Почетна / Свет / Бомбардовање, лажи и видео-траке

Бомбардовање, лажи и видео-траке

ЗАШТО СИРИЈА НИЈЕ БОСНА, АЛИ ЛИЧИ НА КОСОВО

sad-bombarduju-der-ezorПише  Филип Родић

Две крупне ствари догодиле су се у последњих недељу дана у Сирији – усред примирја коалиционе снаге бомбардовале су легитимну сиријску војску и на чудан начин је нападнут хуманитарни конвој УН код Алепа – које неодољиво подсећају на ратове у бившој Југославији, али и показују да америчка интервенционистичка матрица дефинитивно више не функционише

У ноћи 9. априла 1999. године НАТО авијација започела је жестоко бомбардовање положаја Војске Југославије око карауле Кошаре које је праћено масовном артиљеријском ватром из Албаније. Након припреме пешадија терористичке ОВК кренула је у напад. После жестоких борби, српски војници повукли су се на резервне положаје и терористи су заузели касарну. Ова акција је један од разлога због којих је ОВК у оно време названа „пешадијом НАТО“, односно НАТО „авијацијом ОВК“.

Нешто више од шеснаест година касније, друга земља, али слична тактика. Авијација коалиције коју предводе Сједињене Државе жестоко бомбардује стратешки важну базу регуларних сиријских снага у близини места Деир Езор, причињавају јој значајне губитке и омогућују својој пешадији у лику терориста Исламске државе да преплаве ову базу и заузму је.

Неколико дана касније, нешто северније, код Алепа – западни медији га пореде са Сарајевом које су опседале „злочиначке“ српске снаге – нападнут је хуманитарни конвој УН. Запад предвођен Сједињеним Државама одмах, без било каквих конкретних доказа, за овај „безумни ратни злочин“ оптужује руску и сиријску авијацију, баш као што је пре нешто више од двадесет година с подједнаким утемељењем оптуживао српске снаге за „безумни“ напад на сарајевску пијацу Маркале, а то је послужило НАТО-у као изговор за бомбардовање српских положаја.

[restrictedarea]

СЕЗОНА ЛОВА НА СИРИЈСКЕ СНАГЕ Према информацијама руског Министарства одбране, у суботу 17. септембра, свега пет дана од почетка примирја тешком муком договореног између Москве и Вашингтона, два вишенаменска ловачка авиона Ф-16 и два јуришна бомбардера за блиску ваздушну подршку А-10 полетела су из базе Ербил у ирачком Курдистану, прешла ирачко-сиријску границу и у четири налета током 40 минута избомбардовала положаје Асадових снага у околини Деир Езора, који од 2014. одолева опсади Исламске државе. По подацима руске и сиријске армије, у нападима је убијено најмање 62 сиријска војника, док их је више од стотину рањено, а уништена је и извесна количина тешког наоружања и војне опреме. Опскурна „Опсерваторија за људска права“ тврди да је убијено 90 и рањено 120 војника.

Америчко Министарство одбране саопштило је да су авиони коалиционих снага у суботу изводили борбене операције и да није постојала намера да се гађају снаге сиријске владе. „Ситуација у Сирији је комплексна и различите војне снаге и милиције налазе се на малом растојању, али коалиција не би намерно бомбардовала познату јединицу сиријске војске“, наводи се у саопштењу Пентагона, као и то да ће проучити околности овог удара како би „видели које се поуке могу извући“. Неименовани амерички војни званичник рекао је, међутим, агенцији „Ројтерс“ да је „врло сигуран“ да су циљеви погођени у бомбардовању припадали сиријским снагама и да је операција изведена уз употребу америчких обавештајних података прикупљаних данима унапред.

Као и на Кошарама, ваздушни напад моментално је праћен пешадијском офанзивом терориста Исламске државе. Према неким информацијама, пешадијски напад уследио је свега седам минута од последњег ваздушног удара и био је изразито добро координиран, што указује да је био планиран, јер ни озбиљне оружане снаге не би могле да организују напад у тако кратком року, а камоли једна терористичка организација. Због свега овога, и Дамаск и Москва сумњају да је напад био случајан. „Тренутак пошто су амерички авиони напали сиријску армију, терористи су дошли с исте стране и освојили положаје на којим је била сиријска војска. Дакле, сваком је јасно да је постојала апсолутна координација између америчких авиона који су бомбардовали сиријску војску и терориста који су је напали“, рекла је саветница сиријског председника Башара Асада Бутаина Шабан и додала да је сумњиво и то што су амерички авиони, пошто су добили упозорење од Руса да бомбардују сиријске снаге, напустили рејон, уместо да нападну надируће терористе и тако макар умање нанету штету. Осврћући се на „комплексност ситуације“ на коју се указује у америчком саопштењу, портпарол руског Министарства одбране, генерал-мајор Игор Конашенков рекао је да у том делу земље постоје само две стране у сукобу – сиријска војска и Исламска држава. „Могуће је да су САД помешале сиријске снаге с борцима ИСИС-а и грешком их напале, али с обзиром на свеобухватна средства за надзор која САД имају на располагању, то је мало вероватно“, рекао је он. У веродостојност америчког исказа сумња и Ени Мачон, бивши агент британске службе МИ5. „Мислим да је невероватно да би Американци могли да погоде овај циљ мислећи да је ИСИС, када у ствари ИСИС опседа град, а познато је да су сиријске снаге укопане у том граду већ годинама. Зато је чудно што Американци само кажу да се ради о грешци“, рекла је она додајући да је напад „вероватно био намеран“. Најдаље у оптужбама на рачун Американаца отишла је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова рекавши да „ако смо раније сумњали да покривају Ал Нусра фронт, онда смо сада, после данашњих напада на сиријску војску, дошли до закључка застрашујућег за читав свет: Бела кућа штити Исламску државу“.

Најчуднији детаљ у вези са читавом причом јесте тај што је до америчког напада, за који су, како је речено, обавештајни подаци прикупљани данима унапред, дошло непосредно пре него што је сиријска војска покренула офанзиву на терористе Исламске државе код Деир Езора и пошто су се управо на том простору окупљале елитне сиријске јединице. После свега овога поверовати да је напад извршен случајно је подједнако наивно као и веровање у америчко објашњење да је кинеска амбасада у Београду бомбардована грешком. Или Американци располажу заиста лошим обавештајним подацима, или лажу. Срећа у несрећи за Дамаск је да су сиријске снаге, захваљујући интензивним ваздушним ударима руске авијације, успеле да под своју контролу врате изгубљене положаје у року од два дана, али је и њихова офанзива на терористе пропала.

konvoj

ДРЖИТЕ ЛОПОВА Покушавајући да ублаже штету проузроковану овим инцидентом на пропагандном плану и после дебакла на хитној седници Савета безбедности сазваној због овог напада, Вашингтон је прибегао двострукој тактици. Прво је покушао да разводни своју кривицу приморавајући неколико својих вазалних држава да признају учешће у спорном нападу. Тако су владе Данске, Аустралије и Британије иступиле и признале да су и њихови авиони учествовали у бомбардовању. Ово је чудно, јер раније ни Руси, ни Американци нису рекли реч о евентуалном учешћу другог ваздухопловства, па се поставља питање зашто су Копенхаген, Канбера и Лондон сами преузели кривицу када би ћутање било далеко мудрије. Још је чудније то што дански авиони нису стационирани у Ираку, одакле је по руским информацијама потекао напад, што Аустралија не располаже ни авионима типа Ф-16, ни А-10, а Британија наводи да је послала само једну беспилотну летелицу.

Други фронт америчког ублажавања штете било је оптуживање Русије за ваздушни напад на хуманитарни конвој УН који је требало да у разорени Алепо донесе помоћ измученом цивилном становништву. Руско или сиријско ваздухопловство прва је окривила горепоменута опскурна Опсерваторија за људска права, организација која је раније лажно оптуживала Дамаск за нападе хемијским оружјем. На ово се надовезала Бела кућа која је саопштила да САД Русију сматрају одговорном за ваздушни напад на конвој, без обзира на то да ли су атак извршили руски или сиријски авиони. Заменик саветника за националну безбедност Беле куће Бен Роудс рекао је да све информације указују на то да је конвој уништен у ваздушном нападу и да, с обзиром на то да сиријски побуњеници немају ваздухопловство, то значи да су или Дамаск, или Москва спровели удар. Русија, међутим, није Република Српска која није могла да се одбрани од оптужби за напад на Маркале, па је промптно узвратила конкретним доказима којима се оповргавају америчке оптужбе. Портпарол руског Министарства одбране Игор Конашенков указао је да на снимцима с места напада на конвој нема знакова који би указивали да је колона гађана било каквим пројектилима. „Пажљиво смо проучили снимке ’активиста’ с ’лица места’ и утврдили да нема рупа од погодака, да камиони немају оштећења корпуса нити ломове од ударних таласа, неизбежних уколико се заиста радило о авио-бомбама. Све што смо видели на снимцима – директна је последица пожара у превоженом терету“, рекао је он. Руска војска објавила је и снимак направљен беспилотном летелицом на којем се види како поред колоне камиона с хуманитарном помоћи пролазе возила побуњеника наоружана минобацачима великог калибра. Поред наоружаних побуњеника, по тврдњама руске војске, у близини нападнутог конвоја у време напада налазила се и америчка беспилотна летелица „предатор“, која је долетела из турске базе Инџирлик неколико минута пре него што су авиони планули и задржала се око пола сата. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је на седници Савета безбедности УН да је Русија представила све доказе које поседује у вези с нападом на конвој и да сада очекује непристрасну истрагу о овом инциденту. Лавров је указао и на „коинциденцију“ напада на конвој и обимне побуњеничке офанзиве у Алепу. „Уверен сам да овакве коинциденције захтевају озбиљну анализу и истрагу“, рекао је Лавров. С друге стране, САД нису изнеле никакве доказе о руској или сиријској одговорности за напад.

Као што видимо, Сирија није Босна, јер је у њој присутна снажна Русија која има средства да у најкраћем року конкретним и непобитним доказима сруши тврдње Запада о наводним злочиначким нападима било хемијским оружјем, било на заштићене циљеве попут хуманитарних конвоја а које би послужиле као оправдање за интервенцију, и јер је онемогућена злоупотреба примирја зарад опоравка и прегруписавања снага које се боре за америчке интересе у тренутку када се оне налазе пред сломом. Али Сирија личи на Косово у мери да терористичке снаге више не добијају само прикривену помоћ у опреми него на свом располагању имају и моћно ваздухопловство које им отвара пут за офанзиве.

НЕДОСТУПНИ ОФИЦИР ЗА ВЕЗУ

Када је руска војска, за време бомбардовања сиријских снага код Деир Езора, звала америчког официра за везу како би га упозорила на то шта се дешава, одговорено им је да поменути није доступан. „Био је један позив с руске стране који је, чини ми се, био помало мистериозан. Нисмо били сигурни шта нам говоре“, рекао је пуковник ратног ваздухопловства Џеј-Ти Томас, портпарол коалиционих снага. „Када су позвали поново, били су прецизнији. Рекли су ’бомбардујете владине снаге’ и после тога у року од неколико минута – мање од пет минута – упућен је позив да се то обустави и напад је прекинут“, додао је Томас. Трагикомично је, међутим, што је Томас признао да приликом првог позива, када су Руси тражили да говоре с официром за везу та особа није била доступна. „Тражили су да разговарају са својим контактом, али та особа није била при телефону. Није очекивала позив“, рекао је Томас додајући да су ту особу морали да „потраже и доведу“. Заиста, зашто би официр за везу очекивао позив у тренутку када се усред примирја спроводе интензивни ваздушни напади?

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *