Новорођенчад као претња човечанству

Како су борци против климатског загревања дошли до рачунице да би смањењем популације биле умањене емисије гасова штетних за опстанак Планете

Уз образложење да Планети прети опасност од њених житеља – људи – и да ће само промишљеном политиком егзекуције „вишка“ бити спасена златна милијарда одабраних, већ две деценије трају припреме за увођење глобалног ванредног стања. Научна камарила, окупљена око нарученог пројекта „глобално загревање“, у међувремену је, услед „изненадног“ изостанка прегревања и започетог обрнутог процеса хлађења (у уобичајеном ритму од 30-40 година) – преименовала овај „хуманитарни пројекат“ објављујући одлучну борбу против „опасних климатских промена“. Иако се промене, поготово климатске, дешавају од постанка света, владарима из сенке је био потребан алиби за бестијалну преметачину на економском, социјалном и културном пољу.

[restrict]

ПОПУЛАЦИОНИ ИНЖИЊЕРИНГ Опробаном „доктрином шока“ Земљани се застрашују како би прихватили пожељно понашање. У том правцу се креће цунами радова из климатологије, екологије, медицине, а значајно су допринели статистичари – самопроглашени за компетентне на пољу еугенике. Кандидати за златну милијарду предлажу увођење популационог инжењеринга, као једине одбране од „опасних климатских промена“. И тако смо, корак по корак, од соларне енергије и енергије ветра, преко рециклаже и самоодрживе пољопривреде дошли до коначног решење у стилу нацистичке Немачке: уништавање становништва. Овог пута није у питању гас већ стерилизација.
Међу заговорницима овог пројекта нашли су се аутори књиге „Популациони инжењеринг и борба против климатских промена“ Колин Хики, Травис Ридер и Џејк Ерл који заговарају стерилизацију становништва Трећег света, као потенцијално најопаснијег за будућност човечанства. Њихова деца својим постојањем, дисањем, излучевинама и телесним габаритом „угрожавају“ опстанак Планете: „Климатске промене су међу најзначајнијим моралним проблемима, а популација игра важну улогу у статистичком предвиђању у којој мери ће се ове промене погоршавати… Убеђени смо да нас опасности повезане са климатским променама обавезују на акцију у правцу контролисаног смањења популације и промене структуре становништва на Планети. Ово бисмо извели путем популационог инжењеринга, уз следеће опције: пристанак на неку од предложених интервенција без присиле; могуће присилне интервенције; могуће принудно подстицане интервенције; јасно наложене принудне интервенције.“
Свој морбидни рад базирају на компликованим рачуницама о количини избачених „штетних гасова“ путем дисања, трчања, рада у пољу, па чак и спавања. Своју бизарну хипотезу закључују билансом о уштеди – смањењу емисије ГХГ (гасови штетни за опстанак Планете) које избацује свако људско биће током живота. Смањењем популације на прихватљив број, дошли су до редукције од 5,1 билион тона угљеника до 2100. године што је, с обзиром на количину од 9,9 билиона тона емитованих 2013, веома амбициозан задатак.

БЕЗ ПРАВА НА РАЂАЊЕ Уместо промене животних навика становника „напредног света“, ове рачуновође су закључиле да је најефикасније престати с репродукцијом. Пошто се од замене фрижидера за енергетски ефикасније моделе, замене класичних сијалица „штедљивим“, замене прозора или од редукције потрошње бензина штеди тричавих 500 тона, израчунали су да се стерилизацијом становништва Трећег света може уштедети чак 9.441 тона ГХГ. На тај начин би до 2050. дошло до смањења емисије СО2 од 16 до 29 одсто, а главни проблем је могућа опструкција жена због „себичне“ људске потребе за репродукцијом. Чак и рођење једног детета представља опасност „зато што се рађањем сваког новог детета отвара могућност да то дете донесе на свет своју децу, која ће рађати своју децу…“
Аутори су додатно забринути због могућег пораста економске моћи и нивоа образовања становништва Трећег света, што би довело до смањења потребе за бројним потомством (како би бар неко дете у нехигијенским условима преживело): „У том случају они ће трошити више енергије, бензина, одеће, медицинских препарата…“ Речју: уништи сиротињу док се не прикључи стилу живота западњака.
Професор статистике Пол Мартог, аутор књиге „Репродукција и карбонски легат појединаца“, подржава идеју о масовном, присилном ограничавању рађања тврдњом да су „уштеде“ у емисији СО2 од само једног нерођеног детета фасцинантне. „Свака посета роде кошта човечанство што је промакло аналитичарима усмереним искључиво на редукцију гасова из аутомобила, рециклажу пластике и сличне споредне проблеме. Нико досад није приметио недостајући део слагалице – новорођенче.“
Мартогова статистика нам сугерше да би – уз све методе убеђивања и присиле – стопа прираштаја становништва у развијеним земљама могла да се спусти са 1,9 на 1,4 што сматра занемарљивим. „Ово отвара питање: због чега би се уопште трудили око смањења прираштаја у развијеним земљама?“ Ерго: богати нек се опусте и живе свој комфором ушушкани живот – сиромашни ће данком у крви платити цену опстанка Планете, што је на климатском самиту СОP 21 и наговештено. „Ако се сиромашни обогате, њихов карбонски отисак ће постати већи, па ће додатно утицати на опасне климатске промене.“

НА РЕДУ ЈЕ ПРОПАГАНДА Према Мартоговој студији чак и рађање једног детета може имати огроман негативан еколошки ефекат, а стомак труднице за њега је „велики оток нашег карбонског отиска“, због чега је почео да добија анонимне претње. „Људи реагују невероватно агресивно кад им неко оспори право на репродукцију“, узвикује Мартог, одлучан да се и тој аномалији стане на пут „ако треба и присилном стерилизацијом“, зато што „опасне климатске промене налажу брзу и одлучну акцију“. Техеранска декларација о „Основном људском праву родитеља да одлучује слободно и одговорно о броју деце и размаку између два порођаја“ представља известан проблем који покушавају да реше логичким каламбуром: „Право на рађање као морално право мора бити лимитирано, а веродостојно је само уколико се узму у обзир бројни фактори – као што је економска моћ родитеља, и утицај овог избора на околину. У сваком случају, држава би морала да узме ствар у своје руке.“ За пропагирање ове идеје предлаже испирање мозга ТВ програмима, постерима, кампањама, као и увођењем ове материје у школски програм „што може бити драгоцено у одвраћању жена од рађања“. Предлаже се укључивање познатих личности које својим примером служе за углед, уз постере са сликом мале срећне породице.
Чак је и УС ЕПА (америчка Агенција за заштиту природе) објавила ову небулозну игру бројевима, упозоривши да свака беба доноси нових 9.441 метричких тона СО2.
Један од најугледнијих хришћанских интелектуалаца др Алберт Мохлер у књизи „Не можемо да ћутимо“ анализира последице ове културне револуције, уочавајући да се ради о директном атаку на породицу и традиционални хришћански поглед на свет. „Редуковање људског бића на ’карбонски легат’ не сме постати део наше цивилизације.“
Као потписници пакта о борби против „опасних климатских промена“ можемо очекивати хармонизацију нашег Породичног права са захтевима за очување Планете, уз увођење ритуала у матичном уреду којим се млади пар подсећа на обавезу уздржавања од рађања. С обзиром на то да је и папа укључен у овај пројекат, можемо се само надати да ће наша црква стати у одбрану породице.

[/restrict]