Почетна / Интервју / Лука Волонте – Европска унија не подржава породицу

Лука Волонте – Европска унија не подржава породицу

Luka VolonteРазговарали Немања Зарић и Владимир Димитријевић

Бирократија ЕУ промовише тзв. „грађанска права“ и све екстравагантне облике „грађанске уније“ чиме покушава да утиче на ингеренције унутар породице и додатно погоршава демографску слику

Дуго очекивани Независни глобални индекс о породици (Independend Global Index on Family) коначно је угледао светло дана. Израдила га је Фондација „Нове тере“ (Fondazzione Novae Terrae) из Италије, која је помоћу стручњака са католичког Универзитета у Милану и бројних појединаца и организација широм света прикупила неопходне податке. Центар за заштиту породице из Србије учествовао је у пружању информација за нашу земљу.

[restrictedarea]

Лука Волонте је оснивач и председник поменуте фондације, члан Управног одбора Института „Dignitatis humanae“ и организације „CitizenGO“. Био је дугогодишњи члан италијанског парламента, као и председник Европске партије народа – Демохришћанске групе у Парламентарној скупштини Савета Европе. Истакнути је борац за права породица, права на слободу вероисповести и савести, омладинску политику, промовисање волонтерског рада и против сиромаштва. Добитник је престижне међународног признања – „Scandinavian Human Dignity Award“. Лука Волонте је гост предавач на предстојећој Регионалној конференцији Светског конгреса породица која ће бити одржана 17. септембра у згради Народне скупштине Републике Србије.

Појасните нам темељне претпоставке истраживања које сте спровели. Од каквих полазишта сте кренули у овако захтеван посао?

Истраживање је обухватило не само земље Европе већ и неке државе Северне и Јужне Америке, као и Африке и Азије. Циљеви истраживања су утемељени у томе да кључни међународни документи, као што су Универзална декларација о људским правима Уједињених нација (1948), Међународни пакт о људским и политичким правима (1966) и Међународни пакт о економским, социјалним и људским правима (1966) реафирмишу чињеницу да је породица заснована на браку између мушкарца и жене, да је природна и фундаментална јединица друштва, и да има право на заштиту државе и друштва. Конвенција о правима детета (1989) препознаје да дете има право да познаје своје родитеље и да има право на њихову бригу, те да је породица природна средина за развој и добробит детета. Да би се потпуно и хармонично развила његова личност, дете треба да одраста у породичном окружењу, у атмосфери среће, љубави и разумевања, тако да последично породици треба обезбедити адекватну подршку и помоћ како би лакше могла да преузме своју кључну улогу у друштву.

Држава је дакле у законској обавези да помаже породицу, и један од циљева овог првог издања НГИП је био да покаже у којој мери различите земље ту обавезу испуњавају. Како би се успоставио НГИП, у условима изражених културолошких разлика у различитим државама и друштвима, индикатори коришћени у анализи су подељени у четири категорије: структура породице, економски ресурси, ресурси који потенцијално помажу породицу и социјални ресурси.

Можете ли нам објаснити шта је заправо Независни глобални индекс о породици и зашто је тако значајно оруђе за креаторе пропородичне политике?

Независни глобални индекс о породици (НГИП) нам пружа синтетизоване податке о томе како је породица, а нарочито породица с децом, подржана у различитим светским државама, при чему се у обзир узимају изражене културолошке разлике. Ова анализа почива на дефиницији породице као „стабилне заједнице две хетеросексуалне особе, која је заснована на браку са основним циљем размножавања; која се темељи у сексуалној различитости и реципроцитету, међугенерацијској солидарности и принципу добровољности“. НГИП има два главна циља: анализу структурних карактеристика породице на међународном нивоу ради одређивања пораста или пада тенденције ка формирању стабилних породичних односа; откривања постојања или непостојања адекватне подршке и помоћи породицама.

Од укупно 46 држава обухваћених овом анализом, Србија се налази на поражавајућем 40. месту. Иза нас су једино Пољска, Чешка, Словачка, Перу, Хрватска и Македонија. На ранг-листи предњаче Данска, Нови Зеланд, Шведска, Норвешка и Израел. Каква је ваша процена светске ситуације кад је демографија у питању?

Укупни индекс, и нарочито подиндекси показују да, у смислу жеље за формирањем породице и броја деце, постоје државе у којима би људи, на основу високих економских и осталих ресурса, могли, али не желе, да формирају породице (Данска, Нови Зеланд, Шведска и Немачка), као и оне државе у којима би људи, на основу ниских структурних и економских индикатора, желели, али немају услова за формирање породице (Италија, Грчка, Мексико, Румунија, Србија, Пољска, Словачка, Хрватска и Македонија). Значај Независног глобалног индекса о породици лежи у откривању индикатора неопходних за разумевање проблема са којима се породице суочавају широм света, и што извлачењем закључака, нарочито из подиндекса, можемо доћи до формулисања проблема и самим тим јасног прецизирања неопходних мера потребних за оснаживање породица и унапређење положаја породице као најзначајније – фундаменталне ћелије друштва.

Које су главне препреке у формирању породице, а нарочито вишедетне? Да ли су оне примарно економске, или културолошке и духовне?

Све три наведене препреке су подједнако значајне. Сигурно је да се мора оснаживати заједничко морално схватање и вредновање породице у друштву, али је пресудно имплементирање свеобухватних пропородичних мера, које би обухватиле фискалне, административне и социјалне мере, као и мере везане за запослење и услове рада. Свако новорођено дете треба да се сматра огромним доприносом и богатством за државу, с обзиром на то да новорођенчад нису само дар божји његовим родитељима, већ су и „дар“ за читаво друштво. Имајући непрекидно у виду овај једноставан и разуман став, свака држава је обавезна да спроводи ову насушну потребу: да спроводи мере и стратегије у интересу новорођенчади и породице у целини.

Као што видимо, Србија се налази веома ниско у НГИП, одмах након Италије. Како је могуће да су ове две државе, које традиционално изузетно цене породицу, тако лоше рангиране и шта можемо учинити да обрнемо овај несрећни процес?

Мислим да целокупно цивилно друштво, не само невладине организације већ и црква и религиозни лидери треба да јасно подигну глас и позову све политичаре и политичке организације да подрже пропородичне мере и породице, а нарочито оне вишедетне, јер је то једини пут ка обнови социјалне кохезије и опште добробити друштва и државе. Улога цивилног друштва није значајна само у време предизборне кампање него мора бити активна сваког дана.

Сматрате ли да политичке структуре у Европској унији разумеју значај подршке природној породици као камену темељцу сваког друштва?

Не, Европска унија нажалост не подржава породицу нити пропородичне мере. Још горе је што бирократија ЕУ заправо промовише тзв. „грађанска права“ и све екстравагантне облике „грађанске уније“ (хомосексуалних „бракова“, нап. прев.). Овакви погрешни приступи наносе штету друштвеној кохезији, мешају се и покушавају да утичу на ингеренције унутар породице и додатно погоршавају демографску слику.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *