу подршку од Клинтонове, док ИБД/ТИПП каже да кандидаткиња има само један одсто предности у односу на кандидата републиканаца, што у сваком случају показује да је ситуација далеко непредвидљивија него што то саопштавају анкете већине мејнстрим медија у САД.

Али питање је колико се овим анкетама уопште може веровати. Не само зато што су исти ови стручњаци већ жестоко оманули приликом овогодишњег референдума о изласку Велике Британије из Европске уније – промашили су за чак 6 до 8 одсто, најавивши победу присталица останка – већ и зато што је „Викиликс“ ових дана, објављујући из дана у дан мејлове Џона Подесте, шефа изборног штаба Хилари Клинтон, открио и да су демократе у Америци 2008. године, уочи избора на којима је Барак Обама дошао на власт, учествовале у намештању резултата анкета како би оне показале да је њихов кандидат у предности, и нема разлога да се помисли како се од те праксе у међувремену одустало. Укратко, реч је о класичној превари лаковерних конзумената вести – узорци из бирачког тела, базирани на исходима анкета, подешавани су тако да резултат оде у корист кандидату Демократске партије, од анкетирања већег процента демократа него што их реално има, преко прекомерног фокусирања на мањине (црнци, Латиноамериканци), традиционално наклоњене демократама, до намерног таргетирања група међу „независним“ бирачима за које се претпоставља да нагињу демократама, а не републиканцима. Циљ овакве манипулације анкетама, разуме се, састоји се у охрабривању демократа и обесхрабривању републиканаца „научним доказима“ да су изгубили и пре него што је гласање отпочело.

У прошлом броју „Печата“ писали смо о разлозима за озбиљне сумње да се гласовима у Америци манипулише и да је изборна крађа сасвим могућа. У међувремену, истрага због манипулација бирачким списковима у држави Индијана открила је – досад – 4.566 дуплих регистрација (један човек – два гласа) и бројне друге нерегуларности међу којима је најзанимљивији податак да је у бирачки списак у овој америчкој савезној држави уписано преко 2.500 људи који би – да су још живи, јел’ – имали преко 110 година…

А сумње у изборне нерегуларности – на које Доналд Трамп упозорава увелико, и 41 одсто Американаца му верује – своју потврду почеле су да добијају у Тексасу, где је такозвано „рано гласање“ већ отпочело. На друштвеним мрежама, наиме, појавили су се снимци гласања, коришћењем тач-скрин екрана уместо папира и оловке, на којима се види како компјутер аутоматски, својевољно, гласове за републиканске кандидате уписује као гласове за демократе. По свему судећи, није реч о изолованим случајевима, јер ове среде објављена је вест да је округ Чејмберс у Тексасу, управо због ове врсте уочених (не)правилности, донео хитну одлуку о преласку с компјутерског гласања на класично, оловком и папиром. Тако да остаје само да се питамо колико ће још сличних случајева бити забележено и незабележено до 8. новембра. А ту је и податак да се две од три компаније на чијим ће се компјутерима гласати на председничким изборима у САД налазе на списку крупних донатора Фондације Клинтонових…

[restrict]

Пољска руши споменике црвеноармејцима

Усвајањем нацрта амандмана на закон о забрани пропагирања комунизма и других тоталитарних система кроз називе зграда и објеката од јавног значаја сенат Пољске је отворио врата за рушење око 500 споменика подигнутих у част црвеноармејцима.
Аутори закона, представници владајуће партије „Право и правда“, наводе да многи споменици те врсте у земљи „промовишу тоталитарни систем, имају негативан утицај на друштво и омогућују да присталице тоталитаризма шире своје ставове“. Такође, они истичу да су такви споменици „посвећени догађајима и лицима који су имали негативан утицај на историју Пољске“.
Закон се поред споменика и обелиска односи и на имена школа, обданишта, болница, културних институција, скулптура, статуа, камених плоча и спомен-плоча. Чињеница да се Пољска 1944. обавезала међународним споразумом да ће сарађивати с руском страном о свим питањима везаним за заштиту меморијалних места и гробаља није утицала на израду текста закона. У самом документу закона чак стоји да он није у супротности с потписаним споразумом.

ИЗБЕГЛИЦИ 360.000 ЕВРА ПОМОЋИ ГОДИШЊЕ

Сиријски избеглица идентификован само као Газија А, који је у Немачку дошао са четири жене и 23 деце, живи од социјалне помоћи која годишње износи 360.000 евра. Прича о овом Сиријцу и његовој породици појавила се у немачким медијима, пре свега у Рајн цајтунгу, због тога што има четири жене, а Немачка не признаје полигамију, те је Газија морао да изабере „званичну супругу“, док су немачке власти остале три признале као његове „партнерке“. Реагујући на ову причу, један немачки финансијски менаџер направио је прорачун колико држава годишње издваја за поменуту породицу и дошао до бројке од око 360.000 евра годишње, односно око 30.000 евра месечно. Избеглица је дневнику Билд објаснио да мора да живи од социјалне помоћи јер за посао нема времена. „Практично сам увек са својом породицом, али да није тако, радо бих се запослио“, рекао је он.

ВАЛОНИЈА ОДБАЦИЛА УЛТИМАТУМ ЕУ

Валонија, једна од три белгијске федералне јединице, одбацила је ултиматум Европске уније да прекине с противљењем споразуму о слободној трговини ЕУ и Канаде – ЦЕТА. Лидер франкофоног белгијског региона Пол Магнет изјавио је да Валонија неће дозволити да се на њу врши притисак да пристане на трговински споразум. „Сваки пут када покушате да наметнете ултиматум, то мирну и демократску дискусију чини немогућом“, рекао је он на састанку у Бриселу и додао да „ни о чему неће одлучивати под ултиматумима или притисцима“. Магнет је изјавио да се начелно не противи овом документу, али да неће прихватити споразум који „доводи у опасност социјалне и еколошке стандарде, као и заштиту јавних служби“, као и да „апсолутно не прихвата никакве приватне арбитражне механизме“, чиме је мислио на увођење тајновитог корпорационог судског система који би великим компанијама омогућио да туже државе због политика које угрожавају њихов профит. Белгији је ЕУ дала рок до прошлог понедељка да реши унутрашње неслагање којим се онемогућава усвајање споразума предвиђено за четвртак, 27. октобар. Да би био усвојен, споразум мора имати пристанак свих 28 чланица ЕУ, а Белгија га не може подржати без одобрења Валоније. Валонија, која има око 3,6 милиона становника, одбија да прихвати овај споразум из страха да би прилив канадских месних производа угрозио егзистенцију локалних фармера.

ЗЛИ ПУТИН С БРИТАНСКИХ НАСЛОВНИЦА

Три најутицајнија британска недељника одлучила су да у својим овонедељним бројевима на насловну страну ставе председника Русије Владимира Путина у најнегативнијем могућем контексту. „Економист“ се одлучио за затамњену фотографију Путина са ђаволским црвеним зеницама у облику борбеног авиона. „Спектејтор“ је изабрао карикатуру совјетског плаката из Другог светског рата са женом која представља Русију уз натпис „Мајка Русија зове“. У „Спектејтеровој“ верзији Мајка Русија је Путин који држи таблет с логом телевизијске мреже РТ. „Њу стејтсмен“ је објавио наслов „Браћа у крви“ уз карикатуру где Путин и сиријски лидер Башар Асад, обојица крвави, јашу ракету.

САД УЗДРЖАНЕ НА ГЛАСАЊУ О КУБИ

Сједињене Државе су први пут биле уздржане током гласања на седници Генералне скупштине УН о резолуцији којом се позива на окончање санкција Куби. САД су се у последње 24 године сваког пута противиле укидању ових санкција. Генерална скупштина је усвојила резолуцију с 191 гласом за, а осим САД уздржан је био и Израел, који се резолуцији противио и прошле године. Куба и САД су почели да нормализују односе 2014. године. Председник САД Барак Обама је начинио кораке ка отопљавању односа с Кубом, али само Конгрес може потпуно укинути санкције тој земљи. Ипак, америчка амбасадорка у Уједињеним нацијама Саманта Пауер каже да то што је њена земља била уздржана током гласања не значи да је потпуно сагласна с политиком кубанске владе. „Веома смо забринути због озбиљног кршења људских права“, рекла је Саманта Пауер. Министар спољних послова Кубе Бруно Родригез описао је потез Америке као „позитиван корак ка будућем побољшању односа САД и Кубе“.

КИНЕСКА БАНКА У СРБИЈИ

Кинеска државна банка „Бенк оф Чајна“, пета највећа на свету, отвориће свој огранак у Србији који ће почети с радом почетком следеће године. Банка ће финансирати кинеске и домаће компаније које ће заједнички наступати и на трећим тржиштима. Оснивач нове банке на територији Србије је „Бенк оф Чајна Хунгари лтд“, и она је прошле недеље преко правних заступника поднела захтев Народној банци Србије за давање прелиминарног одобрења за оснивање банке.

ПЕЧАТ НА САЈМУ ИНФОРМИСАЊА

Други сајам информисања, комуникација и маркетинга – МЕДИА МАРКЕТ 2016. отворен је у среду, у оквиру 61. Међународног београдског сајма књига. Наш лист – недељник „Печат“ – и ове године учествује на овој медијској смотри, на којој ће, на свом штанду у хали 3 Београдског сајма, публици представити своја издања.
Овогодишњи МЕДИА МАРКЕТ формално је отворен панел-дискусијом на тему „Зашто су таблоиди победили“, а у њој су учествовали: Душан Вукајловић, главни уредник листа „Ало“, Драган Вучићевић, главни уредник „Информера“, Драгољуб Петровић, главни уредник листа „Данас“, као и Милан Бечејић, заменик главног уредника „Експреса“. Модератор је била Љиљана Смајловић, председница УНС. Почетак панела, вероватно у складу с насловом, одвијао се у знаку веома бурне расправе, безмало сукоба, Драгана Вучићевића и Драгољуба Петровића који су заузели врло супротстављене позиције и заступали непомирљиво различите, па и контроверзне ставове: Вучићевић о питању успешности и друштвеног утицаја листа, а Петровић о омаловажавању свих оних који не читају лист који он уређује. Чини се да је панел у једном тренутку „спасио“, или усмерио у мирнијем правцу, Милан Бечејић понављајући помирљиву сентенцу: „У Србији је више медија него новинара.“
Поновимо и да ће „Печатова“, у прошлом броју најављена, панел-дискусија на тему „Крај униполарног светског поретка и спољнополитичка оријентација Србије“ бити одржана у суботу, 29. октобра, у 13 часова у хали 3 Београдског сајма.
У разговору ће учествовати Александар Вулин (министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања у Влади Републике Србије), Ненад Поповић, председник СНП, публициста Љубомир Кљакић и аналитичар Драгомир Анђелковић. Модератори ће бити „Печатов“ главни и одговорни уредник Милорад Вучелић и новинар Филип Родић.
Позивамо вас да нас посетите на МЕДИА МАРКЕТУ 2016, а посебно – да присуствујете овој панел-дискусији, посвећеној једној од, у овом тренутку, најважнијих геополитичких, али и унутрашњополитичких и животних тема нашег друштва.

[/restrict]

И ове године уз Панчевачки џез фестивал

Љубитељи џез музике имаће прилику и ове године да уживају у Панчевачком џез фестивалу који се одржава од 3. до 6. новембра у Културном центру у Панчеву. Компанија НИС подржава ову значајну културну манифестацију у оквиру програма „Заједници заједно“.

На овогодишњем фестивалу учествоваће престижни светски и домаћи џез уметници. НИС традиционално подржава овај музички фестивал са циљем да допринесе развоју и промоцији културних вредности и развоју града Панчева у складу са својим корпоративним слоганом „Будућност на делу“.

Програм „Заједници заједно“ осмишљен је са циљем унапређења квалитета живота и развоја локалних заједница у којима НИС послује. Компанија већ осму годину заредом успешно реализује и подржава друштвено одговорне пројекте у 11 градова и општина: Београд, Нови Сад, Ниш, Чачак, Панчево, Зрењанин, Кикинда, Нови Бечеј, Житиште, Кањижа и Србобран. И ове године, упркос тешкој ситуацији на светском нафтном тржишту, компанија није смањила улагања у локалну заједницу и издвојила је укупно 110,5 милиона динара.