Почетна / Уводник / Муке меке окупације

Муке меке окупације

milorad vucelic 660x330Милорад Вучелић / главни уредник

Откако су крајем деведесетих година прошлог века запоселе градску власт разне жуте или полужуте политичке странке просто су се утркивале у томе ко ће више и боље да поништи и заборави 20. октобар као Дан ослобођења Београда. Тога дана 1944. године у Београду су, од стране партизанских јединица и снага совјетске Црвене армије, поражене и из њега умакле фашистичке окупаторске трупе. После 2000. године ослободиоцима су, били они партизани или црвеноармејци, одузимана имена улица, укидане су Октобарске награде и уопште затирало се све што је подсећало на ослобођење Београда. Тај дан славили су само борци и њихова борачка организација. Приликом одласка на те скромне и готово илегалне прославе носиоци народноослободилачког ордења били су на улици извргавани руглу, вербалним и не само вербалним нападима. Тако су једну већ видно остарелу жену, носиоца ордена Народног хероја, изложили најгорим поругама и пљували на њу и на орден који је носила око врата. Сви медији без остатка нису октобарском ослобођењу посвећивали било какву пажњу, а често није било ни обичне белешке о том датуму. На исти начин су се сви поменути актери понашали и на Дан победе над фашизмом 9. мај. Све је то био део свесне и јавно декларисане политике партија и политичара које су свој звездани тренутак доживеле у октобру 2000. године када је и почело обоготворење 5. октобра.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

2 коментара

  1. Душан Буковић

    И поред огромне материјалне помоћи коју су добили Брозови национал- комунистички и реакционарни антисрбски расисти, троцкисти и интермариумци, који су у извесној мери потицали из побеснелих и трулих буржоаских породица Краљевине Југославије, од англо-америчке војске и ваздухопловства после капитулације Италије, они нису могли да дођу на власт сопственим снагама. Пресудну улогу у ослобођењу Београда одиграла је Совјетска армија, која је својим операцијама у Србији у јесен 1944 године омогућила Брозу да дође на власт (Види: Петогодишњица ослобођења Београда од стране Совјетске армије, “Под заставом интернационализма”, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, Број 11, од 15. октобра 1949; М. Савић, В. Михајловић, Двадесети октобар – дан ослобођења Београда, “За социјалистичку Југославију”, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, Бр. 14, од 15. октобра 1949).

    У совјетском часопису „НОВАЈА И НОВЕЈШАЈА ИСТОРИЈА“, Москва, 1960, број 5, на стр. 133, стоји да су совјетске трупе за истеривање немачких окупационих трупа из Србије употребиле: деветнаест пешадијских дивизија, пет стотина тенкова, две хиљаде авиона и девет пешадијских бугарских дивизија.

    Имајући у виду, да су на конференцији у Москви 9. октобра 1944. године Совјети и англо-американци постигли споразум о интересним сферама на Балкану, када је Совјетима одређена линија раздвајања између англо-америчких и совјетских трупа, која је ишла са Дрином на север према Будимпешти… Узалуд су Совјети захтевали на конференцији у Москви, да линија раздвајања између њихових и англо-америчких трупа буде Берлин, Лајпциг, Беч и Загреб – “ Antonov produced an arbitrary line running through Berlin, Leipzig, Vienna and Zagreb which did not suit us…” (Види: Alex Danchev and Daniell Todman, War diaries 1939-1945 – Field marshal lord Alanbrooke, Berkeley and Los Angelos, 2001, стр. 856; Владимир Дедијер, Интересне сфере, Београд, 1980).

    Броз је са својим сопственим снагама успео да уђе у главне градове тз. Независне Државе Хрватске и Словеније недељу дана после Хитлеровог самоубиства! Нажалост, многим Србима ни дан данас није јасно са колико су малим снагама Брозови национал-комунисти, антисбски расисти, интермариумци и троцкисти устоличени на власт у Југославији, помоћу велике тројице, истакнутих градитеља и представника међународног фабијанског социјалистичког естаблишмента и новог светског поретка, Черчила, Рузвелта и Стаљина.

    Не улазећи у никакве друге кометаре, то најбоље илуструје комунистички лист „За социјалистичку југославију“ у којем је објављен чланак под насловом „Петогодишњица ослобођења Београда од стране Совјетске Армије“, где између осталог стоји:

    „Петогодишњица ослобођења Београда од стране славне Совјетске Армије народи Југославије дочекују у страшном ропству, у које их је бацила Титова фашистичка клика. Фашистичко-титовска страховлада не заостаје, већ превазилази фашистичко-хитлеровски терор. И данас, као за време Хитлерове окупације, десетине хиљада комуниста и родољуба подвргнуто је зверском уништавању у концлогорима и казаматима, зато што су устали у борбу за ослобођење свога народа од титовских фашиста, зато што су остали верни пријатељи Совјетског Савеза. Али као што није успело Хитлеру, не успева ни Титовој фашистичкој банди, да сломи борбу југословенског народа за слободу и да угуши љубав наших народа према совјетској браћи…

    Комунисти и родољуби Београда на дан ослобођења свога града од стране Совјетске Армије, заветоваће се над гробовима совјетских хероја палих за ослобођење наше домовине, да ће повести још оштрију борбу против београдских фашиста и њихових газда из Волстрита…“ (Види: Петогодишњица ослобођења Београда од стране Совјетске Армије, „Под заставом интернационализма“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 11. од 15. октобра 1949).




    0



    0
  2. Vidoje M. Zajecar

    bravo




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *