Почетна / Документи / Грађа за речник 28 – Успон и пад медиокритета

Грађа за речник 28 – Успон и пад медиокритета


Време тражи људе за извршење неодложних послова, а изабраници тим пословима дају печат и боју. Постоје, међутим, раздобља кад се време као налогодавац разлени, кад не поставља важне задатке; тада на сцену ступају медиокритети. Шта у прилог овој тези говоре животи и биографије Жака Ширака и Јосипа Броза?

Две телевизијске емисије, једна француска, друга српска, наведоше ме да размишљам о ономе што се некад звало улога личности у градњи историје. Време тражи људе за извршење неодложних послова, а изабраници тим пословима дају печат и боју. Али има, изгледа, раздобља кад се време као налогодавац разлени, кад не поставља важне задатке ; тада на сцену ступају медиокритети. Вишечасовни документарни програм на париској, и разговор са једним публицистом на београдској телевизији, бацили су занимљиво светло на животне путеве председника Ширака и Броза. Један је мртав већ тридесет пет лета, док је други у животу, „али у рђаву“ како се, у вези са робовањем Краљевића Марка, изрази народни певач. Поред успешности у запоседању власти, заједничка им је црта одбојност према Србима. Аустроугарски каплар се целог живота борио против нашег хегемонизма, док је други, уочи бомбардовања 1999, изјавио да смо народ без вере и морала (sans foi ni loi). Увреду бисмо могли и опростити, отписати је на утицај медијске кампање, и на пролазно непријатно искуство са босанским Србима, будући да он никаквих знања о нама нити занимања за нас, по природи свог положаја, није имао. Један такорећи недужни клеветник, непријатељ по савезничкој обавези, у свакодневном животу љубазан и драг човек, како само деца из добрих кућа могу бити. Гурнут у политику без нарочитог плана, без посебне жеље и воље: за ту је делатност свако једнако неспособан и способан. Ко не зна шта ће са собом, нека се препусти јавном животу и он ће га некуда већ одвести. Политичка животиња у зоолошком врту безобзирног такмичења, принуђена да савлађује бројне препреке, да избегава подвале и замке, четрдесет година у арени где један погрешан корак води у пропаст, али су и васкрсења из мртвих могућна. Још у младости освојио је посланичко место, затим је био државни секретар за економију и финансије, министар за односе са Парламентом, министар пољопривреде, министар унутрашњих послова, председник Владе, градоначелник престонице, да на месту председника Републике проведе 11 година, 11 месеци и 29 дана. Какав успех… у успевању! Ниједна од побројаних функција није га посебно привлачила, све му се то наместило, бацало га тамо-амо, уздизало га и обарало, те је, ношен слепом силом, бринуо једино о томе како да се одржи у седлу, не стижући да се дубље упушта у питања везана за смисао и правац историјских збивања.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *