Филм „Новац Клинтонових“ – За долар продају све(т)

Clinton Cash 1Пише Владислав Панов

Политичарски амерички брачни пар Клинтон чија је, могуће је, женска половина сада на реду за Белу кућу, на жесток, уверљив и детаљан начин раскринкана је у документарном филму „Новац Клинтонових“ и то као двојац незајажљивих и халапљивих криминалаца који се не либе ниједног злочина како би напунили џепове

Један од бројних документарних филмова који су на овај или онај начин фокусирали своју пажњу на брачни пар Клинтон, „Новац Клинтонових“, последњих недеља присутан на светској сцени, додуше, скромно распрострањен (може, ипак, да се слободно скине са одговарајућих сајтова), уочи финалне председничке трке у Сједињеним Државама избацио је у први план врло забрињавајућу слику не само о брачном пару који чине бивши председник и могуће је будућа председница Америке већ уопште о систему власти ове комплексне, опасне и бахате државе. У суштини, гледајући у филму штеточинско деловање овог пара не можете а да се не забринете, врло озбиљно, за непосредну будућност своју, своје земље, ма којој да припадате, али и читавог човечанства. Такође, схватате и да вам је вера у људски род значајно попустила, да се о том питању дубоко преиспитујете и, на крају, безнадежно бринете.

[restrictedarea]

Прагматично, с бруталним фактима Није, наравно, овај филм филозофски продуховљен и дубок. Управо је супротно. Једноставан, директан, прагматичан, сав у бруталним фактима, врло упечатљиво самоуверен и веродостојан у дочаравању портрета праве слике демократског друштва које су опустошили пљачкаши у рукавицама и отменим оделима, они слаткоречиви, пуни лажних обећања, великих парола и демагошке забринутости за људе, свет, планету. Да. То јесу политичари. Схватили су они свуда да им је посао да лажу и отимају и да се при том много брину о свету и људима. Ипак, Клинтонови су и ову изопачену сада већ подразумевајућу суштину политичарског рада уздигли на чудовишно виши ниво покварености. То врло сликовито доказује овај филм. Његов је аутор, потписан као М. А. Тејлор, до сада мало познат у овој врсти филмског рада. Али је штиво по коме је филм урађен, истоимена књига Питера Швајцера, добила Пулицерову награду, што јој свакако пружа озбиљну дозу и то од стране стручне средине признате веродостојности. Пошто се филм појавио баш усред почетка одлучујуће фазе председничке трке у којој се Хилари Клинтон у прилично неизвесној борби за председничку функцију сукобљава с ривалом из супротног табора Доналдом Трампом, могуће је претпоставити да је филм тек део пропагандног арсенала Трампове машинерије. Ипак, после гледања та опција је најмање вероватна. Чак и ако на посредан начин овај документарац иде наруку Трампу, он није снимљен с тим циљем. С друге стране, публика до које доспевају документарни филмови, па и на овако важну тему, толико је малобројна да не може утицати на одлуку гласачког тела. Штета је што документарни жанр није довољно комерцијалан, јер после гледања овог филма и њему сличних нико никада више нигде не би изашао на гласање, а политичарски позив би морао да се нађе ван закона.

„Новац Клинтонових“ је намерно или не управо пропаганда у том правцу. Огољавајући суштину власти у световима савремене назовидемократије, неминовно је доћи до закључка не само да је демократија измишљотина и у актуелним околностима нашег света потпуна утопија, дакле да је нема нигде, већ да ову цивилизацију води и представља каста бескрупулозне клептократије. Да, лопуже су свуда око нас, слаткоречиви, лажно брижни, незајажљиви, бахати и, разуме се, бескрајно моћни. И, наравно, као такви, недодирљиви. Пример Клинтонових, добро разоткривен у овом филму, најбољи је доказ ове тврдње. Брачни пар (далеко је пригодније назвати их интересни пар, мада није далеко од истине и тврдња да је реч о капоима посебне врсте мафије) Клинтон је све екстреме у незаконитом повезивању моћника из сенке подигао на још екстремнији ниво. Швајцерова књига и овај филм на разумљив, доказима богат и неоптерећујући начин отварају Пандорину кутију злочиначког удруживања Клинтонових и њихових криминалних колега без преседана у историји ове земље. Та њихова делатност траје деценијама. И док су они све богатији (у питању је имовина вредна можда и неколико стотина милиона долара!), пустиња коју свуда остављају иза себе девастира државе и људски род у таквом интензитету да је опоравак немогућ. На крају филма стоји податак да је неутољива незаситост овог пара до сада америчке порезнике коштала више од пет милијарди долара, а оне ван граница Америке још око милијарду и по. Клинтонови су сами стекли позамашан иметак и то у годинама после Биловог председниковања пошто је Хилари, а то је и у филму показано, у једном моменту изјавила како су из Беле куће изашли у дуговима! Да се човек расплаче.

Clinton Cash 2Новац једини идеал  Из одаја Беле куће сигурно су изашли с бројним контактима разних људи из свих сфера у којима се окреће огроман новац и то како изван америчких граница тако и оних унутар ње. Саксофониста из Беле куће је, наиме, одмах после окончања мандата и наводног помирења с Хилари почео да дели лекције широм планете (заправо је продубљивао мрежу криминалних сарадника), држи предавања за баснословне суме (прање новца) и корумпира политичаре малих држава, банана република или тек локалних интересних сфера у којима би и он и његова екипа пронашли интерес. Систем рада (превара) овог пара није уопште компликован и потпуно је видљив. Уста су им пуна уобичајене позитивне реторике, идеала, напредних идеја и важних начела, предивних намера и планова, одлучан у критиковању других и још одлучнији у хваљењу сопствених квалитета и доприноса. И кад год су изјављивали како се залажу за овај или онај фонд, идеју или пројекат, у пракси би се дешавало да су после добре апанаже од „спонзора“ и лобиста постајали заговорници, па и борци, за потпуно супротне вредности. Тако су, залажући се формално за заштиту планете, окупили екипу мафијашких „бизнисмена“ која се латила темељног уништавања амазонских шума зарад дрвне грађе. У афричким државама, које би наводно да хране и лече, корумпирали су локалне политичаре и нису се либили да зарад сопствених интереса (не и америчких) праве комбинације чак и с најзлогласнијим криминалцима, такозваним лордовима рата, па и гнусним диктаторима укључујући и оне који се налазе на потерницама полиција широм света, чак и њиховог „Еф-Би-Аја“! Зарадили су стотине милиона долара и они и њихови партнери изнуђивањем добијања афричких рудних концесија, чак су у том смислу успели да се домогну рудника уранијума из бивших совјетских република и да том рудом склапају свакојаке трансакције и са званично највећим америчким непријатељима укључујући у једном моменту и Путина пошто су с њим кокетирали око процената власничког удела у америчким енергентима. После трагичног земљотреса на Хаитију Фондација Клинтонових је успела да се домогне најбоље позиције у преговорима око испрва наводне помоћи овој земљи, а онда и њеној изградњи. На крају су злоупотребили послату помоћ, корумпирали локалну власт и на терену поставили своје „уговараче“ за наводно обнављање унесрећене земље. Све што су обновили је конто на сопственим рачунима. Иста реторика безочне лажи помешана с булажњењем око алтруистичких намера и добротворних настојања понављала се и у јужноамеричким државама и свуда где би Бил Клинтон после локалне корупције његових за то задужених преговарача долазио да држи „предавања“, а заправо да преко бестијално високих хонорара покупи кајмак за своју Фондацију (односно свој џеп).

Иако се све ово зна, иако је потпуно јасно да њихова Фондација у добротворне сврхе даје тек десети део милионских износа које убира на разне незаконите начине, а под изговором да се баве добротворним радом, иако су доказане њихове везе и са осуђиваним криминалцима, убицама и преварантима, Клинтонови и даље уживају све погодности „председничког материјала“. Никоме не пада на памет да их јавно напада и осуђује, а камоли гони за било коју од, у најмању руку, сумњивих активности и код куће и ван граница Сједињених Држава. И ту долазимо до суштинске поруке овог филма – једноставне, орвеловске заправо. Јер у градацији моћи и одговорности они који су се у савременом друштву дочепали врха аутоматски више нису одговорности ни за шта. Изнад су закона и недостижно „једнакији“ од свих других у бајковитом рају демократског друштва „једнаких“ опредељеног само за велике идеале и циљеве. Порука овог филма је да правда, закони, праведност и правичност, нити било која друга дична вредност цивилизованог света, заправо више не постоје. Сада владају зло, грамзивост, саможивост, безакоње, отимачина и удобна неодговорност оних који су на врху лажног ланца одговорности за све ове негативне вредности и делатности које нам намећу и над нама их безобразно спроводе. Гледајући филм о Клинтоновима немате никакве заблуде око тога да се криминал не исплати. Што мора да је најстрашнија порука овог филма. И нема никакве друге опције. И Трампова страна једнако грамзиво обожава долар и мрзи све препреке правичног друштва које га спречавају да до њега дође. У том је смислу свеједно ко ће се домоћи Беле куће. А ТО је најстрашнија спознаја од свих!

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *