Почетна / Регион / Мултипла склероза Европске уније

Мултипла склероза Европске уније

zastava-eu14Зa „Печат“ из Љубљане  Светлана Васовић Мекина

Бриселској елити, опхрваној неуспешним решавањем кризе евра, економске кризе, мигрантске кризе и „брегзита“, у напору да спасе што се спасти може, постаје све јасније да су се процеси пројекта Европске уније – онако како су били давно замишљени – окренули наопачке

Суочени смо с кризом опстанка Европске уније. Да је ту реченицу изрекао неки евроскептик, рекло би се да је то само један од оних који подозриво коментаришу свеевропски унификациони пројекат. Сумњу у опстанак ЕУ изразио је, међутим, први међу једнакима – председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, приликом обраћања европосланицима на првом јесењем заседању Европског парламента у Стразбуру. Истина, Јункер није отишао тако далеко као његов колега, некадашњи председник Европске комисије Романо Проди, који је за словеначку државну телевизију недавно признао да је „распад Европе сасвим могућ“. Поредећи ЕУ из доба свог мандата на челу Европске комисије (ЕК) с Јункеровом владавином, Проди је указао на драстичну разлику, као код „аутомобила који вози напред, и аута који вози у рикверц“. Проди тачку прелома после које је све кренуло низбрдо (његовим речима: уназад) види у референдуму којим су Французи и Холанђани одбацили заједнички европски устав: „Тада су европске државе победиле Европу, од тада је све само један велики корак уназад. И тако је дошао крај сновима. Да, био је то крај снова.“

ЕУ ЋОРЦИ Насупрот београдским дневницима који су те, готово јеретичке изјаве актуелних и бивших првака Уније игнорисали, медији унутар ЕУ су Јункерове речи лансирали на насловницама и емитовали у ударним минутима. Чак су и у Словенији, чија је политика вазда уз скуте великих сила, учестали наслови попут: „Да ли је будућност Европе могућа без ЕУ?“, „Дебате о будућности Европе: Саме фразе, ћорак од садржаја“, „Шта је остало од концепта Европе?“, „Шта је постигао ванредни врх ЕУ у Братислави? Ништа!“, „ЕУ – недостатак визије“…

У државама ЕУ није тајна да заједничка творевина не само да није у доброј кондицији него јој прети суноврат, посебно зато што готово ништа није кренуло набоље током последњих годину дана, напротив. Иако је одржано неколико интервентних ванредних сусрета вођа из 28 држава чланица како би пронашли стратегију за опстанак Уније, резултат је изостао. Последња таква, дискретна вечера лидера ЕУ одржана је у Братислави, следећа је заказана на Малти, па у Риму… Нервозу на челу ЕУ подстиче и незгодан тајминг – ближи се 60. годишњица потписивања Римског уговора, коју би требало прославити почетком 2017. године. Првобитној шесторки земаља, које су 1957. основале заметак Уније склопивши споразум о оснивању ЕЕЦ (Европске економске заједнице), 16 година касније придружиле су се још три државе на челу с Великом Британијом. А та земља планира почетак реализације „брегзита“ баш у време када би широм Уније све требало да пршти од свечарског расположења. Уместо обећања о светлој будућности, сада више ни главни шеф Уније не може да побегне од дебата о мултиплој кризи која разграђује ЕУ суморним прогнозама на тему њеног опстанка. Куда иде Унија, то је, између редова, била тема и недавног стратешког форума одржаног на Бледу, који је, поред првака ЕУ, угостио још око 700 високих политичара из 70 земаља, поред осталих и званице из тзв. земаља кандидата. Тим поводом је љубљанско „Дело“ известило да је у „срцу европских проблема велики онтолошки проблем, јер уистину више не знамо шта је Европска унија“. Да ли је то подручје слободне трговине, можда огромна невладина организација која из супер плаћене заветрине у Бриселу о трошку европских пореских обвезника уређује цену роминга и уопште „гостовања“ мобилних уређаја на територији других оператера, или је пак држава у настајању?

 

СЈЕДИЊЕНЕ ЕВРОПСКЕ ДРЖАВЕ Нимало реторичко, него цинично питање. Јункер је из Стразбура већ нехотице одговорио на последње питање (о држави у настајању), рекавши: „Ми нисмо Сједињене Европске Државе.“ Тако је индиректно сасекао аспирације које су лансирале неке од нових држава чланица Уније, међу њима и Словенија, чији се председник Борут Пахор срчано залаже за федерализацију ЕУ, тачније „Уједињене државе Европе“, замишљене више по угледу на некадашњу Југославију, него на Сједињене Америчке Државе. Бриселској елити, опхрваној неуспешним решавањем кризе евра, економске кризе, мигрантске кризе и „брегзита“, у напору да спасе што се спасти може, постаје све јасније да су се процеси пројекта Европске уније – онако како су били давно замишљени – окренули наопачке. Уз пораст десничарских струја и национализма с краја на крај Европе, те незапосленост и безнађе, које не уме да реши, ЕК се латила идеје о стварању заједничке европске војске као да се спрема за рат, што такође сведочи да јењава снага за тражење „елемената државности“ који би чвршће повезали и унитаризовали Европску унију. Панелисти споменутог стратешког форума сложили су се стога да би нпр. идеологија могла да буде темељ који би обезбедио све карактеристике важне по државу, дакле Сједињене Европске Државе. Али џаба су флоскуле о слободном тржишту, заштити околине, заштити људских права, правној држави, што је све записано у важећим декларацијама и документима, ако владајуће елите широм Уније сва та права све безочније потиру. Идеологија, очито, није виђена као темељ нове, уједињене и јаче „европске државе“. Уосталом, још је Семјуел Хантингтон у књизи „Ко смо“ (где је разматрао суштину америчког идентитета) доказао да државне творевине које почивају на идеологији – пропадају. Европска унија и није настала на идеји попут оне о братству и јединству, нити на социјалистичкој или било каквој другој идеологији, већ је никла на грамзивости и плану капитала како да извуче што већи профит, прво на угљу и челику, а потом и на свему осталом.

 

ЕВРОПА ЗИДОВА А колико је Унија заглибила заједно са својим најважнијим пројектом – евром, сведочи податак да су поједини градови у Немачкој, још уочи кризе заједничке ЕУ монете, на микронивоу измислили локалне валуте (како би спречили глобализацију, односно осигурали егзистенцију локалним предузетницима, спречавањем одливања новца ван локалне заједнице) или вратили у употребу „добру, стару – немачку марку“; исту идеју су недавно копирале и неке словеначке општине. Илирска Бистрица је, на пример, увела своју валуту и исковала метални новац – фичник. Метални новчић од 50 фичника вреди 20 евра, и њим је могуће пазарити код месара, у дућану широке потрошње, у ресторанима, код оптичара… Али само у Илирској Бистрици! На тај начин локална заједница покушава да задржи паре у својој општини, лупивши шамар ЕК, уз јасну поруку да Унија није испунила дата обећања ни снове. Исто потврђује и фраза о слободном кретању људи. Да се ЕУ претвара у „Европу зидова“ показао је и прилог емитован на словеначкој телевизији о томе да и Бугарска убрзано гради високе зидове не само према Турској него и ка Грчкој. Репортер је потом на мапи Европе сликовито показао и друге ограде – од двоструког „зида“ који је Мађарска подигла према Србији, до сличног који је Словенија изградила на међи с Хрватском и нешто умеренијег (без жилет-сечива) коју Аустрија диже ка Словенији…

Све то намеће питање – шта је уопште остало од концепта Европске уније? А шта од европских идеала? Одговор су приликом прошлогодишњег сусрета поводом предстојеће округле годишњице Римског споразума дали министри спољних послова Немачке, Француске, Италије, Белгије, Холандије и Луксембурга. Они су се у римској Вили Мадама окупили на неформалном састанку, чији је заједнички именилац закључак да од некадашњег одушевљења над Европском унијом и племенитих циљева није остало више ништа, јер посвуда преовладава малодушност, резигнираност, очај. Иако су себи задали за циљ да до 60. годишњице извуку Унију из коматозног стања, то се није догодило, а излазак Велике Британије задао је одлучујући ударац вербалним заклињањима у „дух солидарности“, хуманост и већу интеграцију (ever closer union) грађана Европе.

Огледало таквом „европском пројекту“, лицем у лице с највишим главешинама Уније, такође гостију последњег Бледског стратешког форума, поставио је Мевлут Чавушоглу, министар спољних послова Турске. „Можете ли да кажете да је Унија успешно пребродила финансијску и економску кризу? Можете ли то да кажете?“, изненадио је Чавушоглу директним питањем све присутне. Настао је тајац, а он је, после драматичне паузе, одговорио: „Ја кажем – да не.“ И наставио, у истом даху: „А како стојите с мигрантском политиком? Никако! Суседска политика? Ништа. Заједничка спољна политика? Нема је. Политика проширења? Ни ње. Борба против тероризма? Не?! Ето зашто ме брине да ћемо се за неколико година наћи у једнакој ситуацији као што је била Европа уочи Другог светског рата.“ Пошто је испрозивао партнере из Европске уније, Чавушоглу је поентирао тврдњом да турски народ у Европи и Бриселу види двоструке стандарде, уз натукницу да Турци желе прекид преговора о уласку у Европску унију.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *