Прасећа имигрантска неонацистичка криза (или тако нешто)

Игрице за мобилне уређаје као платформа за  расистичку „причу“

Ljute pticeПише Владислав Панов

Дугометражни анимирани филм „Љуте птице“ настао по истоименој, широм света раширеној игрици за мобилне уређаје, ново је погонско гориво стално присутног сукоба између утеривача идеала демократије и ултрадесне опције западне диктатуре демократије која јој се противи. Апсурднијег повода за потпиривање њиховог сукоба још није било

Нова ера мобилних телефона тешко да се може замислити без блескасте игрице која је годинама кључни додатак за доконе са напредним телефонским уређајима и њима пригодним оперативним системима на којима она почива. „Љуте птице“ („Angry birds“) су за кратко време постале свакодневна пасија милиона људи широм света. Једна је од најраширенијих и најпопуларнијих игрица од када је овакве врсте забаве. Доспела је и до таблета и кућних компјутера. Шашаве бесне птице, које испаљујете катапултом на прасиће, рушите им куће и убијате их добијајући за то одговарајуће поене, израсла су у светски феномен. Наравно, реаговао је и Холивуд. Младим нараштајима понудио је филмску, анимирану, верзију ове игре.

[restrictedarea]

Заштитници света против „Љутог Реда“ У овој је филмској верзији љута само једна птица. Ред је име тог бесног јунака који је толико љут да је у свету осталих, доброћудних, питомих, дружељубивих, мада и прилично глупавих птица које живе свој срећни живот на једном острву, толико неприлагођен и агресиван да су га осталих приморали да иде на терапију за управљање и обуздавање тог беса. И док терапија, разуме се, нема ефекта, на острво среће питомих и глупавих птица стиже армија подмуклих освајача у виду прасића који се лажно представљају као пријатељски настројени гости, а заправо су опасни лопови – птицама краду јаја (потомке). Иако потпуно усамљен у откривању ове страшне истине, Љути Ред постаје вођа, херој и ослободилац. Бес, неповерење, агресивност, али и неустрашивост ове птице спасли су све остале. Опаке свиње су побеђене и отеране. Дакле, јасно је, бесни Ред и његове пернати срећни сународници представљају народ добрих намера, назора и принципа који лаковерно и великодушно примају у свој срећни свет свакога. Прихватају све њихове навике и вредности, ма како другачије (свиње су дошле са својим „културним вредностима“), и без предрасуда их узимају под своје. Зашто је баш Ред (Црвени), птица налик на мргуда из филмова чувене Браће Маркс (с густим, доминантним, црним обрвама) изабран да буде љута херојска птица, остављамо вам да сами докучите. Оно, међутим, што су наводно неки већ препознали између редова ове приче постало је шлагер на одређеним просторима на интернету. И ствар око које се чак и на овако наизглед баналном пољу укрштају копља вечно сукобљених поборника расизма и његових противника. Белог, разуме се. Други не постоји. Дежурни заштитници света од белаца који наводно мисле да бела раса стоји испред других напали су расистички оријентисане обожаваоце овог филма јер су ови наводно у њему видели мноштво повода да га препознају као поруку која иде на њихову „воденицу“. Тако је један дечји анимирани филм, био он само то или, како неки сматрају, много више, постао тема око које су се сукобили бројни врло озбиљни људи и организације.

„Љуте птице“ су, дакле, испровоцирале још један турнус окршаја расистичких расправа око тога да ли свет данашњи треба да има такозвану „белу надмоћ“ или не. Односно да ли је коначно дошло време да се она отворено испољи и поведе, као Ред из филма, у коначну одбрану беле расе од уљеза који на њено срећно острво пристижу, баш попут подмуклих прасића, у огромном броју и с углавном лошим намерама. Покрет такозване „Беле надмоћи“ је у „Љутим птицама“ препознао алегорични опис актуелног стања у европским државама „Беле Европе“ које се урушавају под најездом имиграната. Директна аналогија идеје приче и њеног наратива са актуелним збивањима широм Европе је у датом контексту потпуно присутна и лако препознатљива. И без обзира што је у свакој појави и ствари одувек било могуће пронаћи баш све што неко замисли да би могао да пронађе и да се „докаже“ свако претпостављено препознавање, у овом је филму пронађен највећи баук данашњег света – расизам! Етикета је прилепљена ни кривом ни дужном „цртаћу“ који би само да згрне што више пара од деце и њихових родитеља и ништа више.

Добро замаскирана расистичка мантра? Или, ипак, можда заиста није тако. Можда су „Љуте птице“ добро замаскирана расистичка мантра која би убачена налик некој монструозној касети у младе главе жељне забаве и доброг провода, поставила темеље за неонацистичке снаге окупљене у свим могућим групацијама, фракцијама и огранцима такозване „Беле надмоћи“? Водећи модерни идеолог неонацистичких стремљења с оне стране океана, покретач неонацистичког интернет сајта „ЦЦП“ Грегори Худ истиче да су „Љуте птице“ метафорични подтекст за оно што тренутно нагриза западни свет – за избегличку кризу! И, још, као херој који се једини одупире најезди злонамерних прасића-освајача, бесна птица Црвени је за њега ништа друго до персонификација Џорџа Линколна Роквела, оснивача Америчке нацистичке партије! Колега овог расистичког вође Џејмс Киркпатрик, такође власник сајта који пропагира овакве идеје, заклети је непријатељ политике која благонаклоно гледа на избеглички талас. И он поручује поклоницима који читају његове мудрости на сајту да погледају „Љуте птице“, и то са својом децом, јер ће тако најлашке схватити шта нас све чека с избеглицама, а потом обуче своје потомство о томе како пролазе они који не знају да препознају непријатеље. Отуда је овај „цртаћ“ суштински најозбиљнија могућа опомињућа прича о опасностима избеглица. Редов бес и мирнодопска неприлагођеност успаваном друштву празноглавих који постављају знак једнакости са свима и који би да воле и поштују свакога, за њега је отуда истински херој и рођени вођа. Ред је уосталом баш тако и представљен у филму.

Да ли је, међутим, то довољно да га својатају најомраженији десничари идиличног света диктатуре демократије и да он као такав постане симбол новог покрета отпора у униформисаном свету лажне доброте, тешко је рећи. Бројни баш тако посматрају његов лик. Нема сумње, за њих је Црвени добар пример политичке и сваке друге некоректности која би морала што пре да буде искорењена како би се коначно живело на правичан и исправан начин. Иако је толико симпатичан да дословно држи овај без њега не баш много забавни, а с њим посебно политички некоректни филм, Ред је лик који ће „стадо“ далеко више волети да мрзи него што ће се усудити да каже да га воли. Он је супернегативац, иако је и херој, мада је за многе то његово херојство прилично дискутабилно. У сваком случају невиност једног филма намењеног деци је овим дискусијама и сумњама потпуно тривијализована. Бабарога неонацизма је толико постала застрашујућа да се, као и сва страшила, појављује на сваком месту. Најчешће, наравно, на оном где је нема.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *