Маркс као лек од заблуда

Пише Наташа Анђелковић

Полазећи од десет уврежених „оптужби“ против Маркса, Иглтон гради ову књигу као расправу с поменутим неразрађеним и непромишљенима тезама, чија је поставка најчешће била диригована, и то од оних центара моћи који су као поредак били предмет Марксове критике и осуде

Након двадесетогодишњег периода одвајања и удаљавања наших званичника и политичког естаблишмента од марксизма и социјализма, лева опција последњих година поново, међу грађанима и неким деловима политичких елита постаје пожељна и популарна. Упоредо с оваквим цикличним идеолошким менама у нашој земљи, у којој је марксизам и социјализам ипак био реалност добрих педесет година, на Западу је све време одржаван чврсто негативан став према овом систему, уз постојање одређених интелектуалних струја које су, такође конзистентно, биле опредељене у левом смеру. Један од таквих истакнутих интелектуалаца је Енглез Тери Иглтон (1943), универзитетски професор, осведочен стручњак на пољу теорије књижевности и теорије културе, који је своју каријеру и друштвени ангажман од самих почетака градио као левичар. У његових преко четрдесет објављених књига ово становиште увек има повлашћено место, а неколико врло значајних за своју тему и предмет изучавања има управо Маркса и теорију марксизма. Књига Зашто је Маркс био у праву, коју смо недавно добили и на српском језику, објављена је 2011. године у Енглеској и убраја се у његове новије опсервације о теорији марксизма, које имају везе како с константним и растућим критикама ове идеолошке сфере, тако и с актуелним глобалним токовима у политици и економији због којих марксизам поново почиње да бива актуелан. Полазећи од десет уврежених „оптужби“ против Маркса, Иглтон гради ову књигу као расправу са поменутим неразрађеним и непромишљенима тезама, чија је поставка најчешће била диригована, и то од оних центара моћи који су као поредак били предмет Марксове критике и осуде. Тај „поредак“ с којим се Маркс разрачунавао и који је још тада у 19. веку сагледао као највећу опасност за човечанство, чије је друго, односно прво име капитализам, заиста је завладао светом, тако да су изгледи за било какву будућност тог света никакви.
Опозиција капитализам–социјализам, која у свести „просечног човека“ опстаје као нека помало досадна фраза, о којој свако све зна, предмет је озбиљне анализе Терија Иглтона у овој књизи, с тежњом да расветли сва та „знања“ и заблуде, које су и довеле дотле да планета грца у несрећи и неправди, све време дајући за право свом тлачитељу – капиталистичком поретку.
„Упечатљиве неједнакости у богатству и моћи, империјално ратовање, појачана експлоатација, све репресивнија држава: иако све то карактерише свет данашњице, то су, такође, проблеми на које је марксизам указивао и промишљао током скоро два века“ – истиче Иглтон у овој књизи и поставља као главни показатељ тачности Марксових теоријских „прорачуна“. Он све време подсећа на Марксово проницање у биће капитализма – да мењајући фазе и облике он непрестано врши експанзију и експлоатацију ради увећавања профита – које му је омогућило да изнесе утемељене поставке о овом поретку као о самодеструктивном, предвиђајући исправно да ће коначна његова фаза значити неконтролисано нагомилавање вишка вредности које неће имати коме да се и због одсуства потребе, и због одсуства финансијске способности оних који треба да буду тржишни конзументи, зато што су претходном експлоатацијом од стране капитализма доведени до трајног осиромашења.
Указујући на Марксове проницљиве увиде, Иглтон у овој књизи успоставља везе и изводи закључке о томе да је култура похлепе, конзумеризма и згртања богатства, чији смо данас сведоци, а коју је Маркс предвидео као право лице капитализма, заправо извор драстичних социјалних неједнакости и глобалног сиромаштва.
Још једна важна заблуда разрешава се у овој књизи. Иглтон посвећује пажњу оним тврдњама да је Марксова теорија недовољно постојана јер је и он истицао значај и доприносе капитализма за развој човечанства. Та, међу западњачко-капиталистичким интелектуалцима (каквих и код нас има доста) названа „Марксова похвала капитализму“ из Комунистичког манифеста јесте доказ интелектуалне и теоријске некомпетентности, односно површног читања Марксовог списа, одакле јасно произлази да је капитализам недвосмислено начинио крупан друштвени, индустријски, технички напредак човечанства, изводећи га из феудалних односа, али разлог и циљ тог „напретка“ био је класни интерес. Тери Иглтон подсећа да исти класни интерес спроводи капитализам и неколико векова касније, када у име увођења демократије и слободе у земље источног блока спроводи „чисту пљачку под углађеним именом приватизације, незапослености за десетине милиона људи, запањујућег пораста сиромаштва и неједнакости, затварања бесплатних вртића и пропасти мрежа социјалне помоћи које су тако добро служиле у овим земљама.“
Класна борба и револуција, као једна од најважнијих Марксових тежњи, коју Иглтон детаљно објашњава у овој књизи, указује се данас као поново актуелна уколико се размишља у правцу успостављања праведнијег поретка. „Док пишем, незапосленост на Западу већ се мери милионима и постојано се све више повећава, а урушавање капиталистичких привреда предупређено је само присвајањем хиљада милијарди долара од сопствених грађана у финансијском шкрипцу“ – истиче Тери Иглтон . моментальный займ на карту без проверок с плохой кредитной историейзайм онлайн на карту без проверки кредитной историизайм 150000