Излог књиге

Istina-lepota-i-granice-990x580 2Александар Зечевић
ИСТИНА, ЛЕПОТА И ГРАНИЦЕ ЗНАЊА – ПУТ ОД НАУКЕ ДО РЕЛИГИЈЕ
„Службени гласник“

Однос између науке и религије не може се свести на просто избегавање контрадикција. Усклађивање верских учења с постојећим научним теоријама очигледно је важан предуслов за дијалог, али ми се чини да теолози треба да преузму много активнију улогу у овом процесу. Да би премостили дубоки јаз који тренутно раздваја ове две дисциплине, они морају да се потруде да сазнају што је могуће више о новим научним открићима, и да бар донекле разумеју језик којим се служе математика, физика и биологија. Ако то не ураде, шансе да се промени постојећи статус кво биће знатно умањене. Да бисмо боље схватили какву корист теологија може имати од оваквог приступа, замислимо на тренутак да је људско знање налик балону потопљеном у „море“ непознатих истина. У овој метафори свако ново откриће представља ширење балона, а оно аутоматски повећава његову контактну површину с „бесконачном мистеријом“ која га окружује. Ако овој „бесконачној мистерији“ дамо њено уобичајено теолошко значење, следи да стицање било каквих нових знања мора да има позитивну конотацију (пошто нас на известан начин приближава Богу). Није, наравно, неопходно наглашавати да ће права суштина ове дубоке „мистерије“ остати заувек ван нашег домашаја. То не значи, међутим, да је не треба проучавати и да нема смисла веровати да нам сваки нови помак у људском знању пружа нешто бољу слику о њеној природи. У том погледу наука може веома да користи теолозима, али само уколико претходно стекну увид у нека од њених најзначајнијих достигнућа.

Istorija-tajnih-sluzbiВолфганг Кригер
ИСТОРИЈА ТАЈНИХ СЛУЖБИ – ОД ФАРАОНА ДО НСА
„Лагуна“

Волфганг Кригер, један од најбољих познавалаца тајних служби, у овој књизи занимљиво и стручно описује њихов начин деловања и развој током три хиљаде година, почев од старог Египта па до данашњих дана.
Улогу шпијуна у доба Александра Великог тешко можемо да упоредимо с радом савремених обавештајаца који се ослањају на сателите и компјутере. Међутим, основни принципи политике и војног деловања нису се много променили. Неповерење и осећање угрожености од унутрашњег и спољњег непријатеља – било да су узроковани стварном претњом или су пуки производ политичке параноје – основна су оруђа државне власти. Потреба за ухођењем потенцијалног противника ради откривања његових намера, планова и способности последица је управо те врсте несигурности. На таквом политичко-психолошком темељу ницале су тајне службе и развијале се у свим епохама. Открића Едварда Сноудена изменила су начин на који јавност опажа и доживљава тајне службе. Данас је интернет њихово ново бојно поље, а чињеница да обавештајне службе свакодневно нарушавај људска и грађанска права готово да се више не прикрива.
Ова изузетно важна и узбудљива књига зналачки нас упознаје с историјом обавештајних служби и помаже нам да разумемо њихову улогу у структурама моћи.

kira_ester_vvСолмаз Камуран
КИРА ЕСТЕР
„Алгоритам“

Романом „Кира Естер“ позната турска ауторка Солмаз Камуран враћа нас на крај 15. и почетак 16. века, у Европу узбуркану природним катастрофама и крвавим ратовима и побунама. Кроз епске приче од којих је роман састављен, ауторка открива углавном непознату историју сефардских Јевреја, народа који је мирно живео у Шпанији, све до пред крај 15. века, када почињу прогони. Гоњени инквизицијом, убијани од стране друмских разбојника или пак страдали у земљотресима и пожарима, свој кобни пут припадници овог народа углавном завршавају у Турској.
Кира Естер потомак је моћне јеврејске породице Де Толедо из истоименог шпанског града. Необично име носи с разлогом – била је жена посебне природе и изузетне лепоте. Кира је у ствари надимак, та грчка реч значи „трешња“, и симбол је изузетне лепоте, посебно усана, црвених као трешња. Име Естер добила је по својој баки, која је заједно с другим члановима породице настрадала на путу од Толеда до Истанбула.
Читајући дело пратимо необичан живот главне јунакиње, прелепе и амбициозне жене, која не показује емоције, осим када су посао и новац у питању, али у чијој души ври од снаге и осећања. Упознајемо Истанбул 16. века – тај рај на Земљи, синоним за живот достојан само султана, „Алаховог сина“, коме је сва овоземаљска власт припадала, и над војском и народом, а посебно над животима хиљада људи који су радили за њега. Следећи јунакињу, чије су најбоље пријатељице две најмоћније султаније у историји Отоманске империје, одшкринуће се пред нама врата сараја, харема, свега што је чинило сјајни царски двор, за њу судбоносан.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *