Почетна / Зелене стране / ПРИРОДНО? САМО ТО – НЕ!

ПРИРОДНО? САМО ТО – НЕ!

PorodjajПише Мара Кнежевић Керн

После насиља над природним циклусима – ГМ семе, модификација климе, клонирање живих бића – започела је последња фаза пропагандног рата против традиционалних вредности – што се показало као најтежи део задатка. Реч је о покушају гушења основних људских инстинкта – као што су материнство и заштита потомства – како би се разорио модел породичног гнезда као заједнице отац–мајка–дете, уз ометање природног зачећа

Да би постигла успех у гушењу основних људских инстинкта – као што су материнство и заштита потомства (и разорила модел породичног гнезда као заједнице отац–мајка–дете), корпоративна држава уз помоћ „индустрије стварања културе“ уводи масе техником куване жабе у стање физичке и менталне тупости – како би прихватили ненормално као нормално и неизбежно.

У рату против природе (у речнику Мерием Вебстер дефиниција природног гласи: „То је оно што се одвија у природи без утицаја човека, све оно што искључује употребу супстанци или хемикалија, што не садржи ништа вештачко и оно што је уобичајено и очекивано“) покренута је пропагандна кампања усмерена против материнства, а спроводе је – сем таблоида – и „угледни“ медицински часописи. У једном од текстова Pediatrics апелује се на медицинаре да престану са саветима будућим мајкама да је дојење најприроднији начин за прехрану новорођенчади. Своје залагање за „алтернативу“ хуманости аргументују на следећи начин: „Ако саветујемо мајке да је природно и пожељно дојити децу, стварамо утисак да је природно родитељство здравије од осталих алтернатива.“

[restrictedarea]

ПРИРОДНО НЕ МОЖЕ БИТИ УЗОР Алтернативцима из педијатријског часописа придружиле су се Џесика Мартући и Ана Барнхил тврдњом да је промовисање дојења као природног и пожељног неетички и могло би да створи утисак како је природно само по себи здравије. Сем природног тока трудноће (без укључивања сурогат мајки), напад је усмерен и на жене опредељене за порођај ван болнице, а у Америци их је све више, уз бојазан да се на такав начин избегава контрола новорођенчади и њихова вакцинација, чиме би фармацеутски гиганти изгубили знатна средства.

Поменуте Џесика и Ана посебно скрећу пажњу на чињеницу да родитељи привржени природним циклусима измичу контроли „одлажући вакцинацију што је дуже могуће, а склони су и окретању ка хомеопатији и лековима из природе… Природно не може бити узор нити аутоматски значи боље решење“.

У свом прилогу кампањи за неприродно Фили Воис наглашава опасност од „фаме о природном имунитету“, прихваћене од стране родитеља склоних природном рађању и одгајању деце. Он их оптужује за ширење јереси да је боље да дете прележи дечје болести, како би стекло трајни имунитет. „Овакви родитељи склони су хомеопатским методама лечења и показују крајњу одбојност према раној вакцинацији, као и скепсу према институционалним ауторитетима и имају интензивну потребу за истраживањем и едукацијом у вези са здрављем.“

Анализирајући алате за култивацију наше свести, хрватски новинар и активиста Крешимир Мишак – прогањан због храбрости да подигне завесу иза које се крију профитери у белим мантилима – упоређује овај процес са припремом земље за сетву: „Они прво бирају терен, затим крче шикару, ору, дрљају… да би на припремљено тле засејали семе, пратећи га како расте.“

Сем дојења – приказаног као пука алтернатива – на мети су све бројније породиље одлучне да свечани тренутак рађања обаве у кругу породице.

Жене су почеле да губе поверење у добре намере лекара, који их подстичу на порођај царским резом, што је довело до раста броја оваквих порођаја.

 

ПОРОЂАЈНО СЕЛО Професор са Харварда др Нил Шах тврди да царски рез проузрокује бројне трајне компликације. Ризик од крварења, инфекције и оштећење органа а опоравак траје много дуже. У индијском медицинском центру Порођајно село налази се центар за природни порођај. После обиласка села, новинар Сија Силвадас изнела је искуства лекара из овог центра, који под природним порођајем не рачунају порођај изазван индукцијом, уз помоћ епидуралне инјекције или епизиотомије. Порођајно село је започело с радом 2010. а проценат случајева кад је била неопходна лекарска интервенција износи два посто, најчешће када се породица успаничи. За порођај код куће често се опредељују жене које су имале лоше искуство са порођајем у болничким условима. Чак је једна мајка – упркос изричитом противљењу – порођена царским резом, да би на отпусној листи писало да је оперисана „на сопствени захтев“.

Лекари из овог центра тврде да је највећи психолошки проблем код жена изазван баш када се о овом природном акту – вековима обављаном у кругу породице – почело размишљати као о медицинском проблему.

Члан борда Америчког колеџа за сестре бабице Маири Ротман личним примером указује на предности оваквог избора – нарочито међу белцима, припадницима средње класе.

 

ТРЕНД ЧИПОВАЊA Према чланку објављеном у финским новинама, замисао о чиповању новорођенчади у Европи све је извеснија. Предвиђено је да чип има батерију коју ће лекари пунити сваке две године, а одбијање замене батерије биће кажњиво. Пропагандни џинглови са Чипијем – као дечјим љубимцем – увелико се приказују широм западне хемисфере, приказујући чип као чувара и најбољег пријатеља.

Проф. Кевин Варвик се 2008. појавио на Каналу 4 са уплашеном мајком и дететом, вршећи пред гледаоцима притисак на мајку да пристане на чиповање детета. Против Варвика је подигнута оптужница, а суд га је осудио „због почињеног казненог дела спровођења непотребне медицинске операције без медицинске основе“. Овај гуру чипоманије није са мајком поделио информацију да су уграђени микрочип импланти довели до појаве тумора.

Да ни одлазак у смрт неће бити природан, већ изнуђен, може се видети из политике Националног сервиса за здравствене услуге Велике Британије. Држава препоручује лекарима да од свих пацијената старијих од 75 година затраже сагласност да их у критичним случајевима „не оживљавају“. Ово се правда жељом за поправљањем квалитета живота оних који немају средстава за скупе пансионе. Да би се природно потиснуло на маргине неопходно је формирати тимове за рад на реконструкцији свести. „Почнимо од школа!“, узвикују званичници. Као што је хитлерјугенд нараштај припадао Рајху – срцем и телом – тако би наша деца морала постати војници у борби за вредности Глобалистана.

Упутства за овакав амбициозни подухват дао је Едвард Бернаус у књизи под насловом Пропаганда (1928): „Свесна и интелигентна манипулација навикама и мишљењима маса важан је елеменат у демократском друштву. Суптилним механизмом творе невидљиву владу, истинску владајућу силу ове земље… Нама се управља, наши умови се обликују, најчешће од стране оних за које никада нисмо чули… нама доминира релативно мали број појединаца који разумеју менталне процесе и друштвене обрасце маса. Они су ти који вуку конце, управљају јавним мњењем, обуздавају старе друштвене токове и смишљају нове начине обликовања и усмеравања света.“

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *