Почетна / Регион / Заокрет од 360 степени

Заокрет од 360 степени

plenkovic-hdzПише Слободан Иконић

Без обзира на популистичку и националистичку реторику две водеће странке, најновији хрватски избори, одржани у недељу, показали су да ХДЗ и СДП више нису политички господари земље јер власт више не може да се састави без треће опције – малих странака

Изборни расплет једногодишње политичке драме није донео ништа ново у односу страначких снага, осим што је огољено показао да у Хрватској, која је већ три године чланица Европске уније, национализам и свађа са суседима и даље остају главна одлика тамошње политичке сцене.

Према изборним резултатима, Хрватска демократска заједница добила је 61 мандат у новом сазиву Сабора (у претходном је ХДЗ имао 59), а Народна коалиција око СДП-а 54 (после прошлих избора 56). Коалиција „Мост“ је трећа са 13 саборских заступника (имала је 19), а „Живи зид“ четврти са 8. Истарски ИДС је узео три, Коалиција за премијера Милана Бандића (градоначелника Загреба) два мандата, а по један мандат освојили су Хрватски демократски савез Славоније и Барање (ХДССБ) у чијем је Председништву и ратни злочинац Бранимир Главаш, и, захваљујући гласовима у дијаспори, Независна листа бившег ХДЗ-овца Жељка Гласновића. Осам мандата припада представницима националних мањина (Србима три, по један Италијанима, Мађарима, Ромима, Чесима/Словацима и, заједнички, Словенцима, Бошњацима, Албанцима, Црногорцима и Македонцима).

За састављање владе потребна је подршка 76 од укупно 151 посланика у Сабору.

Српску националну мањину у Сабору Хрватске поново ће представљати чланови Самосталне демократске српске странке (СДСС), њен оснивач и потпредседник Милорад Пуповац, као и Миле Хорват и Борис Милошевић.

[restrictedarea]

milanovic-sdpМОРАЛНИ ПОБЕДНИК И ГУБИТНИК Морални победник ових избора је, са осам освојених мандата (осам пута више него у претходном сазиву), „Живи зид“ чији су челници одмах поручили да неће бити део нове владе, без обзира на то која ће је странка формирати. „Живи зид“ са својим партнерима, политички феномен настао из „удруге која спречава деложације како би указала на проблем неотплативости дуга“, чија се платформа описује као популистичка, антиестаблишментска и антиглобалистичка, део је ширег тренда у западним демократијама и очекивани резултат бунта младих и родитеља оних младих који сада живе и раде у иностранству. Како се оцењује, успех „Живог зида“ јасна је порука да бројни грађани више не желе овакву Хрватску која има дубоке проблеме с функционисањем извршне, судске и законодавне власти. Истовремено, то је глас из бунта, јер „Живи зид“ својим децидираним одбијањем коалиције с било којом опцијом не доноси ништа. Њихов глас, напомиње се у анализама, можда ће се чути у Сабору, али без полуга власти у својим рукама они неће моћи да донесу праву промену. Истовремено на уму треба имати и да њихово бирачко тело чине млади и незадовољни грађани, склони радикалним идејама – управо онакви који су, „Сиризом“, успели да уздрмају Грчку.

С друге стране, главни губитник недељних избора је лидер СДП-а Зоран Милановић, који је изразито шовинистичким и антисрпским ставовима сам себи одбројао дане, показавши да ружна реторика није резервисана само за странке на националистичкој десници. Ни деда усташа кога је Милановић волшебно изнедрио током кампање, ни додворавање ратним ветеранима у коме је Србе назвао „шаком јада“ а Босну и Херцеговину „шит“ државом, па је избио и међународни скандал, нису му донели довољно гласова за формирање владе. Уместо додатних гласова, добио је додатно исмевање, после чега је морао да одступи с места председника странке.

 

ПЛЕНКОВИЋЕВ УСПЕХ Због рушења сопствене владе, коју су претходно формирали заједно с „Мостом“, чинило се да ће ХДЗ изгубити ове ванредне изборе. Али догодило се супротно. А тријумф новог председника ХДЗ-а Андреја Пленковића показао се утолико вреднијим баш зато што је победио Милановића, коме је пре два месеца предвиђана уверљива резултатска надмоћ.

На такав исход сигурно нису утицале теме које се тичу живота грађана, њиховог стандарда, корупције…, иначе непријатне за обе водеће партије. Већ Србија и Срби – добитна карта за сваку политичку игру у Хрватској.

Захваљујући фокусу на Србима уместо на решавању конкретних животних проблема, ХДЗ је избегао многа „минска поља“ која је сам себи у прошлости поставио и вуче их као хипотеку. Ова странка сматра се одговорном за накарадну приватизацију друштвеног власништва и покровитељски однос према настанку многобројних хрватских тајкуна, који су опустошили тамошњу привреду. Једина је политичка странка којој се суди за корупцију (случај Иве Санадера, бившег лидера ХДЗ-а и хрватског премијера). И ове превремене парламентарне изборе проузроковао је ХДЗ управо због мутних послова њиховог досадашњег председника Томислава Карамарка и његове супруге. Поново је ХДЗ укључен у нетранспарентно финансирање, јер је узео кредит од приватне фирме за коју је јавност тек накнадно сазнала. А и Карамарковом наследнику Андреју Пленковићу замера се што није приказао своју имовину…

Осим формирања владе, пред ХДЗ-ом је, сматрају аналитичари, још један посао, а то је чишћење партије од екстремних десничара. То ће бити можда и тежи задатак од састављања владе јер резултати избора по појединим изборним јединицама показују да су најрадикалнији чланови ХДЗ-а освојили највише такозваних преференцијалних гласова (бирачи заокружују једног кандидата с листе кога би желели да виде у Сабору). Међу таквима је и досадашњи министар културе Златко Хасанбеговић. А то би могао бити озбиљан изазов за Пленковића.

petrov-most

ПОСТИЗБОРНЕ КОАЛИЦИЈЕ Нове владе, међутим, неће бити без постизборних коалиција. Иако се као могућа опција за политичку стабилност у почетку наводила велика коалиција ХДЗ-а и СДП-а (барем на основу Милановићеве јавно изражене жеље за стабилном владом), она је после избора најмање реална. Чињеница је и да су сада мале партије опет препуне уцењивачког потенцијала, и несумњиво ће имати несразмерно много утицаја на формирање нове хрватске владе. У овом тренутку намеће се (најизгледнија) коалиција ХДЗ-а с „Мостом“, али она представља и мање сигуран пут према политичкој стабилности. Претходна Влада ХДЗ-а и „Моста“, као што је познато, потрајала је само пет месеци. Сада, ХДЗ и „Мост“ заједно, од потребних 76 посланика за формирање Владе, имају 74, што значи да ће им и у случају договора бити неопходна подршка мањина. А за договор с ХДЗ-ом, председник „Моста“ Божо Петров има услов: Хрватска мора да буде корак ближе уређеној и демократској, праведнијој држави, која има право на будућност. И штоперицу је већ укључио: „Они који пристану могу очекивати нашу подршку, од овог тренутка тече рок од пет дана и нећемо се ценкати ни са јамствима ни са поверењем грађана. Ако им је стало до државних интереса и једнакости грађана то могу показати делима, не речима.“

Изјаву су многи протумачили као дрску, али упућенији тврде да Петров, као неко ко жели да буде део власти, тако нешто не би изговорио да не зна много више него што обична јавност слути. А да је то тачно потврдио је управо Пленковић када је, већ следећег дана, најавио разговоре с „Мостом“.

Занимљиво је и размишљање загребачких кругова по коме би ХДЗ могао да искористи садашњи тренутак, у коме је СДП забављен унутарстраначким изборима и тражењем новог председника, и распише још једне превремене изборе, те учврсти власт без „Моста“, а не искључује се сасвим ни могућност да се ХДЗ удружи само с неколико мањих странака које ће имати посланике у парламенту.

 

УТИЦАЈ БЕОГРАДА Извесно је пак, као што оцењује загребачки „Вечерњи лист“, да су избори показали да ХДЗ и СДП више нису „политички господари у земљи“, јер власт више не може да се састави без треће опције. Некадашња премијерка Јадранка Косор указује и да би Београд, преко СДСС-а, донекле могао да утиче на формирање нове хрватске владе. Косорова напомиње да је, с обзиром на то да ни СДП ни ХДЗ не могу ни с Мостом независних листа да формирају владу, једној од ових двеју странака свакако потребан још неко. А то су, према њеним речима, мањине.

Срби у Хрватској највеће поверење указали су Милораду Пуповцу, што није изненађење. Председник Самосталне демократске српске странке освојио је 82,89 одсто гласова Срба из Хрватске, показали су први резултати ДИП (Хрватске републичке изборне комисије). Миле Хорват добио је 59,22 одсто гласова, а на трећем месту је Борис Милошевић са 55,12 одсто гласова.

Пуповац још увек није објавио коме ће указати поверење кад је реч о склапању коалиција, поручивши да ће о томе размишљати тек након објављивања коначних резултата. „Ми смо у протеклих 4 до 5 година изгубили много времена због националистичке атмосфере. Овај пут ће наш избор бити прагматичан у интересу народа који представљамо у Хрватској“, рекао је Пуповац непосредно по затварању бирачких места. А на питање новинара шта ће затражити да би ушао у неку коалицију, напоменуо је да за то постоје два „главна услова“.

„Први услов је да у Хрватској завлада нормално стање у односу са суседима, а друго да ми, и представници других мањина, учествујемо у доношењу одлука и да тако учествујемо у решавању проблема са којима се суочавају наши сународници“, објаснио је, напомињући да су се с променама у ХДЗ стекли услови за нормално стање, чиме је и дао да се наслути правац којим ће тећи преговори о састављању нове коалиционе владе.

Како год, чини се да је у једноме Пуповац у праву. Нова власт мораће да се одлучи хоће ли Хрватска и даље живети у раскораку између прошлости и будућности, чији ресентимани можда доносе тренутну политичку корист, али на дуге стазе само поразе и нестабилност. Од ове одлуке зависиће и трајање и будућност нове владе.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Ранко Р. Спалевић

    Мислите – заокрет за 180 степени.
    360 степени је круг – поново сте на истом мјесту.
    Мислим да се ипак ради о заокрету од неколико степени када је у питању Република Србија, ако се већ изражавамо у степенима.




    0



    0
  2. Kako je moguce da iko prica o ikakvom zaokretu hrvatske politike prema Srbima i Srbiji?
    Zar posle 120 godina intenzivnog genocida nad Srbima i uzasnih poruka iz Zagreba pre samo „120 sati“…
    Oni samo menjaju metod unistenja Srba i srpstva.
    Oni su klerikalno-fundamentalisticka sekta,koja smisao postojanja zasniva na patoloskoj mrznji prema Srbima,ne samo sa ciljem unistenja Srba u Hrvatskoj,VEC UNISTENJA SRBA UOPSTE.
    Onaj ko veruje bilo kakvoj pozitivnoj hrvatskoj politici prema Srbima i srpstvu,jeste ili lud ili glup…naivnih vise nema,oni su od te politike,vec pobijeni.




    0



    0
  3. Некада се говорило о заокрету од 360 степени, док се неки „паметњаковић“ није досетио да је то пун круг који те „враћа“ на место поласка. Тај српски паметњаковић је заразио чак и Холивуд, па смо у пар филмова видели како лик у филму исправља оног другог.

    На Спалевићеву жалост и жалост њему сличних марксистичких материјалиста када су у питању духовне сфере или идеје, тј. било шта што нема везе са физочким врћењем, потпуни заокрет јесте за 360 степени. Онај ко своје идеје/ставове промени за 180 степени промениосе само напола.




    0



    0
    • Ранко Р. Спалевић

      Не бих о физичким и духовним круговимa, јер је суштинска примедба да се ради о „заокрету“ од неколико степени.




      0



      0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *