Почетна / Друштво / Нестанак врсте који би људи платили опстанком

Нестанак врсте који би људи платили опстанком

pcelarПише Наташа Јовановић

Сазнање да је пчела једини опрашивач и да би њеним нестанком истог тренутка нестало и 20.000 биљних врста баца ново светло на чињеницу да број пчелињих заједница у Европи и у свету сваке године рапидно опада

Да ли се човечанство, а да тога није свесно, полако ближи свом крају? Пчелар Бранко Гаковић, чије су кошнице стациониране у Крчедину, ове године је послушао савет пријатеља и пренео их на поље сунцокрета у Сланкамену. Иако је пчеле, одабране матице професора Кулинчевића, однео три дана пре цветања, тако да су имале времена да се аклиматизују и започну сакупљање нектара и полена, није употребио врцаљку. Раскошни цветови на 100 хектара земље нису привуклу нити једну пчелу. Испоставило се да семе на овим пољима није медило.

„Власник земље понудио нам је да донесемо кошнице како би пчеле опрашиле биљке. После 20 дана пчеле су биле мршавије него када сам их донео. Разлог не могу бити лоша друштва, јер сам однео најмоћнија, нити употреба инсектицида, пошто се њихов отров провлачи из семена кроз биљку до цвета и убија пчелу. Једини логични закључак је да се ради о ГМО семену код кога не постоји потреба за опрашивањем, па пчеле не желе ни да приђу цвету.“

Сазнање да је пчела једини опрашивач и да би њеним нестанком истог тренутка нестало и 20.000 биљних врста баца ново светло на чињеницу да број пчелињих заједница и у Европи и у свету сваке године рапидно опада. Поразна статистика каже да се у Северној Америци број заједница смањио са 5,9 милиона, колико их је било 1947, на само 2,1 милион, док је у Европи 1970. регистрован 21 милион, а данас свега 15 милиона заједница.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Краљ Милутин ослобађао пчеларе војне обавезе

Када је ослобађао пчеларе ота всјех работ кралевских и црквјених-и није работа да им нјест развјет одличије да пазу, краљ Милутин није имао испред себе математички прецизно изведену рачуницу добити коју у пољопривреди произведе једна пчела. Међутим, као и Стефан Првовенчани и цар Душан, сматрао је да пчеларство доноси велику корист народу. Данас се зна да, опрашивањем, пчеле сваке године подигну приносе у пољопривреди Србије за 148 милиона евра, док само једно пчелиње друштво годишње подигне приносе околних пољопривредника за 370 евра. Такође, пчеле доприносе очувању биодиверзитета и одговорне су за опстанак већине биљака. Чак 75 одсто главних гајених биљака зависи од пчела опрашивача, а преко 100 врста гајених биљака, које чине највећи део у производњи хране, опрашује медоносна пчела. Без пчелињег опрашивања принос јабука пада за 30 одсто, јагода за 35 одсто, вишања за 40 одсто, шљива за 42 одсто, малина за 45 процената.

Држава уз пчеларе

Тек с доласком нове Владе Србије 2013. држава је, истиче Родољуб Живадиновић, почела да значајно помаже пчеларима. Иако се субвенције у пољопривреди од прошле године смањују, пчеларима су подигнуте на 600 динара за 2016, што укупно износи преко два милиона евра годишње. „То говори да је држава коначно препознала вредност пчеларства као гране која може само да расте, и да упошљава нове људе. Очекујемо идуће године и апсолутну подршку државе за набавку кошница и нове опреме, а министар је обећао и да ће променити систем субвенционисања тако да пчелари више неће имати административне препреке како би добили подршку за набавку опреме, те да ће обезбедити довољно новца у том делу буџета, пошто ће инвестиције имати апсолутни приоритет. За 2017. предвиђено је повећања субвенција за кошницу за трећину. Прихваћен је и наш захтев да пчеларство уђе у ИПАРД, иако смо пре две године били одбијени, тако да пчеларство добија низ нових могућности. Биће и повољних кредита. Обећана нам је и помоћ у градњи нашег погона за откуп и пласман меда наших чланова.“

Знање испред закона

Наш Закон о средствима за заштиту биља је у неким сегментима бољи од европских прописа, сматра др Родољуб Живадиновић, и када би се поштовао, пчелари се не би суочавали ни са каквим проблемима.
„Међутим, наш проблем је мањак фитосанитарних инспектора, и не ради се довољно на едукацији пољопривредника. Такође, пољопривредници немају довољно развијену свест о значају пчела, док је у Европи сасвим другачије. Тамо су и те како свесни тога, захвални су пчелама због користи коју им пружају, и сами штите пчеле, закони им углавном и нису потребни. Наравно, несавесних има свуда, али ми смо дефинитивно рекордери. Понављам да је незнање највећи проблем, и да ако ту будемо направили значајан напредак, тек онда ћемо моћи да кажемо да смо проблем заиста решили.“

Пчеле пуне буџет

Научна истраживања рађена у Великој Британији показала су да једно пчелиње друштво, опрашивањем и очувањем биолошке разноврсности биља на неком подручју, доноси широј друштвеној заједници 1.200 евра годишње. Од тога пчелари добију свега 1,5 до 3 одсто кроз пчелиње производе, а све остало је добит воћара и других пољопривредника.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *