Мртви гласају за демократе

Пише Никола Врзић

Две и по недеље уочи америчких председничких избора – одржаће се 8. новембра – морамо да признамо да смо зачуђени и да смо забринути, пре свега, за стање у коме се налази најмоћнија демократија на свету, светионик слободе с оне стране Атлантика, узор и (понекад смртоносни, додуше) расадник демократије широм света.

[restrict]

ЧЕТРДЕСЕТ ЈЕДАН ОДСТО А како и да се не забринемо за америчку демократију, кад је управо ових дана анкета „Политика“ и „Морнинг консалта“, чију веродостојност нико није довео у питање, показала да чак 41 одсто Американаца, регистрованих гласача, верује да би избори могли да буду украдени од Доналда Трампа, кандидата Републиканске партије, уколико му успе да надмаши своју противкандидаткињу, то јест кандидаткињу владајућег естаблишмента Хилари Клинтон. Резултат анкете, спроведене на озбиљном узорку од 1.999 регистрованих бирача (предизборне анкете које нам се ових дана сервирају готово свакодневно базиране су на узорцима од свега њих 500 или 600, што значи да је овај узорак врло релевантан), толико је невероватан да морамо да га подвучемо: скоро половина Американаца, њих 41 одсто, верује да ће избори бити покрадени ако кандидат коме је победа унапред додељена не победи регуларним путем. Штавише, чак 73 одсто републиканских гласача уверено је у овакву могућност, а уз њих и 17 одсто демократа.

ЛАБАВИ ПРОПИСИ Нећемо се сада бавити економским и психолошким разлозима оволиког, скандалозног неповерења које Американци имају у свој (изборни) систем. Нећемо ни да анализирамо политичке разлоге Трампове потребе да упозори да „изборе апсолутно намештају непоштени и изобличени медији који навијају за Покварену Хилари, али их такође намештају и на многим гласачким местима“. Него, да видимо има ли објективних разлога за сумњу/веровање да би председнички избори у САД збиља могли да буду покрадени? Иако смо – због, признајемо, сопствене необавештености о демократским процедурама – били поприлично изненађени вестима да се о победнику прелиминарних избора у Демократској партији у држави Ајова зимус одлучивало бацањем новчића, што је прилично ексцентричан начин утврђивања воље гласача, могућност изборне крађе ипак нам се чинила исувише невероватном. Све док се нисмо уверили да та могућност постоји, сакривена у бирачким списковима, несхватљивим гласачким процедурама и ретким, неповезаним медијским извештајима.

Очигледна могућност за изборне преваре налази се у прописима који регулишу процедуру гласања. Сви знамо како је то у Србији – бирачком одбору показују се лична карта или пасош, подаци из личне карте/пасоша укрштају се са бирачким списком, оном УВ лампом проверава нам се кажипрст десне руке, па, ако је чист, пошприца се спрејом који ће нас онемогућити да гласамо двапут, и тек онда добијамо гласачки листић и можемо да приступимо гласању. У Сједињеним Америчким Државама пак, не само што нема спреја и УВ лампи као код нас – разумљиво, ми смо ипак млада демократија, и морамо јако пажљиви да будемо да нам се не би догодиле изборне мућке и подвале – дакле, не само што нема спреја и лампи него од 50 америчких савезник држава плус престоница Вашингтон једино у њих 7 (и словима: седам!) гласачи су обавезни да покажу важећи документ са фотографијом како би добили гласачки листић (у Канзасу, Мисисипију, Џорџији, Тенесију, Вирџинији, Индијани и Висконсину). У само још три државе (Аризона, Северна Дакота и Охајо) обавезан је документ на коме може и да нема фотографије – што ће рећи да и чланска карта из библиотеке завршава посао, а њих је сигурно јако тешко фалсификовати – док је у осталим државама, у њих 40 дакле, и у Вашингтону, показивање документа или необавезно, или чак потпуно непотребно. Није тешко закључити колико простора овакви прописи остављају за манипулације, а нарочито је интересантно што се за заоштравање прописа, то јест за њихову нормализацију, залажу републиканци, док се демократе томе оштро противе, уз неуверљиве изговоре да би обавезно показивање документа на бирачком месту од гласања одвратило припаднике мањина.

 

ПРЕВАРЕ У НИЗУ У теорији дакле, и уз нешто мало домишљатости и безобразлука, изборна крађа у САД очигледно је могућа, и очигледно много лакша него, рецимо, у Србији. Али како је у пракси? У пракси све је више откривених случајева мртвих и непостојећих гласача који су, упркос овим спутавајућим околностима, своје грађанско право ипак искористили. Овакви случајеви преваре, показала је наша летимична претрага, забележени су округу Канкаки у држави Илиноис (потврдио је тамошњи окружни тужилац), у држави Колорадо (медијско откриће да је покојна Сара Соса, која је преминула 14. октобра 2009, гласала и 2010. и 2011. и 2012. и 2013, и још десетине сличних случајева, потврдио је и државни секретар Колорада Вејн Вилијамс), у Вирџинији (у којој је Ендрју Спилс, функционер локалног подмлатка Демократске партије иначе, недавно признао да је за потребе овогодишњих председничких избора регистровао 19 мртвих особа), у Пенсилванији, у Мериленду, у Северној Каролини, на Флориди… док је званична полицијска истрага због манипулација у бирачким списковима у Индијани ових дана са 47 проширена на 56 округа у овој америчкој савезној држави.

Споменута Вирџинија, у којој су осим мртвих и измишљених гласача у бирачким списковима пронађене и стварне, живе особе, које додуше имају незгодну ману да немају америчко држављанство па им зато и није место у бирачком списку, Вирџинија дакле у којој је сад и ФБИ почео да спроводи истрагу, додатно се интересантном чини и због тога што је на челу њене изборне комисије извесни Едгардо Кортез, који је претходно радио за невладину организацију за регистровање бирача у Вирџинији (Virginia Voting Rights Restoration Campaign) чији је главни финансијер, гле чуда, Џорџ Сорош, иначе познат по својим настојањима да и Европа и САД широм отворе врата нелегалним мигрантима…

Колико је раширена ова појава? Медијски извештаји и истраге које смо споменули говоре о десетинама, стотинама и хиљадама случајева правно непостојећих бирача, што је релативно занемарљива бројка у односу на укупно 146.311.000 регистрованих бирача у САД. Ипак, важно је напоменути и да темељна провера бирачких спискова у САД и истрага лажних гласачких регистрација није спроведена, а да се открића која смо споменули углавном базирају на случајном, малом узорку, илуструјући постојање саме појаве, али не и њен тачан обим. А што се тачног обима ове појаве тиче, вреди указати на истраживање угледног „Пју рисерч центра“ из 2012. године, које је дошло до процене да невероватних 24 милиона гласачких регистрација у САД – осмина од укупног броја! – више нису валидне или да су „значајно нетачне“. Међу њима „више од 1,8 милиона преминулих особа и даље се воде као гласачи“, и приде је „око 2,75 милиона особа регистровано за гласање у више од једне државе“, што је, наравно, и незаконито и отвара могућност да иста особа гласа неколико пута на истим савезним изборима.

 

ПРОЈЕКАТ ИСТИНА А на све ово се, ове недеље, надовезао и истраживачки подухват „Пројекта веритас (истина)“ чији су се новинари, лажно се представљајући као заинтересовани потенцијални донатори и тајно снимајући своје саговорнике, с оперативцима повезаним с Демократском партијом договарали о конкретним начинима спровођења изборне преваре на предстојећим изборима у САД. Да кажу више него што би смели (у камеру) намамљена су двојица, Скот Фовал и Роберт Крејмер, и због тога су – што се може тумачити и као признање њихове кривице, али и као жеља да се сва кривица на њима заустави – настрадали тако што је први отпуштен а други је поднео оставку. Интересантнијим од тога, међутим, чине се подаци да је Фовал годинама радио за организацију „People for the American Way“, коју, погађате већ, „у великој мери финансира Џорџ Сорош“, док је Роберт Крејмер, који је 2006. провео 5 месеци у затвору због банкарске преваре тешке 2,3 милиона долара, далеко озбиљнија зверка све и ако никада раније за њега нисмо чули. Он је, наиме, како показују званични подаци Беле куће, од 2009. године, од доласка Барака Обаме на место председника САД, у седиште америчког лидера, закључно са јуном ове године, долазио 340 пута на различите састанке, при чему је са првим човеком САД у Белој кући имао чак 45 заказаних састанака. Реч је о особи, нагласимо то још једном, која је сад на (скривеној) камери ухваћена у планирању масовне изборне преваре.

Тако да, заправо, нимало не чуди што онолики проценат – 41 одсто – Американаца верује да ће предстојећи председнички избори бити покрадени, и пре је за чуђење што и преосталих 59 одсто не мисли то исто. А не чуди ни што Руди Џулијани, бивши градоначелник Њујорка и блиски сарадник Доналда Трампа, сад јавно упозорава: „Они остављају мртве на списковима, а онда плаћају људима да гласају уместо тих мртвих људи четири, пет, шест, седам, осам, девет пута… Мртви људи у начелу гласају за демократе.“

[/restrict]