ГЕНИЈЕ, ЦИНИК ИЛИ ПРЕВАРАНТ?

„Нова религија“ Дејмијана Херста у Музеју савремене уметности Војводине

Dejmijan HerstПише Дејан Ђорић

Да ли је овом изложбом најконтроверзнијег светског уметника Србија уписана на мапу уметнички битних центара или је једноставно реч о још једном унижењу и поништењу културе, посредством софистицираног инструмента за убијање нације и државе?

У Србију је стигла изложба најконтроверзнијег светског уметника Дејмијана Херста. Музеј савремене уметности Војводине и лондонска галерија „Пол Столпер“ од 2. септембра до 14. октобра приказују „Нову религију“ британског ствараоца чији радови међу живим уметницима достижу највишу цену. Да ли је ова изложба још једно унижење и поништење културе, инструмент за убијање нације и државе или уписивање Србије на мапу уметнички битних центара?

[restrictedarea]

Prepolovljeno teleЕСТЕТИКА ШОКА И УЖАСА Реч је о једном од најутицајнијих и најуспешнијих, свакако најиновативнијих савремених уметника, добитнику престижне Тарнерове награде. Најистакнутији је представник нове британске уметности која је деведесетих на оставштини поп-арта и концептуализма коренитим цинизмом, негирањем идеје слике и уметности као наслеђа, освојила галерије, музеје и колекционаре. Најпознатија збирка Херстових дела је „Природна историја“, а састоји се од мртвих животиња (ајкула, крава, оваца и свиња), често уздужно пресечених напола, постављених у стаклене витрине, базене напуњене формалином. Најпознатији рад те врсте је „Физичка немогућност смрти у уму неког живог“ – мртва ајкула дуга 3,6 метара. Уловио ју је унајмљени пецач у Аустралији, чија је услуга плаћена 6.000 фунти. Постала је култна за актуелну уметност и симбол брит-арта. Херстов позлаћени скелет мамута продат је за 11 милиона евра на аукцији Канског фестивала. Људска лобања обложена дијамантима уновчена је за 50 милиона фунти. Због огромног богатства које је стекао и бизарних уметничких инсталација, Херст је сматран преварантом. Рад са толиким новцем улази у потпуно друге категорије од уметничких, припада сфери прања пара и криминала.

Herst InstalacijaПоставку у Новом Саду чине 44 графике и четири скулптуре из целине „Нова религија“ а функционишу као циклус фресака, од „Стварања света“ до „Последњег суда“. Кључни за „Нову религију“ су олтарска икона с крстом опточеним пилулама у облику драгуља, дечја лобања и срце обмотано бодљикавом жицом. Објашњење је банално – капела „Нове религије“ је жеља да се смрт држи под контролом, жеља која у исти мах не може помоћи у суочавању са смрћу. Ради се о низу радикалних померања уметности у област шокантног и лукративног. Савремена уметност је ставила забрану на естетику лепог или како један од представника такве идеологије каже: „Свиђа ми се да ти не буде пријатно.“ Из области естетике ружног уметници су још крајем шездесетих година прошлог века прешли у естетику шока и ужаса. Рудолф Шварцкоглер је правио фотографије перформанса са одсецањем пениса, а Херман Нич театар клања животиња и купања у крви (сада му је подигнут музеј у Аустрији). После њих уметницима није преостало ништа друго него да се утркују у бизарностима, мржњи према природи, деци, породици и човеку. Све до 19. века такви типови били би затворени као клинички случајеви, а данас их славе као узоре. Одавно је примећено да се бизарност појављује на заласку, у цивилизацијама које умиру. Херст као вешт менаџер до краја експлоатише актуелну шокантност у знаку одустајања од људскости, прелазећи у естетику слављења смрти и ритуалног убиства. Његова „Нова религија“ није ништа друго до стари сатанизам, јер се за стварање нове религије тражи уметник и човек другог кова, каквог нема две хиљаде година, не Херст већ Христос. Осим сатанизације уметности, служења новцу и свођења уметности на купопродајне уговоре, поставио је у жижу још један проблем садашње антиуметничке сцене. Ко је прави аутор његових и хиљада сличних дела – онај који даје идеју и евентуално скицу или вешти мајстори, позлатари и драгуљари који је изводе? Само његово име као модна фирма јемчи вредност таквог предмета, али уметнички је оно дело занатлија (ако се уопште такви производи могу сматрати уметничким).

„ПОСЕБНА ПРИВИЛЕГИЈА“ ИЛИ… У перспективи те демонизације имбецилно или вероватније свесно антинационално звуче речи Игора Мировића, председника Покрајинске владе са отварања изложбе: „Прилика да се у Музеју савремене уметности Војводине представи уметност Дејмијана Херста посебна је привилегија за нас и нашу публику и начин да се избришу границе различитих језика и култура и генерише универзална духовна структура отворена за све изазове данашњице.“ Сличну „духовну структуру“ можемо пожелети Мировићу, да с њом почива у миру, и онима који је глобално унапређују, или како је једна интелигентна новинарка писала: „Инсталирај то мами.“ Када Мировић, енглески амбасадор и директорка Музеја савремене уметности Војводине у собе своје деце сместе лешеве и лобање, те почну да их уче Херстовој „Новој религији“, можда ће моћи да помисле да шире такву „уметност“. Аналитичка хладноћа и одбојност представљају овог мешетара као сарадника демонизоване медицинске и фармацеутске индустрије (други сличан Џеф Кунс везан је за индустрију порнографије и кича). Његови радови имају за циљ убијање осећања и свести, отварања путева глобалном поробљавању. Он је идеални уметник неолибералног капитализма, на страни баналне постпродукције дела пројектованих за тржиште. До које мере је морално и духовно пала англиканска црква декларисаних педофила сведочи и то да је овај Херстов рад приказан и у Цркви Сви свети. Чак су и авангардни уметници устали против Херстове изложбе – избачени су са отварања и легитимисани јер су протестовали против подршке државе, покрајине и града крупном капиталу на изложби Дејмијана Херста у Новом Саду.

Demijen Hirst, Raspeće

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *