Комедијица за четири лица

Почетак сезоне у Звездара театру

pozoriste-1Пише Рашко В. Јовановић

Како је Небојша Ромчевић једно властито искуство преточио у духовито комедијско штиво, које је Егон Савин режирао настојећи да извођење има не само динамичан ток него и инвентивно приказане призоре и у таквом настојању – потпуно успео

[restrict]

Када се пре више година наш познати драматичар Небојша Ромчевић, у својству професора Факултета драмских уметности, упутио у Париз да одржи предавања на једном од престоничких факултета, обрео се на тамошњем Аеродрому „Шарл де Гол“, и том приликом био изложен несвакидашњем испитивању и задржавању јер је погранична полиција због грешке којом је замењен идентитет нашег писца у рачунару (вероватно и због чињенице да је Србин) приступила „посебном третману“. То искуство преточио је Ромчевић у комедијицу за четири лица где се главни јунак средњошколски професор францускога језика Радиша упутио у Париз да однесе сарме својој кћери, која живи и ради у Француској. Пошто долази из Србије, али и због таквог пртљага, почеће неспоразуми на аеродрому, који ће кулминирати када полицајци из Франкфурта добију податак да је у питању веома опасан терориста! И мада се Радиша на све могућне начине труди да докаже чуварима реда да нису у праву, полицијски поручник, пошто је с великим апетитом појео неколико сарми из пакета, понудиће му нагодбу: „Ви сте Србин, лакше је вама да признате да сте злочинац, него да ја уверим Немце да су погрешили!“ На то ће му Радиша одговорити: „Па ми и у школи имамо бољи компјутер од вас… Не може компјутер да зна о мени оно што ја не знам! Ваљда бих знао да сам дигао себе у ваздух… То човек мора да примети!“ Значајно је шта ће о Радиши рећи капетан Жан-Клод М’Бебе, пореклом из неке француске афричке колоније, који је у компјутеру „пронашао“ податке о њему: „Тако су рекли Бугари, а Румуни потврдили Хрватима и Словенцима. Да су рекли Чеси… Данцима… да има три звездице. О њему ни ’Викиликс’ не сме да пише.“ Како се види, ситуација подсећа на збивања у Нушићевом Сумњивом лицу, с тим што проблем на аеродрому неће разрешити срески начелник, већ амерички официр Џек Бауер, чија је реч последња: „Ја потврдим идентитет, ви потврдите хапшење и ми поделимо награду на три неравноправна дела. Је л’ може? Може.“ Додајмо да су полицајци, упутивши Радишин пакет на бактериолошки предмет, дошли до сазнања да је месо у сармама аргентинског порекла стајало у хладњачи двадесет година!
Гледаоци су се смејали свему што се догађало на сцени. И било је смешно, мада је у исти мах било и жалосно.
Ово духовито комедијско штиво режирао је Егон Савин настојећи да извођење има не само динамичан ток него и инвентивно приказане неочекиване призоре са смешним изненађењима. У таквом настојању редитељ је потпуно успео. Било је ту свега – почев од претресања до пресвлачења, телефонирања и неспоразума око тога како овог „терористу“ искористити за добијање расписане награде и слично. Четворица глумаца (Младен Андрејевић, Радослав Миленковић, Александар Ђурица и Марко Баћевић) својски су се заложили да обаве своје сценске задатке.
Костим Јелене Стокуће одликовао се карикатуралним елементима у креацији француских полицијских униформи и накићеношћу ордењем и лентама кад је у питању амерички официр, док је Радиша личио на скромног, осиромашеног професора. Било је пријатно гледати ову духовиту комедију о нашем времену, која је изазивала громки смех и бројне аплаузе. Леп почетак сезоне у Звездара театру.

[/restrict]

ПАСИВНО ПУШЕЊЕ
ПИСАЦ
Небојша Ромчевић
ПОЗОРИШТЕ
Театар Звездара – Сцена „Бата Стојковић“
РЕДИТЕЉ
Егон Савин
СЦЕНОГРАФ
Весна Поповић
КОСТИМОГРАФ
Јелена Стокућа

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *