Почетна / Култура / КА СЛОВЕСНОМ ИШЧИТАВАЊУ СТВАРНОСТИ

КА СЛОВЕСНОМ ИШЧИТАВАЊУ СТВАРНОСТИ

katena-mundiПише Владимир Димитријевић

Један лични избор за оне који воле оштро перо и соколово око у писаца

Наравно да Београдски сајам књига не посустаје, иако му многи, већ годинама, проричу смак и слом. Као и сваке године, потписник ових редова је направио, за читаоце „Печата“, личан (надамо се не и необјективан) избор онога што вреди потражити.

САБРАНА ДЕЛА ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА Године 1944, не зна се ни због чега, ни на којим основама, нове власти стрељале су величанственог српског приповедача и путописца Григорија Божовића, великог сина Ибарског Колашина (родног краја омиљеног Вуковог певача Старца Милије) и песника Старе Србије, који је опевао оно трајно не само код својих сународника него и код Арбанаса, чије је чојство и јунаштво умео да поштује као и чојство и јунаштво Срба. Живог и сочног језика, мајсторске прозне кичице, овај писац је, све до почетка деведесетих година прошлог века, био и прећутан и прецртан, да би најзад ове, 2016, добио два тома Сабраних дела у Заводу за уџбенике: у једном тому је проза, у другом су путописи. Приредио их је познавалац Божовићеве прозе Јордан Ристић, с великом пажњом и разумевањем.
Сада се само очекује да Григорије Божовић уђе у лектиру наших школа – не само да бисмо се учили родољубљу него и дубокој човечности, која нема у себи ничег шовенски нетрпељивог и ограниченог. Григорије Божовић је био књижевник, али и заточник и заветник темељних вредности хришћанске цивилизације, што му обезбеђује трајно место у нашој књижевности.

НОВА ИЗДАЊА „ПРОМЕТЕЈА“ Поред сјајних књига новосадског „Прометеја“, које се баве Првим светским ратом (ево и књиге о логору Нађмеђер Исидора Ћуковића), ове године нас је обрадовао наслов Срби у Хабзбуршкој монархији 1526–1918 (аутори: Дејан Микавица, Ненад Лемајић, Горан Васин, Ненад Нинковић). Ова књига, свакако, даје нови допринос познавању више него битне теме српске историографије. Ту је и књига норвешког академика Свена Менесланда, „Србија у 19. веку очима странаца“, у којој је, с његовим предговором, објављен низ одломака из путописа странаца кроз Србију поменутог века, с бројним досад непознатим илустрацијама о животу Срба у селу и граду, на путу и у храму, које су радили најпознатији илустратори европских недељника оног доба из Чешке, Италије, Француске, итд.

CATENA MUNDI И ове године „Catena mundi“ понудила је низ нових и занимљивих наслова: Слободан Рељић Медији и Трећи светски рат, Милош Ковић Упоришта, Коста Чавошки Велеиздаја у вишеструком поврату, Никола Милошевић Карактер као судбина, Слободан Антонић Демонтажа културе, Маринко Вучинић Анатомија Друге Србије, Антоније Ђурић Црвена куга). Ту је и друго, допуњено издање драгоцене студије др Срђе Трифковића Усташе – Балканско срце таме, које се бави усташким покретом с обзиром на међународне околности и услове доласка на власт у Хрватској. Незаобилазна су и Ломпарова Полихисторска истраживања, а вреди поменути Момо тражи Капора Драгана Хамовића (бави се питањем идентитетске потраге у Капоровој прози) и Ти, међутим Јована Пејчића (о књижевном Београду).
Наравно, не може се мимоићи трећи том енциклопедије српског народа „Catena mundi“, коју је њен творац Предраг Драгић Кијук замислио као отворену књигу, спремну за нова трагања и дописивања: „На хиљаду страна великог формата, са 110 аутора из Србије и света и 15 мало познатих географских карата, трећи том Catena mundi доноси огледе о темељном значају косовског завета, прећуткивању истине о Летопису попа Дукљанина, Титовом ставу према рушењу Његошеве ловћенске капале, македонизацији Старе Србије, исламизацији и арнаућењу Срба на Космету, миту о богумилском пореклу босанских муслимана, границама српског језика, улози Степинца у НДХ, Србима и брозомори итд.“ каже директор ове издавачке куће Бранимир Нешић.

КУЋА „БЕРНАР“ Издавачка кућа „Бернар“ не одустаје од књига без којих се не може замислити богата културна средина. Коначно је завршено објављивање Честертонових изабраних дела, а појавио се и низ наслова класика руске хришћанске прозе, попут Шмељова. Изашло је и пет томова огледа и проповеди једног од најслушанијих и најчитанијих руских свештеника данас, врсног аналитичара безбожне савремености Андреја Ткачова. У сарадњи с московским Фондом стратешке културе, „Бернар“ је објавио и драгоцен зборник радова с научног скупа „Канонизација Алојзија Степинца: изазови и одговори“, као и књиге Слободана Жуњића Бог филозофа у антици и Горазда Коцијанчича Еротика, политика итд./ Три опита о души (у сарадњи с издавачком кућом „Отачник“).
Историчар Александар Раковић понудио је низ текстова сабраних у књизи Историја, политика, вера (од оних о Првом светском рату, преко тумачења улоге римокатолицизма у НДХ и геополитике верских превирања на постјугословенском простору, до сведочења о страдању хришћана на Блиском истоку, руских тема и анализа филмова који се баве нашом историјом).
За сладокусце који воле оштро перо и соколово око Небојше Васовића, црњансковског апатрида из Торонта, ту је књига Европски давитељи из нашег сокака, која показује да паланка станује у грудима другосрбијанаца, а не у умовима оних који су спремни да мисле храбро и другачије од „мејнстрима“.

САГА О ПРАВОСЛАВНИМ КЕЛТИМА, ШКОТИМА, ИРЦИМА… Да је неки хришћанин, којим случајем, у осмом веку кренуо из своје црквене заједнице у северноафричкој Картагини на пут ка Хибернији (данашњој Ирској), свуда је, ако има препоручено писмо свог епископа, могао да присуствује богослужењима и да се причести. До 1054, када је Рим коначно затражио не само част него и власт у хришћанској васељени, Црква је била једна – дисала је једним Духом светим, и давала мученике, подвижнике и свеце заједничке Истоку и Западу. Библиотеке „Образ светачки“ и „Очев дом“, које се, већ две деценије, баве издавањем православне литературе врхунског квалитета, ове године су, између осталог, објавиле наслове које на српском језику до сада нисмо имали: књигу о православним Келтима, Шкотима, Велшанима и Ирцима, под насловом С Господом звезда и океана – Келтско добротољубље/ Живот и подвизи православних Келта (приредио Матеј Арсенијевић) и Острво небеско и Земља живих – Кад је Енглеска била православна/ Житија и подвизи англосаксонских Светих. Ако желите да се упознате с духовним плодовима православног Запада, од Светог Патрикија (Патрика) Ирског, преко Светог Брендана Морепловца, до Светог Кутберта Линдисфарнског, штанд „Образа светачког“ не треба да заобиђете.

Владан Вукосављевић, министар културе
КУЛТУРА ЧИТАЊА НИЈЕ ЗАМРЛА

vladan-vukosavljevicВрло сам задовољан овогодишњим Сајмом књига, све делује охрабрујуће. Неке прогнозе предвиђају да ће рекордна посета од око 170.000 људи на Сајму 2015. бити оборена, и књига се на моју и нашу радост враћа на велика врата. Имамо разлога за разуман оптимизам. Драго ми је, и свима треба да буде драго, што култура читања није замрла у Србији. Напротив, она се развија из године у годину и, без сумње, уз велику заслугу Сајма књига.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *