Непријатељ неће ако не може!

Оно што ником у свету није забрањено, нити било ком пада на памет да забрани, Србима се брани. Швајцарци бар десетак пута годишње организују референдуме и нико не диже буку због тога

Sрби из Републике Српске, њима су се придружили Срби из Србије и Европе, одржаше референдум. Одбранише право на државни празник и крсну славу. Ко крсну славу слави, она му и помаже, каже народна пословица. Честитам од срца свим Србима који су за своју и нашу државу Републику Српску гласали.

[restrictedarea]

КО НА ЗЛО НАВОДИ… Није било лако. Окупила се похлепна евроунијатска багра подржана од Вашингтона и Ватикана, да уз помоћ владајуће малене, али зле касте из нечега што називају држава БиХ или не БиХ, да на сваки начин онемогуће Србима одржавање референдума. Оно што ником у свету није забрањено, нити било ком пада на памет да забрани, Србима се брани. Швајцарци бар десетак пута годишње организују референдуме и нико не диже буку због тога. Не позива се на саслушања, рат, убијање, уништење државе, протеривање народа. Референдум, творевина демократије, ником не смета сем кад су Срби у питању. Кад су Срби у питању, онда странац забрани гласање у Брчком. Шта има Срби да гласају. Сви заборављају српску народну пословицу: Ко на зло наводи, гори је од онога ко зло чини. Ваљда ће неко упитати Бакира, Сефера и остале зашто на зло позивају. Међународно право познаје и кажњава позив на злочин или подстрекивање на злодело.

Инцко који за велике новце глуми некаквог представника – кад се све сабере, плаћен је као Бред Пит, а лош је глумац – тороче како је референдум противуставан, како су могуће разне манипулације и да ће он казнити организаторе референдума. То прича назовидипломата из Аустрије која није у стању да одржи нормалне изборе за председника своје државе.

У Аустрији су пролетос прво изабрали председника који је победио преко поште, то јест поштанским гласовима. Онај други који је победио на гласачким местима, изгубио је преко поште. Додуше, кад су све резултате сабрали, показало се да је у неким варошицама излазност бирача била и 150 одсто. У Вајдховену, маленој вароши величине Варварина, право гласа је имало 9.026 бирача. Гласало је 13.262. Изборна комисија рече да је у питању вероватно грешка која неће утицати на коначни резултат?! Суд је поништио назовиизборе и председника још нису изабрали.

Другог октобра ове године су избори заказани, па отказани. Гласачки листић има неку грешку. Не умеју ни листић да штампају, а другима соле памет. Из такве државе стигне некаква вуцибатина и објашњава шта је исправно. Нека прво то своје огромно знање примени у Аустрији. Ако не умеју да организују изборе, нека плате агенцију, може из Републике Српске или из Велике Британије. Имаће потпуно демократске изборе. С гаранцијом.

 

АЖДАЈА ЈЕ НЕЗАСИТА Јован Цвијић бележи да му је један енглески политичар у време анексије у поверењу рекао: „Аустроугарска је употребила више војничких средстава да држи у покорности народ Босне и Херцеговине од 1,5 милион, него Енглеска у Индији, где има скоро 300 милиона становника.“ Зато је најбоље Инцку и сличнима да се не јављају и не држе придике, већ нека прво почисте у свом дворишту, ако га уопште имају.

Добро је што је референдум одржан. Председник Додик са сарадницима је издржао све могуће притиске и није попустио. Правилно је поступио јер велики ће увек гледати да узму или отму што више могу, поготову кад виде да никаквог протеста нема. Погрешно је веровање да ће се јачи смиловати. Уосталом, прочитајмо стихове из народне песме који гласе:

 

То је било, кад се је чинило,

Ни ту био нит оком видио,

Но сам чуо, ђе ми други кажу

Турчин неће, ако те не може!

Србин вели: „Да ако ме неће!“

 

Стихови су из Вукове четврте збирке Српских народних пјесама (помињани у „Печату“ број 201) и забележени су од певача из Црне Горе. Можете реч Турчин заменити, а и не морате, речју окупатор или представник и разумећете поруку народног песника. Неће нам одузети само оно што ћемо бранити. Отпор се мора пружити, јер без обзира колико је отпор снажан, он је увек већа препрека за освајача или отимача, него кад отпора нема. Не смемо се уљуљкивати да ће отимање наше имовине и понижавање нас самих у једном тренутку досадити силницима и да ће своје прохтеве задовољити. То се једноставно не дешава у историји, политици, ни у народној поезији. Аждаја је незасита и док јој се неко не супростави, она ће све прождирати редом. Схватимо ово док још мало снаге у нама има.

Не заборавимо српске јунаке који чаме у хашком затвору и другим евроунијатским казаматима.

 

[/restrictedarea]