Сорошева кампања глобалног хаоса

Пише Каролин Глик

Из „Џерузалем поста“, угледног израелског дневника на енглеском језику основаног 1932. године, преносимо текст о милијардеру и самозваном филантропу Џорџу Сорошу који анализира глобалну мрежу и недекларисане циљеве његове организације

Медији главног тока у Сједињеним Америчким Државама изигнорисали су цурење хиљада имејлова Фондације за отворено друштво (Opern Society Foundation – ОСФ) милијардера Џорџа Сороша, које је објавила активистичка хакерска група DCLeaks. ОСФ је средство кроз које је Сорош током последње две деценије усмерио милијарде долара ка непрофитним организацијама у САД и широм света.

 

ГЛОБАЛНА МРЕЖА Документи показују да је Сорош донирао више од 30 милиона долара групама које раде на избору Хилари Клинтон за председницу САД предстојећег новембра, што га чини њеним највећим појединачним донатором. С обзиром на то, чини се вероватним да је медијска подршка Клинтоновој имала извесну улогу у покушају мејнстрим медија да закопају ову причу.

Такође је вероватно, ипак, да барем неки међу уредницима нису успели да схвате зашто су ови процурели документи вредни пажње. Већина информација већ је била позната јавности. Сорошево изобилно финансирање екстремних левичарских организација у САД и широм света документовано је дуже од деценије.

Међутим, не увидети значај шире приче због тога што су многи детаљи већ познати исто је као не видети шуму од дрвећа. Документи које је објавио DCLeaks представљају ударну вест зато што разоткривају шуму Сорошеве мреже финансирања.

Прво што видимо јесте мегаломанска природа Сорошевог филантропског пројекта. Његово ангажовање није заобишло ниједан кутак света. Ниједна област деловања није остала недодирнута.

[restrictedarea]

ЗАЈЕДНИЧКИ ЦИЉЕВИНа површини, бројне групе и људи које он подржава делују неповезано. На крају крајева, какве везе имају климатске промене с илегалним миграцијама Африканаца у Израел? Какве везе покрет „Окупирајмо Волстрит“ има са имиграционом политиком Грчке? Али чињеница је да пројекти које Сорош подржава деле заједничке основне атрибуте.

Сви они делују на поткопавању способности националних и локалних власти у западним демократијама за очување закона и вредности њихових нација и заједница.

Сви они раде на ометању слободе тржишта, без обзира на то да ли је реч о финансијским, идеолошким, политичким или научним тржиштима. Они то чине у име демократије, људских права, економске, расне или сексуалне правде и сличних узвишених термина.

Другим речима, њихов циљ је да подрију западне демократије и онемогуће владе да одрже ред а друштва да очувају своје јединствене идентитете и вредности.

 

ЗАСТРАШИВАЊЕ ПОЛИЦИЈЕ Покрет „Црни животи су важни“ (Black Lives Matter, БЛМ, настао у САД због наводног прекомерног полицијског насиља према црнцима – наша прим.), који је током прошле године добио 650.000 долара од група које контролише Сорош, представља класичан пример оваквог деловања. Донедавно, полиција је била универзално поштована у САД као унутрашњи еквивалент војсци. БЛМ се појавио као друштвена снага која настоји да исполитизује подршку полицији. Његов централни аргумент јесте да, у САД, полиција не делује у корист добра, омогућавајући друштву да функционише кроз очување закона и реда. Уместо тога, полиција је оруђе белачке репресије над црнцима. Спровођење закона у већински афроамеричким срединама је под нападом као инхерентно расистичко.

Агитација БЛМ-а, која је оптужена за инспирисање убијања полицајаца у неколико америчких градова, изазвала је две врсте одговора међу полицајцима. Прво, они су деморалисани, будући да се осећају криминализованим због покушаја да своје градове учине сигурним од криминалаца. И друго, смањена је њихова одлучност да примене силу у ситуацијама које захтевају примену силе. Страх од кривичног прогона с једне стране, и јавне осуде због „расизма“ с друге, учинили су да полицајци радије бирају неактивност чак и у ситуацијама које захтевају њихово деловање.

Деморализација и застрашивање полиције ће, врло вероватно, изазвати оштро повећање броја насилних кривичних дела.

 

ПОДРШКА МИГРАНТИМА А ту су и Сорошеве акције у корист незаконите миграције. Од САД до Европе до Израела, Сорош широм света спроводи акцију у којој миграције користи како би поткопао националне идентитете и демографски састав земаља западне демократије. Процурели имејлови показују да су се његове групе мешале у европске изборе како би били изабрани политичари који подржавају политику отворених граница за мигранте из арапског света, и да финансијски и на друге начине подржавају новинаре који са симпатијама извештавају о мигрантима.

Сорошеве групе и на терену помажу нелегалним мигрантима да уђу у САД и у Европу. Оне су покушале да утичу и на одлуке Врховног суда САД о нелегалним мигрантима из Мексика. Оне сарађују са муслиманским и другим групама како би демонизовали Американце и Европљане који се противе отвореним границама.

И у Израелу се Сорош супротставља владиним покушајима да заустави прилив нелегалних миграната из Африке преко границе с Египтом.

У сржи његових настојања да легализује миграције стоји идеја да се државама не сме дозволити да штите своје националне идентитете.

Ако је расистички што Грци покушавају да заштите свој национални идентитет тако што ће покушати да блокирају улазак милионима Сиријаца на њихову територију, онда је расистички и да Грчка – или Француска, Немачка, Мађарска, Шведска, САД или Пољска – уопште постоје.

 

АТАК НА ИДЕНТИТЕТ Паралелни с овим покушајима су и други, усмерени ка одузимању права западним демократијама да сачувају своје традиционалне друштвене норме. Групе које подржава Сорош, на пример, не стоје само иза подршке геј браковима већ и унисекс јавним купатилима. Оне не подржавају само право жена да служе у борбеним јединицама него се залажу и да војници на силу живе у унисекс касарнама. Другим речима, они подржавају иницијативе којима је циљ да се грађанима западних демократија ускрати право да очувају било какву дистанцу између себе и Сорошевог одабцивања њихових најинтимнијих вредности – њихове сексуалне приватности и идентитета.

Што се тиче Израела, групе које подржава Сорош настоје да делегитимизују сваки аспект израелског друштва, проглашавајући га за расистичко и нелегитимно. Палестинци су у фокусу његових напада. Он их користи како би доказао да је Израел расистичка држава. Сорош финансира умерене левичарске групе, радикалне левичарске групе, израелско-арапске групе и палестинске групе. На различите, комплементарне начине, ове групе саопштавају својим циљаним публикама да Израел нема права на самоодбрану или да спроводи своје законе над својим нејеврејским грађанима.

У САД, Сорош подржава групе, од БЛМ-а до „Џеј стрита“, које настоје да опирање Израелу учине друштвено и политички прихватљивим.

Суштина Сорошевог деловања, од Фергусона до Берлина до Јерусалима, јесте да изазове нереде и хаос тако што локални органи власти, које парализују групе које он подржава, неће бити у стању да осигурају друштва, па чак ни да се кохерентно договоре да уопште и заслужују сигурност.

 

ЕФЕКАТ ТРАМПА У много чему, кампања Доналда Трампа није искључиво директан одговор Клинтоновој, већ и самом Сорошу.

Позивајући на подизању зида на граници, подржавајући излазак Британије из ЕУ, подржавајући Израел, подржавајући привремену забрану имиграције муслимана и подржавајући полицију против БЛМ-а, Трамп се директно супротставља Сорошевом деловању вредном више милијарди долара.

DCLeaks је разоткрио огромне размере левичарске кампање коју Сорош финансира против самих темеља либералних демократија. Покрети „директне демократије“ које Сорош подржава нису ништа друго до позиви на владавину руље.

Народи Запада морају да схвате заједничке основе свих Сорошевих акција. Они такође морају да схвате да једини одговор на ове кампање субверзије с предумишљајем јесте устанак народа Запада у одбрану својих националних права и њихових личних права на безбедност. Они морају да стану уз своје националне институције које гарантују ту безбедност, у складу с владавином права, и да очувају и одбране своје националне вредности и традиције.

Тихи ремонт америчког правосуђа

Случај је удесио да се, упоредо с „Џерузалем постом“, деловањем Џорџа Сороша позабавио и амерички портал „Политико“, медијска организација која несумњиво припада тамошњем мејнстриму. „Политико“ открива како Сорош „испод радара“ купује утицај на америчко правосуђе како би га уобличио по мери својих циљева, какви год они уистину били.
„Док политички инжењери америчких избора своје милионе долара убацују у председничке и конгресне изборе који имају велики публицитет, мегадонатор Демократске партије Џорџ Сорош своје богатство усмерава у кампању која се 2016. године води испод радара, како би унапредио један од основних циљева прогресивног покрета – преобликовање америчког правосудног система. Милијардер је усмерио преко три милиона долара у седам локалних избора за окружног тужиоца у шест држава током протекле године“, пише „Политико“. „Његовим новцем подржани су афроамерички и латиноамерички кандидати за ове моћне локалне улоге, при чему су се сви кандидовали с платформом која дели главне Сорошеве циљеве“, а они се своде, како је макар званично прокламовано, на смањивање расне дискриминације у казненој политици, као и на њено ублажавање због чега ће више преступника остати на улици уместо да заврши у затворима.
Али откуд фокус баш на окружне тужиоце? „Тужилац поседује највећа дискрециона права у систему. Зато је то место важно“, наводи „Политико“, прецизирајући да „тужилачка дискреција окружним тужиоцима пружа огромну улогу у формулисању оптужница и изрицању казни на које ће оптужени бити осуђен“. Због тога, значајан број окружних тужилаца који би, изабрани Сорошевим новцем, заступали његове ставове у погледу казнене политике, овом би милијардеру донели озбиљан, на први поглед невидљив, утицај на читаво америчко правосуђе.
Довољан разлог да кампања буде настављена. „Иако је Сорош уложио озбиљан новац 2015. и 2016. године, шира национална акција у погледу локалних избора за окружне тужиоце биће интензивирана током неколико наредних година, захваљујући дугорочном планирању и регрутовању кандидата“, наводи „Политико“.

Велики мештар свију хуља

„Печат“ је још 2009. године, у свом јубиларном 50. броју, објавио опширан додатак о Џорџу Сорошу у којем је представљен животни пут и разобличено деловање овог „хуманисте“ који је, после хакерског напада и цурења хиљада докумената Фондације за отворено друштво коjу он води, доспео у жижу светске јавности. Откривени документи потврдили су тачност „Печатових“ закључака да су Сорошеви мешетарски прсти, преко његове мреже организација, уплетени у готово све озбиљније кризе у свету.

[/restrictedarea]