Систем новог робовласништва

ЖЕНE У АМЕРИЧКИМ ЗАТВОРИМА

Трећина затвореница света казне издржава у САД. Према подацима Међународног центра за проучавање затвора у Америци се иза решетака налази 201.200 жена, што је 8,8 одсто затворске популације ове државе. На другом месту је Кина, која у затворима држи 84.600 жена, односно 5,1 одсто свих робијаша. У целом свету има 625.000 затворених жена и деце, а интересантно је да број криминалки у затвору расте на свим континентима

За последњих 30 година женска затворска популација у САД увећана је за више од 800 одсто, док је у истом периоду број затворених мушкараца порастао за 416 посто, указују подаци Фонда породица против обавезних затворских минимума. Истовремено, број пресуда за тешка кривична дела не расте. Две трећине затвореница је осуђено за прекршаје. Око 56 одсто жена је лишено слободе на основу новог, али проблематичног закона о рату против наркотика. За било коју оптужбу по новом закону морају се изрећи високе казне, без обзира на врсту преступа. Поменути закон не омогућава да судије ублаже казну, што доводи до трагичних резултата. Око 60 одсто затворених жена су мајке деце млађе од 18 година, тако да је рат против наркотика у ствари ударио по женама и породици уопште. Хилари Карис, извршни директор Мреже праведног деловања САД из Кентакија, због овога се залаже за реформу кривичног система и истиче да америчко „кривично законодавство једноставно нема смисла“.

Број деце чије мајке се налазе у затворима од 1991. године у САД је удвостручен. Према подацима Фонда породица против обавезних затворских минимума 380 мајки на сваких сто хиљада жена, а већина осуђеница су Латиноамериканке и црнкиње. Према истом извору, чак 73 одсто затвореница су психички болесне, док је код мушкараца таква ситуација у 55 одсто случајева. Такође, бројне осуђенице имају сиду.

[restrictedarea]

ПРЕСТРОГ ПРАВОСУДНИ СИСТЕМ Агресивни истражни поступци лаких преступа само су део великог проблема преобраћања деце у криминалце. Ово се посебно односи на децу обојене коже, рекла је извршни директор „Пројекта о правима људи за девојчице“ Малика Сада Сар. Неке од ових девојака су и жртве трговине људима. Девојчице млађе од 13 година ухапшене су због скитње и проституције и уместо да им се помогне, оне су послате у затворе за малолетнике.

Испоставило се да је праузрок свих проблема насиље у породици. Неке девојчице су силовали чланови породице и сродници, а спас су виделе или у трудноћи с другим мушкарцима (не би ли се венчали) или бекству од куће. Такође, у извештајима се наводи да су девојчице често осуђене на казне у малолетничким затворима „због непоштовања суда или неадекватног понашања“. Међу затвореним девојчицама је 14.000 „обојених“, што је непропорционално учешћу у структури становништва (белкиња је више).

Када траумиране девојчице упадну у судски систем, немају неопходну подршку. „И нико се не пита зашто се према 14-годишњим девојчицама односе као према окорелим криминалцима“, наглашва Сарова. Пошто преживе трауму, девојчице чешће психички оболевају од дечака.

Управо број девојчица у затвору убрзано расте, а према подацима нове студије „Пројекта о правима људи за девојчице“, Џорџтаунског правног центра за сиромаштво и неједнакост и Фонда жена, то увећање се односи на мале преступе. Ради се махом о скитању и бекству од куће, при чему 60 одсто одбеглих у последњих 20 година чине девојчице, а то је повезано с насиљем одраслих према мајци или њима. Министарство правде САД у једном извештају је указало да је трећина девојчица пред судом раније била изложена силовању или батинању. Неколико локалних (федералних) истраживања показало је да је стање много горе од оног које приказује Министарство правде САД.

Решење проблема амерички експерти виде у следећем: потребно је престати с хапшењем деце због проституције, те бежања од куће и успоставити систем помоћи деци. Али питање је да ли је то могуће пошто се држава на неки начин обавезала приватним затворима да ће им испоручити потребан број жена и деце.

Наиме, студија „Имиграциони званичници праве тајне споразуме са приватним затворима да би затворили више мајки и деце“ из јуна ове године показала је да Имиграциона и царинска полиција САД имају уговор с приватним затворима о хапшењу мајки и деце да би се обезбедио „гарантовани минимум“. Године 2009. Конгрес САД је констатовао да је Имиграциона и царинска полиција приватним затворима „обезбедила“ најмање 34.000 затвореница, док нова студија Центра уставног права и Мрежа контроле ухапшених указује да је ово повезано с уговорима компанија које управљају затворима.

Према овом истраживању, за које су информације махом добијене захваљујући Закону о слободи информација, „квоте“ су присутне у 24 уговора са затворима, а оне треба да обезбеде на нивоу федерације минимално 34.000 мајки и деце. Како се показало, 93 одсто тих мајки и деце затворске казне је издржавало у приватним затворима.

Од 2014. године масовно затварање породица у ове затворско-васпитне институције постала је основна одлика Обамине имиграционе политике, а посебно када се ради о избеглицама из Централне Америке, при чему је већина њих страдала од насиља и сиромаштва управо због политике САД у том региону.

ЗАТВОРИ ИЛИ КОНЦ ЛОГОРИ? Кршење људских права у женским затворима је више пута било предмет расправе и осуде организација која се баве овом темом у САД, као и двопартијске (Демократске и Републиканске партије) Комисије САД за права грађана, при чему су неки од стручњака ове затворе упоредили са концентрационим логорима за Јапанце током Другог светског рата.

„И поред тога, Имиграциона и царинска полиција САД и даље активно сарађује с овим компанијама, чувајући у тајности детаље уговора“, рекла је главна правница Центра уставних права Гита Шварц.

На другој страни највеће приватне затворске корпорације, попут „Џиогруп“ и „Си-Си-Еј“ похвалиле су се акционарима „да им је профит скочио до небеса“, а све захваљујући сарадњи с властима, које им обезбеђују све већи број затвореница.

У овим затворима перманентно се организују штрајкови глађу због нељудских услова, због принуђивања затвореница да бесплатно раде, због одсуства правне заштите и недостатка пијаће воде. Године 2014. на светло дана изашле су информације да у овим затворима затворенице силују, заправо да је њихов први сусрет с новом средином организован тако да прођу силовање, а жртве су и девојчице.

Александра Туктамишева објавила је исповести бивших затвореница, које су у приватним америчким затворима биле принуђене да се баве проституцијом у корист управе. Чак су поднеле тужбу против државе Флориде, јер су их у затвору чувари подводили, силовали и понижавали. Иначе, женски затвор у Флориди је од 2015. највећи затвор ове врсте у САД. „У затворима царује озакоњена проституција. Чувар ме је ухватио за главу и рекао: ’Ти си моја’! То је било првог дана. Потом сам прихватила затворска правила. Ако то не учиниш, силују те, појединачно или групно, што зависи од степена отпора и понижења које желе да приреде“, изјавила је медијима недавно ослобођена Кристал Харпер.

Бивша затвореница Никол Круз говорила је о ноћним посетиоцима у ћелији, тачније посетама затворских чувара, који су преко камера бирали жртве: затвореницама које би ушле у ужи избор преко звучника у соби наређивали су да се скину и шетају, клекну и показују интимне делове у камеру итд., а потом би долазили по одабране и одводили их да пруже сексуалне услуге неким мушкарцима. После свега, амерички новинари су покушали да добију информације и из затвора у Флориди, али управа је одбила да разговара на ову тему.

[/restrictedarea]