Почетна / Друштво / Демонтажа блефа

Демонтажа блефа

glasanjeПише Стефан Каргановић

Референдум у Републици Српској био је победа над страхом, савлађивање осећања немоћи и инфериорности и показна вежба да угњетачки систем није свемоћан, да има слабих тачака где може бити нападнут и успешно побеђен

Захваљујући политичком идиотизму Бакира Изетбеговића, покретача „успешне“ парнице пред Уставним судом БиХ чијом одлуком је 9. јануар, Дан Републике Српске, био стављен ван закона, а подједнако и захваљујући чврстој одлуци народа који тај дан слави да своја знамења одбрани, у Босни и Херцеговини ништа више није исто. И то на очигледну штету оних који су, полазећи од физичке надмоћи, сматрали да ће им лако поћи за руком да и на овакав начин деградирају Републику Српску – на путу ка њеном укидању и уништењу – и кризу коју су наменски испровоцирали окрену на своју корист.

ОБРНУТА ОБОЈЕНА РЕВОЛУЦИЈА Као последица одржаног референдума, настало је једно квалитативно ново стање. Не искључиво, чак ни претежно, „политичко“, мада је и то важна компонента вишеслојне нове стварности. То је зато што ће постреферендумски однос снага у Републици Српској бити нов свеобухватно, дакле не само у политичком него, што је још важније, и у моралном и психолошком смислу. Ко то не запажа или болује од катаракте, или је запао у опасну епизоду самозаваравања.

[restrictedarea]

Баријера којој се руководство Републике Српске бојажљиво приближавало већ неколико пута до сада, да би затим, после ураганских уцена и претњи, под неуверљивим изговорима одустајало, одржавањем референдума је пробијена. Ако операцију у Републици Српској посматрамо као зачетак најзад једне спонтане и аутентичне „обојене револуције“ против локалне експозитуре новог светског поретка, оличене у вештачкој државној творевини БиХ и међународној апаратури за примену насиља која противдејствује њеном распаду, одржавањем референдума повучен је један од најважнијих потеза што обезбеђује коначан успех устаника и слом диктатуре. То је победа над страхом, савлађивање осећања немоћи и инфериорности и показна вежба да угњетачки систем није свемоћан, да има слабих тачака где може бити нападнут и успешно побеђен.

Одржавање референдума – под претпоставком, наравно, да ће бити стратешке решености и мудрости да се почетни успех даље разрађује и експлоатише – у психолошком смислу одразиће се као преломни догађај, из класичног приручника Џина Шарпа и Срђе Поповића, који глобалне властодршце и њихове локалне епигоне тешко дискредитује, а угњетеним масама улива самопоуздање и пружа им опипљив доказ да њихова борба није безнадежна, а да су њихови тлачитељи – тигрови од папира.

Ко год схвата ове алузије, може слободно парафразирати и Карла Маркса. Игнорисањем забрана и претњи, масовним и плебисцитарним излажењем на гласачка места, народ Републике Српске, који је до пре кратког времена био предмет интензивне „обојене“ обраде, заправо је Џина Шарпа поставио на главу. Преузимањем и применом – углавном интуитивно и несвесно, али с подједнаким политичким ефектом – Шарпове технологије ненасилног отпора тлачитељу, народ Републике Српске је субверзивно оружје својих непријатеља окренуо против њих, и задао им тежак ударац.

РЕФЕРЕНДУМ О НАТО У недељу 25. септембра референдум је одржан упркос сигналима престрашеног политичког естаблишмента, емитованим буквално до последњег тренутка, да тражи прихватљиву формулу да га откаже и да направи трули компромис са неманима чији циљ није само да униште Републику Српску већ и да самом том естаблишменту измакну фотеље. Зато је у понедељак, 26. септембра, заиста освануо нови дан. Осванула је нова Република Српска која више не пружа само реторички и тактички отпор, што се скоро редовно претварало у стратешка повлачења, или у најбољем случају стагнирање на пат-позицији. Први пут након дуго времена повучена је црта иза које нема повлачења, и није га ни било. Цео свет је видео царску голотињу зато што је, на крају дана, Република Српска остала на својим бедемима, а они који су је опседали и бесомучно јој претили били су принуђени да се повуку и примире. Када неко ко је бесконачно јачи изађе са вама на мегдан, па на крају искалкулише да ће ипак боље проћи ако од својих претњи одустане и не нападне вас, за њега је то објективно пораз, а за вас – победа.

То је позитивна страна референдумског политичког биланса. Постоји и негативна страна, или барем озбиљни разлози за неликовање и трајну будност. Овај референдум, о питању које није минорно, али свакако да није ни фундаментално и не може се поредити (да опет парафразирамо некога) са „мајком свих референдума“ што тек предстоји, колико Републику Српску јача, толико њене рушитеље упозорава на неопходност хитног санирања  настале штете и предузимање крајњих мера за уништење жаришта пркоса које би могло да надахне друге понижене и увређене робове посрнуле империје. Пандорина кутија је отворена и потенцијалне невоље по империју које ће се из тога ројити биће тешко вратити под поклопац, као што је тешко пасту за зубе вратити у исцеђену тубу. Као искусан политичар способан да чита листиће чаја, и охрабрен храброшћу својих поданика, председник РС Милорад Додик је улог подигао и кутију већ одшкринуо кошмарном најавом да Српска на улазак БиХ у НАТО неће пристати никада без новог референдума – never mind онај главни и прави, коме су сви до сада одржани и неодржани, око којих су се ломила безбројна копља, не више од пуке увертире.

 

НАУЧЕНЕ ЛЕКЦИЈЕ Зато, референдум није крај приче. Он је тек почетак једне нове, опасније и напетије етапе у борби за опстанак Републике Српске. Успешан пркос није коначна победа нити је трајно и одрживо решење. То је, да се вратимо Џину Шарпу, само неопходна трансфузија самопоуздања и опипљив доказ да је противник – победив. Да би се морални услов за вођење борбе претворио у победоносно решење, опет по истом угледном ауторитету, неопходна је „велика стратегија“ да се противник дотуче, а то се још увек налази у домену пустих снова, што се руководства Републике Српске тиче.

Даљи ток догађаја у рукама је народа Републике Српске. Излажењем на референдум он је доказао да је способан да победивом противнику изађе на црту. И да га морално и политички порази, остајући истрајан и доследан неопозивој одлуци да, без обзира на цену, своја огњишта одбрани.

Главна лекција референдума довољно је јасна и уопште не представља изазов – разумљиво је нацртати чак и најтупавијем ђаку.

Разјаснило се да је могуће светским гангстерима рећи „не“ и – бар тренутно преживети. Њихове жестоке претње на крају су се показале као блеф. Небеса се нису срушила због неизвршавања наређења самопроглашене „међународне заједнице“, а још мање карикатуралног „Уставног суда“ БиХ. Председник Додик није ухапшен (па чак ни председник Народне скупштине Недељко Чубриловић, који је у формалноправном смислу једини био права адреса за хапшење, уколико је до тога требало да дође). Високи представник, безуби тигар Валентин Инцко, није ни покушао да посегне за својим фиктивним „бонским овлашћењима“. НАТО авијација није виђена на небу Републике Српске. У одсудном тренутку, када се очекивао драматичан климакс, бучни механизми притиска и застрашивања волшебно су затајили.

На два дана пред велики догађај, осиони „Би-Би-Си“ огласио се бледуњавом „анализом“ да се референдумом „доводи у питање мир закључен у Дејтону“, али без икаквих даљих претњи. Ветеранка прозападног медијског спина Гордана Кнежевић (Српкиња, која је током ратног сукоба служила као мултикултурни украс у уредништву сарајевског „Ослобођења“) на Радију „Слободна Европа“ добила је некарактеристично маргиналан задатак да референдум у Републици Српској дисквалификује, али само као одраз „политике страха“. Чак је и бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић спустио лопту помирљиво најавивши, као добар грађанин и поклоник владавине права, да ће се својим примедбама опет обратити правосуђу БиХ, али без ранијих осорних претњи.

Љути керови су бесомучно лајали, али као што се видело караван Републике Српске је безбедно прошао. Керови ће и даље лајати, а с времена на време покушаће и да уједу. Зато народ Српске мора вежбати уметност асиметричног реаговања. И способност, када то опет буде затребало, да своје сметене вође „поведу отпозади“.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *