Посвета великанима српске државотворне мисли

IMG_1198Пише  др Драгана Стојановић

Ово дело буди и емоције, највише због осећања посрамљености што се о многим важним личностима српске историје тако мало зна, како кроз школско образовање, тако и кроз личну (не)образованост или (не)обавештеност

Читањем ове студије, садашњим и будућим генерацијама пружа се изванредна прилика за увид у развој српске државотворне мисли, посебно за појединачно упознавање живота и рада носилаца ових идеја. У ствари, то је и племенит подухват, односно заслуга аутора због које му шира, а не само научна, јавност дугује захвалност! Књига Српска државотворна мисао – Нови век разматра период од 17. века до Другог светског рата. У овој обимној и драгоценој грађи, представљено је деловање 22 истакнуте и славне личности српске историје. Мимо обичаја за ову врсту приказа, наводимо и њихова имена управо као податак који говори о свестраности и тежњи аутора да читаоцу пружи комплетан увид у ову историјску, националну и политичку тему. Кроз студију др Симеуновића као веома различити носиоци државотворне мисли „дефилују“: гроф Ђорђе Бранковић (умро 1711), архимандрит Јован Рајић (умро 1801), Карађорђе (убијен 1817), Филип Вишњић (умро 1834), кнез Иво од Семберије (умро 1840), Димитрије Давидовић (умро 1838), Милош Обреновић (умро 1860), Вук Караџић (умро 1864), Његош (умро 1851), Јеврем Грујић (умро 1895), Стојан Новаковић (умро 1915), генерал Јован Мишковић (умро 1908), Васа Пелагић (умро 1899), Апис (стрељан 1917), Милован Миловановић (умро 1914), Јован Скерлић (умро 1914), Гаврило Принцип (убијен/стрељан 1918), Јован Цвијић (умро 1927), Никола Тесла (умро 1943), краљ Александар (убијен 1934), Сима Марковић (умро 1939), кнез Павле (умро 1976).
Изношење аутобиографских чињеница, као и друштвених околности живота и дела великана српске мисли није сувопарно. Напротив. Као што аутор посебно истиче – основна мисао водиља свих поменутих личности (близу 300 година уназад, тј. до средине 20. века) јесте слобода целокупног српског народа. „Технике“ за остварење ове велике идеје крећу се од приказивања благости јаких моћних држава/државника до буна, мача, преговарања ради успостављања демократских принципа, владавине закона, ограничења апсолутизма/деспотизма владара итд. Свака од наведених историјских личности своје идеје је образлагала у контексту могућих историјских услова, са изразитом визијом стварања државе за живот слободних грађана. Као политички мит, као вечита тежња за остварењем ових идеја нуде се многобројне људске врлине: моралност, духовност, етика, правичност, поверење, одважност, неустрашивост, храброст и, изнад свега, просветитељство, тј. просвећење народа. Ово нас спасава од великих зала: вазалног односа, зависти, сујете, личних властољубивих амбиција, свађа итд.
Ова књига буди емоције због осећања посрамљености што се о овако важним личностима српске историје тако мало зна, како кроз школско образовање тако и кроз личну (не)образованост или (не)информисаност.
Будући читаоци ће у ауторовој садржајној студији пронаћи инвентивне мислиоце, у порукама мудрости које могу бити путоказ ка разумевању настајања државотворних мисли српског народа кроз векове.
Француска с правом памти и уздиже на пиједестал људе као што су били: Волтер, Дидро, Русо, Монтескје, Мирабо, Робеспјер и сл. Ми, Срби, и садашња и прошле генерације, слабо познајемо ко су све били виђени људи који су својим делима заслужни за стварање српске државотворне мисли. Истовремено многи од њих су, нажалост, већ за свог живота доспели у сиромаштво, заборављени чак и од својих присталица. Можда ће неке будуће генерације променити овај приступ кад већ нисмо ми.
Проф. др Драган Симеуновић редован је професор на ФОН-у Београду, на коме предаје Историју српске политичке мисли; на докторским студијама води предмет Савремена политичка филозофија. Написао је осамнаест књига, приредио бројне зборнике и хрестоматије, руководио је пројектима у земљи и иностранству и објавио је преко 230 прилога у домаћим и иностраним научним часописима и зборницима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *