Немојте их рађати!

Пише Мара Кнежевић Керн

У којој вези су климатске промене с предлозима за стерилизацију човечанства

Пропагандна машина задужена за производњу панике због климатског отопљавања – појачана уочи климатског самита у Копенхагену 2009 – компромитована је објављивањем тајних мејлова Универзитета Источна Енглеска (УЕА), из којих се, према тврдњама новинара Џејмса Делингпола, види да је „глобално отопљавање“ производ научне теорије завере, а скандал је назван Климагејт.

У међувремену, с обзиром на то да се загревање Планете није одвијало према компјутерским моделима Ал Горових услужних научних лабораторија, термин климатско отопљавање је дискретно замењен термином климатске промене, којим су прикривени прави узроци неочекиваних торнада, поплава, снегова кад им време није, града величине тениске лопте… Климатски хаос, за који многи оптужују експерименте с климатским инжењерингом, постаје алиби за бестијалне предлоге што превазилазе и ране радове Џона Холдрена о тајној, масовној стерилизацији становништва.

[restrictedarea]

ПОЛА ДЕТЕТА – ИДЕАЛНА МЕРА Током предавања на тему „Етика мале породице“ одржаног на Универзитету Џејмс Медисон (Западна Вирџинија), професор филозофије Травис Риедер пред студентима – систематски застрашиваним предстојећом катаклизмом изазваном „климатским променама“ – износи најновије „научно“ вјерују: „Једини начин да заштитимо децу од предстојећих патњи је да их више не рађамо.“

Симптоматично је да се, након првог ешелона климатолога и еколога, ангажованих у „борби против климатских промена“, у пропагандну машину укључују биоетичари, који апелују на свест и савест генерације будућих родитеља, убеђујући их да њихово потомство „очекују незамисливе патње“. Риедер тврди да је пола детета по жени идеална мера за подношљив прилив становништва, па се извињава што је његова жена родила дете одузимајући пола детета неком другом, али се нада да ће тај други бити на висини задатка и одустати од своје половине. Уосталом, „усвајање деце је етички прихватљивије од рађања нових несрећника“, па ће и његова мала породица бити увећана на тај начин, уколико супружници осете потребу за тим.

На питања студената колико ћемо смањити емисију СО₂ уз промену начина исхране и стила живота, Риедер одговара: „За 80 година живота уштедећемо 488 метричких тона, али ако се ограничимо на једно или ниједно дете онда је то 9441 метричка тона. Из публике су питали: „Шта ако би баш то нерођено дете решило проблем климатских промена?“, Риедер одговара: „Није етички рађати децу да би решавала проблеме… Морамо променити културни образац и преузети бригу за будућност без жртвовања (рађања) потомства.“

Ово је било само једно од 16 предавања у организацији непрофитне организације „Достижна будућност“, која настоји да убеди људе да је „климатска криза репродуктивна криза“. Свестан да се оваква политика не може успешно спровести милом, Риедер предлаже увођење прогресивног карбонског пореза на децу, којим би се парови одвраћали од стварања потомства. А на питање везано за економски развој нација с драстично смањеном популацијом, Риедер има спреман одговор: „То би се лако решило отварањем врата климатским избеглицама – популациони инжењеринг је једино решење проблема.“

 

КЛИМАТСКА ТРАУМА „Достижну будућност“ (Conceivable Future) 2014. покренуле су две жене –  Меган Калман и Џозефина Ферорели – с мотом да „климатске промене нису само интелектуални већ и емотивни проблем“. Оне тврде да је наша трагична будућност извесна и „много гора од онога што би нам могло приредити нуклеарно оружје“. Предвиђања ових пророчица базирају се на прорачунима из мајсторске радионице Пола Мартоа и Мајкла Шлакса у њиховом памфлету „Репродукција и карбонски отисак појединаца“. Њихов прорачун неодољиво подсећа на „стручну“ расправу вођену на италијанској ТВ, током које се развио острашћени дијалог око питања: колико анђела може да стане на врх чиоде?

Иако бизарна и крајње морбидна, тема је попримила привид научне расправе, вођене глобално од стране  мултидисциплинарних агената задужених за спровођење Агенде 21. Ребека Кукла, професор филозофије на Универзитету Џорџтаун, подржава ову идеју признајући да ће „ову таксу лакше плаћати богати, док би сиромашни морали да се одрекну деце“. Она при том намеће сопствени, политички коректан став: „Никад нисам могла да разумем потребу да се има сопствено дете. Та тема је табу и ја је отварам, питајући да ли је морално испунити сопствене потребе за рађањем поред толико напуштене деце?“

Заговорници климатског судњег дана свакодневно избацују нове термине за болест цивилизације проузроковану „климатским променама“. Једна од дијагноза је „климатска траума“, што обухвата низ симптома као што су анксиозност, депресија, посттрауматски стрес… Иако су заговорници доктрине шока својим фабрикованим, застрашујућим предвиђањима намерно увели људе у стање шока, они преузимају улогу саветодаваца по принципу: измисли проблем, застраши, донеси решење.

 

ЈАЛОВЕ МАТЕРИЦЕ – РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА У тиму за дезинформације су и „забринути“ психолози што не могу да се одлуче „да ли умањити проблем ради умирења нације или отворено рећи шта нас чека“. Климатске промене – за које у науци нема дефиниције зато што се ради о политичком пројекту – користе се као лажна застава за депопулациону политику „златне милијарде“, уз најневероватније аргументе као што је изјава Ребеке Кукла: „Добровољан допринос колективној акцији која тражи од појединца да се жртвује за заједнички дугорочни интерес једини је рационалан одговор у потрази за решењем. Успостављање такве равнотеже није само политички, социјални и еколошки императив већ и предуслов за ментално здравље.“

Др Вилијам Бригс, професор статистике на Универзитету Корнел, специјализован за науку о атмосфери, медицинску науку, екологију и филозофију, оптужује научнике и политичаре окупљене око COP21 и осталих климатских самита за промоцију лажне опасности од СО₂ и подсећа на то да ниједно њихово предвиђање није испуњено а по њима бисмо већ горели у паклу: „Иако модели климатолога деценијама нису ни приближно остварени, а температура никако не расте како су предвидели, они настављају мантру о апокалипси и судњем дану не би ли постигли крајњи циљ – брисање вишка становништва са лица Земље. Јалове материце су једино решење за климатске промене – све гласније узвикују филозофи, притекли у помоћ климатолозима у удруженом злочиначком подухвату против човечанства.“

Др Брикс наводи имена гласоговорника нове климатске парадигме, међу њима Травис Риедер, што своје теорије објављују човечанству у часопису „Социјална теорија и пракса“ под насловом Популациони инжењеринг и борба против климатских промена (Population Engineering and the Fight against Climate Change).

 

КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ – МОРАЛНИ ПРОБЛЕМ Др Брикс инсистира на неутемељености њихових исфабрикованих теорија, рађених на основу претпоставки и компјутерских модела: „Сви филозофски аргументи почињу нечим што зовемо премиса – претпоставка која мора бити прихваћена како би се могло ићи даље. Прво: они полазе од „несумњиве“ тврдње да су климатске промене једна од најконтроверзнијих моралних проблема с којима се заједница суочава, у смислу ургентности, глобалне распрострањености и обима настале штете. Друго: становништво по њима игра важну улогу у одређивању колико ће се климатске прилике погоршавати… Ради се о бесмисленим тврдњама од којих није могуће почети озбиљан разговор, без подсећања на Аристотелово упозорење да се ’и најмањи степен одступања од истине  касније хиљаду пута умножава’. Уколико ипак желите да имате унуке, преиспитајте озбиљно њихове на силу конструисане моделе.“

Бригс подсећа на климатске промене настале пре него што су могли да се увиде проблеми са СО₂ – поплаве су 1931. убиле преко два милиона Кинеза, а данашњи пожари у Калифорнији далеко су мање распрострањени од оних из 1920. Страшне поплаве су се догодиле 1936. кад је и топлотни талас убио 12.000 Американаца – те године је забележена и највиша максимална температура. Иако је торнадо – и тада – задавао проблеме становништву (чак су и приче за децу о томе говориле), застрашују нас судњим даном и апокалипсом. А ко ће бити најрањивији према том сценарију од деце. Стога су злоупотребили децу нудећи им заштиту: „Немојте их рађати! Продужавајући врсту стварамо нову личност која ће емитовати гасове стаклене баште, а проблем усложњава чињеница што ће и та бића желети да продуже врсту…“

 

[/restrictedarea]