Почетна / Свет / Амерички клин између Русије и Европе

Амерички клин између Русије и Европе

ИНИЦИЈАТИВА ТРИ МОРА

severni-tokПише  ЗОРАН  МИЛОШЕВИЋ

Атлантистички пројекат за стварање енергетског кордона у односу на Русију предводе Пољска и Хрватска. Камен темељац за овај план постављен је на састанку у Дубровнику крајем августа

Децембра 2015. године прес-служба председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић објавила је информацију о покретању пројекта „Јадранско – Балтичко – Црно море“, којим би требало да се координише рад на истраживању налазишта гаса, али и могућности транспорта овог енергента у означеном географском троуглу. У пројекту, поред Хрватске, учествују Чешка, Мађарска, Словачка, Словенија, Бугарска, Румунија, Естонија, Литванија, Летонија и Пољска.

Колинда Грабар Китаровић је пројекат назван „Иницијатива три мора“ окарактерисала као „кључан елемент спољне политике Хрватске“, а његов циљ је да спречи зависност Европе од руског гаса. Пољска је најватреније подржала хрватску иницијативу, где је пројекат познат као „Троморје“.

Суштински, „Иницијатива три мора“ није хрватска, његов аутор је специјални изасланик и координатор министарства САД за међународна енергетска питања Амос Хоксштајн (уз велики пољски допринос, о чему ће касније бити више речи), који гас посматра као геополитичко оружје, а све је смишљено као алтернатива „Северном току 2“. „Чврсто верујем да је најбоља алтернатива ’Северном току’ убрзање изградњи ’Јужног гасног коридора’ и гасних терминала у Хрватској и Грчкој, као и гасовода Грчка–Бугарска“, рекао је Хоксштајн.

[restrictedarea]

ДОВРШАВАЊЕ ЕВРОПЕ Још у септембру 2014. године Атлантски савет објавио је студију на 90 страна „Довршавање Европе – од Коридора север-југ ка енергетској, транспортној и телекомуникационој унији“, међу чијим ауторима се издвајају председник и извршни директор Атлантског савета Фредерик Кемпе, оснивач и председник „Џоунс груп интернешенел“ Џејмс Џонс, те чланови Атлантског савета Јан Бжежински (син Збигњева Бжежинског), Џон Робертс и други.

Према предлозима из студије, администрација САД треба да убеди своје европске савезнике у неопходност изградње овог коридора у циљу спречавања пута руском гасу у Европу. Као „извођач радова“ именована је Хрватска, тј. Колинда Грабар Китаровић, па је због тога 25–26. августа 2016. у Дубровнику одржан први, званични форум учесника „Иницијативе три мора“. Форум је окупио 12 држава чланица Европске уније (Аустрија, Бугарска, Мађарска, Литванија, Летонија, Пољска, Румунија, Словачка, Словенија, Хрватска, Чешка и Естонија), а у својству посматрача присуствовали су представници Албаније, Македоније, Црне Горе, „Републике Косово“, Турске, Кине и САД.

Први човек Пољске Анджеј Дуда на форуму је изјавио да „Троморје“ треба да оконча доминацију једног достављача гаса (Русије), и тиме потврдио спровођење у дело сопствене доктрине – шире верзије геополитичког пројекта Јозефа Пилсудског „Међуморје“, осмишљеног почетком 20. века са циљем консолидације, на антируској основи и под пољским лидерством, појаса држава од Балтичког до Црног мора. Наравно, корени ових идеја су много дубљи и сежу у 15. и 16. век, када је пољски краљ Јагајло продро на Исток и расколио православни свет, што је прогласио угаоним каменом спољне политике Пољске.

Тако мисле и стручњаци хрватског Института развоја и међународних односа који истичу да су пројекти „Јадранско – Балтичко – Црно море“, „Међуморје“ и нови хрватско-амерички идентични. Пољски аутори га зато називају „Триморје/Међуморје“.

kolinda

АНТИРУСКА СЛОВЕНСКА КОНФЕДЕРАЦИЈА Стварање појма међуморје, како смо већ поменули, приписује се Јозефу Пилсудскому, који је после Првог светског рата изнео идеју о балтичко-словенској конфедерацији у коју би ушла Пољска, Украјина, Белорусија, балтичке државе, Молдавија, Мађарска, Румунија, Чехословачка, Југославија и могуће Финска. Другим речима, инспирацију је нашао у Великом литванском књажевству и Државној заједници Пољске и Литваније (Реч посполитаја) које су се простирале, у одређеном тренутку, од Балтичког до Црног мора и успешно се супротстављале Русима и Тевтонским витезовима. И тек после треће поделе Пољске, 1795, њен геополитички положај се променио, јер се нашла у клештима између Немачке и Русије. Пилсудски је предлагао да се иде и корак даље и у државну заједницу укључе Мађарска, Румунија, Чехословачка и цео Балкан, ширећи границу на Јадранско море. Тако моћни савез, по његовој замисли, био би штит према Немачкој и Русији. Но ово, осим Француске, нису подржале европске државе. Идеја је поново, додуше накратко, постала актуелна 1942. године када су владе у избеглиштву Пољске, Чехословачке, Југославије и Грчке разматрале пројекат стварања конфедерације, али све је пало у воду диктатом победника у Другом светском рату.

Лех Качински осврнуо се на ово током изборне кампање 2005. године, говорећи да је његов циљ Пољска од Гдањска до Одесе, што ће реализовати уз помоћ „меке моћи“. Члан партије Качинског и нови пољски председник Дуда такође се залаже за „Јадранско – Балтичко – Црно море“, чак га је заговарао током одржавања Скупштине УН 29. септембра 2015. године у Њујорку, где је организовао састанак с председницима Бугарске, Словачке, Хрватске, Румуније, Словеније, Аустрије, Чешке, Естоније, Литваније, Летоније и Мађарске.

У очима Пољске пројекат „Троморја“ мора изаћи из властитог енергетског оквира. Зато се Дуда обрео у Украјини, поводом прославе 25 година независности (24. август 2016), како би позвао Кијев на сарадњу с државама три мора у свим аспектима (војнополитичком, тј. интеграцији у НАТО, остварењу енергетске независности од Русије и превазилажењу историјске нетрпељивости између Украјинаца и Пољака).

 

ДУБРОВАЧКА ДЕКЛАРАЦИЈА Према речима Кшиштофа Шћерског, шефа канцеларије лидера Дуде, главни циљ форума „Иницијативе три мора“ је координација инвестиција у Централној Европи. У Дубровнику нису потписани уговори, али се разговарало о заједничкој сарадњи, а све је завршено усвајањем заједничке Декларације.

На форуму у Дубровнику се чуло да је највише на тему енергетске независности од Русије урадила Литванија, саградивши гасне терминале у Клајпеду и далеководе за пренос електричне енергије из Швајцарске и Пољске до Литваније, па ће због тога градити гасни терминал на острву Крку. Такође, учесници су закључили да гасовод „Северни ток 2“ и белоруска нуклеарна централа „не одговарају“ европским стандардима.

Но суштину „Иницијативе три мора“ можда је најбоље формулисао амерички генерал у пензији Џејмс Л. Џонс, ранији командант НАТО-а у Европи и саветник председника САД Барака Обаме за националну безбедност. Године 2007. је пензионисан, али је потом водио Атлантски савет и био у одборима бројних корпорација, попут „Боинга“, „Шеврона“ и „Џенерал дајнемикса“, а био је и директор америчког одељења Института енергетике 21. века, при Америчкој привредној комори. Иступајући, дакле, 25. августа 2016. у Дубровнику у име Атлантског савета, Џонс је исцрпно представио идеологију овог пројекта. „Форум у Дубровнику се догађа у време великог безбедносног изазова у евроатлантском региону… Садашње руско руководство користи енергенте у Европи као средство подела, у смислу ’завади па владај’. Ујединивши север и југ Европе на плану транспорта енергената, ’Иницијатива три мора’ туче противника његовим оружјем… Ова иницијатива подржава стабилност и независност свих повезаних држава Европе, које трпе притисак Москве и немају гаранције члана 5 Устава НАТО-а. Савез тих држава Западног Балкана, које нису чланице Европске уније, с ’Иницијативом три мора’ слаби могућности Русије да користи енергенте као инструмент подривања независности држава региона.“

 

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *